Ko su Aleksandar Jovanović i Nenad Rašić koji su bili na konsultacijama kod predsednice Kosova?

Ovim sastankom pažnju zainteresovane javnosti u Srbiji ponovo su privukla imena Jablanovića, osnivača Srpske liste i Rašića, nekadašnjeg člana SLS.

Podsetimo, četiri gradonačelnika opština na severu Kosova podnela su ostavke na svoje funkcije, kao znak protivljenja Srbije i Srpske liste odluci Vlade Kosova o preregistraciji vozila sa srpskim tablicama. Time je otvoren je put za vanredne izbore u ovim opštinama, jer odlukom Ustavnog suda gradonačleniku prestaje mandat činom ostave.

Prema kosovskom zakonu, izbori se raspisuju najkasnije deset dana nakon raspuštanja skupština opština, dok se moraju održati najkasnije 30 dana, a najkasnije 45 dana od raspuštanja. Ostavke, koje su podnete 5. i 6. novembra, potom su podnete Ministarstvu za administraciju lokalne samouprave o čemu je obaveštena i Kancelarija predsednika Republike Kosovo, prenosi Klan Kosova.

Kako se dodaje, očekuje se da će, nakon konsultacija sa političkim partijama, Osmani u zakonskim rokovima objaviti datum održavanja vanrednih izbora za gradonaćelnike u opštinama sa srpskom većinom.

Budući da SL insistira na izlasku Srba iz instutucija, šansu na izborima vide njeni konkurenti poput stranaka koje vode Javlanović i Rašić, obojica sa interesantnim političkim biografijama.

Situacija je donekle slična onoj iz maja 2013. kada je tadašnji premijer Srbije Ivica Dačić rekao da će Vlada Srbije odlučiti o predloženom tekstu sporazuma o implementaciji briselskog sporazuma, kao i „da Srbi sa severa Kosova mogu da donesu odluku da ne učestvuju na lokalnim izborima u pokrajini, ali treba da budu svesni da će onda Zajednicu srpskih opština činiti „Tačijevi Srbi“.

Aleksandar Jablanović, lider Partije kosovskih Srba, bio je osnivač i prvi predsednik Srpske liste od 2014. do 2016. Svoju sadašnju stranku PKS, kako su pisali mediji, formirao je 2017. tako što je čitav pokrajinski odbor Pokreta socijalista preveo u nju. Partija najjače uporište ima u opštini Leposavić na severu Kosova, čiji je potpredsednik bio u periodu od 2009. – 2011, kao i odbornik sa liste SPS-PUPS.

„Partija kosovskih Srba građanima nudi promene, promene koje su tekovina 21. veka“, kazao je Jablanović svojevremeno za BBC. „To podrazumeva punu političku slobodu i pravo da Srbi biraju svoje predstavnike bez pretnji i pritisaka i bez uticaja sa strane, obračun sa korupcijom i kriminalom u našim sredinama“, istako je on.

Socijalističku partiju Srbije napustio je 2011. i osnovao opštinski odbor Pokreta socijalista u Leposaviću i važio je za čoveka od poverenja lidera PS Aleksandar Vulina. U Skupštini Srbije je bio narodni poslanik od aprila do decembra 2014.

Do februara 2015. bio ministar za povratak i zajednice u Vladi Kosova, ali ga je početkom 2015. smenio premijer Kosova Isa Mustafa zbog izjave da su učesnici napada na autobus sa Srbima koji su išli na groblje u Đakovicu divljaci. Nakon toga, Jablanović je prešao da radi u Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Vladi Srbije, ali na tu funkciju daje ostavku posle hapšenja njegovog brata Marka Jablanovića, zbog sumnje da je učestvovao u trgovini drogom, i to u vozilu Vlade Srbije.

Nakon ovog događaja i zvanični Beograd ga više ne smatra predsednikom Srpke liste već je to, kako je to rekao, tadašnji šef Kancelarije za KiM Marko Đurić, Slavko Simić.

Rođen je 25. septembra 1980. godine u Kosovskoj Mitrovici. Po zanimanju je diplomirani pravnik. Bio je odbornik u Skupštini opštine Leposavić, . Oženjen je Kristinom, sa kojom ima kćerku Anastasiju.

Kada je reč o Nenadu Rašiću u politiku ulazi 2006. kada postaje jedan od osnivača Samostalne liberalne stranke (SLS), čije su članove najčešće nazivali Tačijevim Srbima.

„Srbi su do tad bili u rasulu, većina je silom bila primorana da napusti Kosovo. Mi smo bili grupa intelektualaca koja je smatrala da mora da se organizuje, pa smo za kafanskim stolom osnovali partiju koja je želela da se bavi lokalnom politikom.Tu je bilo mnogo nedostataka, bilo je potrebno da se obezbede elementarni uslovi za opstanak Srba“, prenosi BBC.

Već 2007. postaje ministar za rad u kosovskoj vladi i ostaje na toj funkciji sve do kraja 2014. iako će u međuvremenu napustiti SLS i osnovati sopstvenu Progresivnu demokratsku stranku (PDS). Bio je kandidat na izborima za predsednika opštine Gračanice 2015. a 2017. nije uspeo da dođe do poslaničkog mesta.

„Najbolji period za razvoj političkog bića Srba bio je od 2008. do 2012. godine, citira ga BBC. Ipak, tvrdi da se od tada nije uradilo mnogo da bi mladi ostali na Kosovu.

U kampanji za izbore 2019., lista Nenada Rašića bila je prva među srpskim listama koja je snimala političke spotove i na albanskom jeziku, što im nije donelo nijedan mandat, iako su privukli značajnu pažnju. U političkom delovanju, Rašić želi da se kosovski Srbi pozicioniraju drugačije nego što ih trenutno predstavlja Srpska lista.

Kada je Aljbin Kurti prvi put postao premijer, Rašić je u aprilu 2020. imenovan za savetnika premijera i direktora Kancelarije za zajednice, gde se zadržao nekoliko dana jer je morao da podnese ostavku pošto je Specijalno tužilaštvo protiv njega podiglo optužnicu u slučaju privatizacije Kosovske elektrodistributivne mreže iz 2013.

Rada Trajković, koja je bila na listi sa njim an poslednjim izborima, kaže da Rašić neguje politiku poverenja sa Albancima, iz koga treba da proistekne pomirenje.

„On je čovek koji prihvata realnost, gde se nalazi i šta treba da radi“, kaže Trajković.

Međunarodni predstavnici često opisuju kao autentičnog Srbina sa Kosova, finih manira i pristojnog ponašanja i pozdravljaju njegove umerene stavove i orijentisanost ka stvarnom kompromisu.

Međutim, predstavnici SL i srpski provladini mediji ga često nazivaju Kurtijevim Srbinom, koji za račun Albanaca kritikuje politiku koju vodi Beograd. Ipak, nije oduvek bio protiv SL. Godinu dana posle izbora u junu 2014, na kojima je u parlament ušao kao kandidat svoje PDS, priključio se poslaničkom klubu SL.

U jednom intervjuu rekao je da mu je nuđeno i da bude potpredsednik SL. U tom periodu kritikovao je albanske političare što ne sprovode Briselski sporazum, dok je nekoliko godina pre toga iznosio stav da je taj sporazum loš po Srbe na Kosovu. U vreme saradnje sa SL tvrdio je i da Srbi „prosto nemaju drugu državu, niti viši organ vlasti nego što je Beograd“.

U februaru 2021. njegov osamnaestogodišnji sin je pretučen. Kosovska policija je uhapsila osam osoba a usvemu što se dešavalo, Rašić kaže da ima elemenata političke pozadine, dok su iz SL naveli da je reč o organozovanoj tuči grupe mladića.

Rođen je 27. januara 1973. u Dobrotinu, nadomak Lipljana, na Kosovu. Posle završene srednje škole u Lipljanu, studirao je u Prištini i Beogradu, pa se 1997. zaposlio u lipljanskoj punionici Koka-kole. U fabrici je kao komercijalista radio do 1999. kada je zbog NATO bombardovanja pogon ugašen i nikad nije obnovljen. Navodi da je po zanimanju diplomirani ekonomista.