Ko pristaje da bude ruska, kineska i američka ikebana u Vladi a čiji bi igrači mogli da budu Mali, Dinkić, Vulin i Tomislav Nikolić?

Realnije je ipak pretpostaviti da će sastavljači vlade morati da naprave balans jer će u vladi biti SPS koji je u javnosti percipiran kao jaka ruska struja, pa se očekuju i tvrdi evropejci. U takvim okolnostima se postavlja pitanje da li je u prethodnim vladama bilo i hoće li u ovoj biti onih koji „naginju“ ka Kini i Tusrkoj, dve velike i, kako vlast kaže, partnerske zemlje.

Politikolog Cvijetin Milivojević navija za to.

– Vlade su od 2000. stvarane po kalupu zadovoljavanja interesa dva centra moći, zapadnog i ruskog. Ako je to tako i ako smo već vojno i politički neutralni, onda je logično da se u vladi, koja će svakako biti pronato i proruska, zadovolje i interesi onih od kojih imate korist. Kine koja ima veto u SB UN što je za budući status Kosova važna stvar, plus ogromne inevesticije koje dolaze iz te zemlje. I Turske koja takođe ulaže u infrastrukturu i koja je posle poplava 2014. ulagala u ono što je najmanje isplativo, tekstilnu industriju, i to u krajeve gde nije imala neki posebni interes. Da ne govorimo o činjenici da je Turska sada važan geostrateški igrač između Zapada i Rusuje i pojavljuje se kao posrednik između te dve strane – objašnjava on.

Upitan da li to znači da do sada nije bilo ljudi u vladi koji se vezuju za te dve zemlje, odgovara da ih je možda bilo ali da nisu bili dovoljno vidljivi.

– Sa druge strane, imali ste ljude koji su se praktično profilisali kao kadrovi Zapada ili Rusije. Bez njih se nije mogla formirati nijedna vlada. Najbolji primer vam je Zorana Mihajlović. Ne ulazim u to da li je u pravu ili ne, ali primećuje se da je za prethodnih deset godina vlasti naprednjaka ona promenila 10 resora. Što znači da je genije za sve te resore ili je je bila uslov svih uslova jedne od tih strana, u ovom slučaju Američke – kaže Milivojević.

Kada je reč o onima koji bi mogli da budu „zastupnici interesa“ Kine i Turske, kaže da je Sulejman Ugljanin u jednoj vladi Aleksandar Vučića bio ministar bez porfelja, koji nije ni krio da je njegova zasluga što je turska razvojna agencija pomogla nekim velikim projektima u Srbiji.

– Neki opet smatraju da gospodin Rasim Ljajić ima dobre odnose sa Turskom. A on se nikad nije ofirao kao ta vrsta igrača – navodi naš sagovornik.

Kao „kineskog igrača“ on najpre vidi bivšeg predsenika Tomislava Nikolića, za kojeg podseća da vodi Kancelariju za saradnju sa Rusijom i Kinom, pa se pita zašto ne bi vodio ministartsvo za ekonomske odnose sa Kinom.

Milivojević ima i druge predloge, pa kaže da ako kažemo da smo vojno i politički neutralni treba da imamo i ministra koji je jako blizak Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

– Nek kažu da je to Siniša Mali. Imam još bolju ideju. Nek to bude Dinkić koji je još bolji stručnjak, jer je koliko sam razumeo on otvorio te prve kontakte sa UAE – predlaže Milivojević.

A Dragomir Anđelković, politički analitičar, za Danas kaže da mi do sada u vladi nismo imali ni istinske prozapadne, niti proruske „elemente“.

– Imali smo samo proruske i prozapadne statiste. Oni rade ono što im pravi šef srpske vlade kaže, a to je Vučić u svojstvu predsednika ključne vladajuće partije. Naravno, ne znači da ministri nemaju lične geopolitičke afinitete, ali uglavnom se ne radi o ljudima takvog integriteta da ih samostalno ispoljavaju. Kada dobiju zeleni karton od Vučića, oni „hrabro“ istupaju, a kada im on pokaže žuti ili crveni, onda zaćute. Polazeći od takve realnosti, možda ćemo sada dobiti i pozerske prokineske ili proturske „elemente“, ali i oni suštinski neće biti ništa više od glumaca u Vučićevom političkom pozorištu u kojem im je zadatak da za račun svog šefa šalju raznovrsne, često i kontroverzne, poruke, relevantnim stranim centrima moći ili da stvaraju lažnu predstavu da Vučić sam ne donosi sve važne odluke – navodi Anđelković.

Kako dodaje, dobro znamo da je to slučaj, pa je jasno da oni koji ulaze u vlade koje on sastavlja, unapred krotko pristaju da u vezi sa značajnijim pitanjima budu ruska, kineska, američka, EU ili neka druga ikebana.

Dok profesor Univerziteta u Novom Sadu Bojan Pajtić ne razume zašto bismo stali na tome da u Vladi budu samo “proruski” i “prozapadni” elementi ili pak i “prokineski” i “proturski”.

– Pa, Indija je druga zemlja po broju stanovnika na svetu, nećemo valjda njih zapostaviti? “Proindijski” element bi mogla biti Maja, (Gojković prim.aut.) njoj je svakako svejedno u kojoj je partiji i koga predstavlja, samo dok je na vlasti, a i rado se prerušava pa cenim da bi joj sari dobro stajao. Kanada je druga država po veličini na svetu, a Vulin je u nju, po sopstvenom priznanju, putovao u posetu tetki najmanje 23 puta. Više je u njoj boravio nego u Srbiji, eto nam i “prokanadskog” elementa. Ne smemo zaboraviti ni Karibe, tamo je Siniša Mali, preko svojih of šor kompanija, već stekao status uvaženog privrednika, on da bude eksponent Devičanskih i ostalih rajskih ostrva. Taman toliko ozbiljno se vodi spoljna politika po modelu Vučića i ekipe – snažno i glupo – do sledećeg bombardovanja – zaključuje Pajtić.