Ko se još seća drugog po redu predsednika SR Jugoslavije: Zoran Lilić se danas bavi humanitarnim aktivnostima i piše „neispričane priče“

Poslednji put su ga kamere uslikale na  inauguraciji aktuelnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Na taj prijem došao je u društvu dvojice svojih kolega, predsednika Srbije Milana Milutinovića i Tomislava Nikolića.

Nakon napuštanja SPS i neuspešnog pokušaja stvaranja nove Srpske socijaldemokratske stranke, Lilić je odustao od politike i potpuno se posvetio biznisu, gde je i danas aktivan, uprkos penzionisanju.

„I dalje radim iako sam u penziji. Profesionalno se bavim međunarodnim consaltingom. Osim toga pripremam i materijale za moje lično svedočenje o jednom vremenu. To će biti ‘Osvrt u prošlost i neispričane istine’. Tako sam i nazvao to svedočenje. Verujem da će biti zanimljivo i da će dati odgovore na mnoga pitanja“, kaže bivši predsednik za Danas.

Osim biznisom i pisanjem Lilić se, kako tvrdi, bavi i humanitarnim aktivnostima.To ga, kako navodi, ispunjava radošću.

„Pomažući onima kojima je to potrebno da lakše ostvare svoje ciljeve, pogotovu mladim ljudima u inostranstvu, kako našim državljanima, tako i drugima, ja se veoma dobro osećam. Posebno kada dobijem pisma zahvalnosti, jer smo u nečemu dobrom zajedno uspeli. Sve u svemu, ako ste danas uradili bilo šta korisno i učinili nekoga srećnim, ili bar manje nesrećnim, tada možete biti zadovoljni. A ja to jesam“, ističe bivši predsednik SR Jugoslavije.

Ljubazan i nasmejan, kakav je uvek bio i dok je bio na vlasti, ali i kasnije dok je bio predsednik Upravnog odbora Jumbes banke, Lilić se i ovoga puta potrudio da odgovori na sva naša pitanja.

A pitali smo ga koristi li privilegije koje mu po zakonu pripadaju. A pripada mu kancelarija bivšeg predsednika, službeni automobil i mogućnost da ima savetnika. Ističe da ništa od tih mogućnosti nije koristio.

„Što se kancelarije bivšeg predsednika Republike tiče, smatram da njeno korišćenje, kao i korišćenje svih drugih benefita mora da bude u funkciji i u korist Republike Srbije, dakle ako možemo na bilo koji način da pomognemo Republici, koristeći svoje međunarodne kontakte i autoritet, koje smo i inače ostvarili upravo na poziciji predsednika, onda to ima smisla. Obrnuto ne. Ni Đinđić, ni Koštunica, pa ni Tadić nisu to razumeli, ili nisu želeli i zato nisam koristio ni kabinet, ni kancelariju“, objašnjava Lilić.

Dodaje da i dalje misli da su bivši predsednici, bivši, samo po pitanju mandata, ali ne i po pitanju obaveza prema državi koju su predstavljali i da svojim činjenjem, ali i ne činjenjem, moraju biti apsolutno u funkciji razvoja zemlje i zaštiti nacionalnih interesa. I da rade na jačanju jedinstva zemlje .

Da su kontakti baš ovog bivšeg predsednika SRJ sa libijskim predsednikom Muamerom Gadafijem svojevremeno bili dragoceni, pokazalo se i kada je pomogao u evakuaciji naših državljana iz Libije, ali i posredovao u oslobađanju pet Bugarki osuđenih na smrt u Libiji.

Novi život Lilketa, kako su ga svi zvali, u kome nije bilo mesta politici, bar su tako mediji pisali, krunisan je i novim brakom sa 15 godina mlađom novinarkom RTS-a Mirom Jevtić. Liliću je ovo bio drugi brak, a svadba je obavljena u strogoj tajnosti u parohijskom domu Crkve Aleksandra Nevskog u Beogradu.

Oni koji ga i danas nakon silaska sa vlasti i dalje viđaju tvrde da je ostao isti i da ga politika nije promenila.

A bio je poslanik Socijalističke partije Srbije u Skupštini Srbije od 1990. godine, a posle dve godine postao je predsednik Narodne skupštine Srbije. Iz tog perioda svi se sećaju njegove izjave: „Zatvorite vrata za sobom, molim vas“ (reči koje je uputio opoziciji koja je napustila sednicu Skupštine u znak protesta izglasavanju izmena Zakona o izboru poslanika).

Posle smene Dobrice Ćosića sa mesta predsednika SRJ, juna 1993, izabran je za predsednika SRJ i na mestu predsednika SRJ Lilić je ostao do 1997. godine.

U jesen 1997. postao kandidat SPS za predsednika Srbije. Posle neuspelog drugog kruga predsedničkih izbora, gde je odmeravao snage sa liderom Srpske radikalne stranke Vojislavom Šešeljem 5. oktobra iste godine, ostao je bez funkcije i postao predsednik Šahovskog saveza Jugoslavije .

Nedugo potom imenovan je za potpredsednik Savezne vlade u kabinetu Momira Bulatovića. Smenjen je avgusta 1999. godine i postavljen za savetnika za ekonomske odnose sa inostranstvom predsednika SRJ. Bio bi to, kao što zlobnici kažu, pad s konja na magarca, da nije zadržao funkciju predsednika UO „Jugoimporta“.

Godine 2000. izašao je iz SPS-a i osnovao Srpsku socijaldemokratsku partiju koju smatra naslednicom ideja Svetozara Markovića, ali se potom vratio u SPS. Novembra 2008. godine postavljen je za predsednika Upravnog odbora JP Putevi Srbije. Godine 2018. bio je predsednik upravnog odbora Jubmes banke.

Lilić je rođen u Brzoj Palanci 27. avgusta 1953. Otac mu je bio zanatlija, grnčar, a majka domaćica. Izrodili su šestoro dece, a Zoran je bio najmlađe dete u siromašnoj porodici.

Prezimenom Lilić svojevremeno se bavio pokojni Jovan Ćirilov koji je zaključio: „Ono pripada grupi srpskih prezimena ‘ženskog porekla’, po majci, verovatno od neke Lili, Ljiljane ili Svetlane koja je po nečemu bila jača od svog muža“. Iako je rastao u porodici sa skromnim sredstvima, bio je srećno dete.

U Kladovu je završio osnovnu i srednju, a diplomirao je na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu. Tokom studija radio je i kao maneken, kondukter, raznosač mleka i monter garnišni, pisali su svojevremeno beogradski mediji. Baveći se montiranjem garnišni po beogradskim stanovima mnogih javnih ličnosti iz politike i estrade, naučio je kako čovek ne treba da se ponaša kad je na vrhu. Fakultet je završio s prosečnom ocenom 9,55 a diplomirao je sa desetkom.

Po završetku fakulteta, dok je čekao posao u struci, ustajao je u četiri ujutru i išao u Boleč da bere breskve kako bi zaradio i prehranio svoju malu porodicu – sina Darka, suprugu Ljubicu i sebe. Potom se zaposlio u Fabrici gume „Rekord“ u Rakovici i 12 godina obavljao razne poslove. Toliko mu je trebalo da postane generalni direktor u toj firmi, a samo tri godine da, od ulaska u politiku, postane predsednik treće Jugoslavije.