Ko se (nije) krio u Rusiji

Činjenica da je Vlastimir Đorđević uhapšen u Crnoj Gori ne znači da se prethodno nije krio u Rusiji. Tim rečima je Karla del Ponte odgovorila Vitaliju Čurkinu, ambasadoru Ruske Federacije pri Ujedinjenim nacijama, koji je u debati u Savetu bezbednosti zamerio glavnoj tužiteljici što je proteklih godina uporno tvrdila da se Đorđević krije u Rusiji, a sada – kada je on uhapšen u Crnoj Gori – „nije spremna da prizna da je pogrešila“.
Del Ponte, međutim, ne samo da nije priznala „grešku“ koju joj je pripisao Čurkin, već je ukazala da je i general VRS Zdravko Tolimir, u intervjuu s istražiteljima Tužilaštva nakon što je 31. maja ove godine uhapšen u Republici Srpskoj, potvrdio da je 2005. izvesno vreme boravio u Rusiji. Propustila je da Čurkina podseti da su se i Gojko Janković i Dragan Zelenović, optuženi za silovanja u Foči, takođe godinama skrivali u Rusiji.

LJAJIĆ: Izbalansiran izveštaj tužiteljke

Beograd – Izveštaj glavnog tužioca Haškog tribunala Karle del Ponte o saradnji Srbije s Tribunalom je izbalansiran, jer je pohvalila Srbiju za nedavnu saradnju, ali i istakla da ima još haških begunaca na slobodi, od kojih su najvažniji Ratko Mladić i Radovan Karadžić, ocenio je Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom. On je u emisiji Kažiprst radija B92 rekao i da je Del Ponte ocenila da, iako su saradnja sa Tribunalom i rešavanje statusa Kosova dva odvojena procesa, trebalo prolongirati odluku o Kosovu kako se ne bi ugrozila saradnja sa Tribunalom. Komentarišući deo izveštaja Karle del Ponte u kome se navodi da niko ne traži Radovana Karadžića, Ljajić je rekao da za Ratka Mladića postoje dokazana saznanja da je 1997. ušao u Srbiju i da je tu bio do 2005, dok za Karadžića takvih podataka nema. Informacije da se Karadžić krije na tromeđi Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, pre je u funkciji pritiska na te zemlje, nego stvarnih dokaza da se on tu nalazi, smatra Rasim Ljajić.

Pored zamerke zbog „lažnih optužbi“ protiv Rusije, ambasador Čurkin je u debati koja je prekjuče u Savetu bezbednosti vođena o izveštajima predsednika i glavne tužiteljice Tribunala, izrazio „ozbiljnu zabrinutost“ zbog razvoja na suđenju bivšem zapovedniku OVK Haradinaju, „zastrašivanja svedoka“ i pogibije jednog od ključnih svedoka optužbe u „navodnom nesrećnom slučaju.“ On je, takođe, izrazio nezadovoljstvo zbog planova Tribunala da prvostepena suđenja nastavi i u 2009, ukazujući da Rusija insistira na „striktnom poštovanju roka“ po kojem ta suđenja treba okončati do kraja 2008. Četiri preostala begunca, smatra Čurkin, ne mogu da budu izgovor za beskrajno produžavanje mandata Tribunala.
Ruski ambasador je, međutim, ostao usamljen u insistiranju na tom datumu. Ostale članice Saveta bezbednosti čiji su se predstavnici uključili u debatu odali su priznanje naporima Tribunala da ubrza postupke i rezultatima koji su postignuti u ostvarivanju izlazne strategije. Ukazali su, takođe, da datum na kojem insistira predstavnik Rusije ne predstavlja „fiksni rok“ već „sedam godina staru procenu“ kada bi se, pod idealnim uslovima, mogli okončati prvostepeni postupci. Tribunal, naglasio je pored ostalih i aktuelni predsedavajući Saveta bezbednosti, belgijski ambasador Johan Verbeke, „neće ispuniti svoju dužnost prema međunarodnoj pravdi dok ne bude sudio svim beguncima“.
S izuzetkom Čurkina, ostali učesnici u debati podržali su ideju stvaranja „prelaznog mehanizma“ koji će omogućiti suđenje onim beguncima od međunarodne pravde koji budu uhapšeni pred sam prestanak rada Tribunala ili nakon toga.