Ko su bili raniji predsednici Narodne skupštine Srbije i šta je obeležilo njihove mandate?

 Tomislav Nikolić

Bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić, na funkciji predsednika Narodne skupštine bio je svega pet dana, od 8. do 13. maja 2007. godine. Nakon konstitutivne sednice izglasan je na mesto predsedavajućeg uz podršku DS, SRS i SPS, a ostavku je podneo nakon što su DS i DSS postigle sporazum.

Nikolić je bio jedan od osnivača Srpske radikalne stranke zajedno sa Vojislavom Šešeljem, a unutar stranke vršio je funkciju potpredsednika. Zamenio je Šešelja na mestu predsednika nakon njegovog dobrovoljnog predavanja Haškom tribunalu 2003. godine

Nikolić se otcepio od Šešeljeve stranke nakon izbora 2008. godine, tako što je prvo formirao poslanički klub Napred Srbijo iz kog se rodila Srpska napredna stranka. Afera „blanko ostavki“ ispratila je octepljenje ove grupe bivših radikala, kada je Nikolić nakon što je izašao iz SRS izjavio da je ostavke „negde zaturio“ i time zadržao parlamentarni status u tom skupštinskom sazivu.

Nikolić se tri puta kandidovao na predsedničkim izborima 2003, 2004. i 2008. godine, a predsednik je postao 2012. godine nakon čega je dao ostavku na mestu predsednika SNS i stranku poverio Aleksandru Vučiću.

Oliver Dulić

Oliver Dulić, političar i bivši vaterpolista, imenovan je za predsednika Narodne skupštine 23. maja 2007. godine kao poslanik Demokratske stranke.

Na političkoj sceni Srbije pojavio se 1996. godine uz Čedomira Jovanovića, kao jedan od vođa studentskih protesta. Dulić je učestvovao u formiranju pokreta “Studentska inicijativa” koji je kasnije prerastao u pokret “Otpor”.

Postao je član Demokratske stranke 1997. godine, nakon čega je svega dve godine kasnije postao predsednik Opštinskog odbora DS u Subotici.

Kao funkcioner DS imenovan je na funkciju predsedavajućeg sedmog saziva Narodne skupštine Srbije nakon što je Tomislav Nikolić dao ostavku na toj poziciji.

Nakon ovoga u narednoj vladi dobio je funkciju Ministra za životnu sredinu i prostorno planiranje na koju je stupio u julu 2008. godine. Nakon što je koalicija SNS i SPS stupila na vlast 2012. godine, pokrenut je predistražni postupak protiv Dulića od strane Uprave kriminalističke policije i Tužilaštva za organizovani kriminal.

U okviru ovog postupka Dulić se teretio za zloupotrebu službenog položaja i kršenje zakona o planiranju i izgradnji povodom izdavanja dozvola. Savet za borbu protiv korupcije je u novembru 2010. godine podneo izveštaj u kome je navedeno da je prilikom izdavanja dozvola firmi Nuba invest došlo do kršenja zakonske procedure, kao i da su Nuba i njeni vlasnici bili u povlašćenom položaju.

Dulić je zvanično oslobođen optužbi 2018. godine kada je Apelacioni sud ukinuo prvostepenu presudu uz nalog da se suđenje ponovi 2021. godine pred Specijalnim sudom. U ponovljenom sudskom postupaku Dulić je i zvanično oslobođen, kao i svi drugi optuženi u ovom procesu.

Slavica Đukić Dejanović

Aktuelna ministrka prosvete Slavica Đukić Dejanović imenovana je za predsedavajuću narednog saziva Narodne skupštine u junu 2008. i na toj poziciji bila je do maja 2012. godine.

Đukić Dejanović je po zvanju neuropsihijatar i bila je najmlađa žena sa zvanjem doktora medicine u Šumadiji. Najveći deo svoje karijere radila je kao redovni profesor i šef Katedre za psihijatriju Univerziteta u Kragujevcu.

Svoju političku karijeru započela je u Socijalističkoj partiji Srbije u kojoj je bila od njenog osnivanja 1990. godine. U jednom trenutku je čak bila i zamenik predsednika stranke Ivice Dačića i tu funkciju vršila je oko godinu dana.

Obavljala je funkciju direktora Kliničko-bolničkog centra u Kragujevcu u periodu od 1993. do 2000. godine, a od 2014. do 2016. godine bila je direktor Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ u Beogradu.

Od avgusta 2016. do oktobra 2020. obavljala je funkciju ministarke bez portfelja u Vladi Srbije zadužena za demografiju i populacionu politiku, a posle ostavke Branka Ružića, preuzela je dužnost ministra prosvete.

Nebojša Stefanović

Nebojša Stefanović nasledio je Đukić Dejanović na mestu predsednika Narodne skupštine u devetom sazivu, i tu funkciju obavljao od 23. jula 2012 do 16. aprila 2014.

Svoju političku karijeru započeo je u Srpskoj radikalnoj stranci, a 2008. godine bio je jedan od osnivača Srpske napredne stranke zajedno sa Aleksndrom Vučićem i Tomislavom Nikolićem.

Stefanović zvanično nosi zvanje doktora ekonomskih nauka, mada je ovo tek jedna od afera u kojima je on umešan, budući da je njegov doktrat osporen zbog plagiranja

Bivši je ministar odbrane Srbije i bivši potpredsednik Vlade Srbije. Bio je predsednik Gradskog odbora Beograda Srpske napredne stranke.

Pored toga, obavljao je funkciju ministra unutrašnjih poslova Srbije u periodu od aprila 2014. do oktobra 2020. godine. Afere su danas prva asocijacija na političku karijeru Nebojše Stefanovića. Bio je umešan u brojne afere poput afere Krušik, a mediji ga dovode u vezu i sa kriminalnim klanovima.

Maja Gojković

Aktuelna ministraka kulture Maja Gojković obavljala je funkciju predsedavajuće Narodne skupštine u dva naredna saziva, priv od aprila 2014. do izbora 2016, i drugi od 2016, do oktobra 2020. godine.

Njeno predsedavanje sednicama Skupštine izazvalo je kontraverze i brojne kritike jer je prilikom glasanja za predloge poslanicima vladajuće partije zvonom sugerisala za šta da glasaju. Freedom House je u svom izveštaju iz 2018. godine poimenice naveo Gojković, rekavši da sednicama predsedava izrazito partijski sa velikim brojem prekida i kazni na račun opozicionih poslanika.

Politička karijera Gojković u javnom dikursu najpoznatija je po takozvanom “preletanju”. Bila je članica Srpske radikalne stranke čiji je član postala početkom devedesetih godina u kojoj je obavljala istaknute partijske dužnosti, od sekretarke stranke do potpredsednice. Kao članica SRS bila je poslanica u skupštini AP Vojvodina od 1996. do 2000. godine.

Nakon sukoba unutar Radikalne stranke, Gojković je 2006. godine dala ostavku na mestu potpredsednice, a 2008. godine je i zavnično isključena iz stranke. Već u oktobru 2008. godine nakon što je stekla parlamentarni status na lokalnim izborima sa svojim udruženjem “Grupa građana- Maja Gojković“, zvanično je i registrovala svoju novu stranku- Narodna partija.

Gojković je postala gradonačelnica Novog Sada kada je u drugom krugu izbora pobedila kandidata Demokratske stranke Borislava Novakovića.

Narodna partija je 2010. godine donela odluku da se pripoji Ujedinjenim regionima Srbije. Predsedništvo URS je 26. maja 2012. godine saopštilo da je Maja Gojković isključena iz te političke organizacije uz saopštenje da je grubo prekršila koalicioni sporazum i nudila mandate Narodne partije Demokratskoj stranci mimo saznanja i saglasnosti URS-a. Ona je iste godine svoju stranku pripojila Srpskoj naprednoj stranci.

Ivica Dačić

Predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić predsedavao je dvanaestim sazivom Narodne skupštine u periodu od oktobra 2020. do avgusta 2022. godine.

Njegov mandat na čelu parlamenta obeležio je takozvani „jednostranački saziv“ budući da je jedan broj opozicionih stranaka i pokreta bojkotovao izbore zbog nepoštenih izbornih uslova, a drugi nije prošao cenzus od tri odsto. Takođe, to je bilo i vreme korona panademije i zato su sednice održavane i pod posebnim zdravstvenim merama.

Dačić je diplomirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu na smeru međunarodne studije, bio prvi predsednik mladih socijalista Beograda 1990. i potparol Socijalističke partije Srbije od 1992. do 2000. godine, a 2006. godine izabran je za njenog predsednika.

Nakon izglasavanja Vlade Mirka Cvetkovića u Skupštini 7. jula 2008, postao je zamenik predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova. Nakon narednih parlamentarnih izbora 2012. godine, poveren mu je mandat za formiranje Vlade, koji je trajao do proleća 2014. godine.

Vladimir Orlić

Vladimir Orlić postao je predsedavajući Narodne skupštine u avgustu 2022. godine, a njegov mandat istekao je u februaru ove godine.

Orlić je jedan od istaknutih funkcionera Srpske napredne stranke, a za vreme njegovog mandata kao predsedavajućeg u Narodnoj skupštini, bilo je brojnih kontraverzi o njegovom vođenju sednica.

Njegovo ophođenje prema opozicionim poslanicima skrenulo je pažnju medija, a zakazivanje velikog broja vanrednih sednica iazvalo je sumnje da na taj način pokušava da umanji učinak opozicije na sednicama, budući da na taj način nije ostavlajo prostor da opozicija predloži tačke dnevnog reda.

Ono što je u javnosti obeležilo njegov mandat na funkciji predsedavajućeg jeste kada je prilikom jedne sednice Skupštine zaspao, a video je izazvao burne reakcije javnosti.