Ko su ljudi koji sede na barikadama: Reporter Danasa obišao sever Kosova (FOTO)

Srbi su tu već 17. dan, zbog hapšenja njihovih sugrađana Miljana Adžića i bivšeg pripadnika Kosovske policije Dejana Pantića. Oni traže i da se kosovski specijalci povuku sa severnog dela Kosova, koje je nakon kolektivnog izlaska Srba sa severa iz kosvoskih institucija ostalo bez policajaca.

Kako se prilazi barikadi i gvozdenom mostu vide se ljude koji odlaze sa ili idu ka barikadama. Tu je i veliki broj zastava Srbije po banderama, karaktestično za Sever Kosova, ali i koji grafit „Severne brigade“. Neki su građani na barikadama u smenama, tu su i oni koji su radili u javnom sektoru, ali oni sa kojima smo razgovarali kažu nam da, za razliku od ranije, ovde su sada pre svega svojom voljom, a ne zbog toga, kako se i po Beogradu može čuti, što im je to „radna obaveza“.

Prelaskom mosta nailazi se na narandžasti kamion sa zemljom, ali on, bar za sada, nije deo barikada.

Za barikadu puta puta iskorišćeno je nekoliko drugih kamiona. Jedan plavi kamion, žuta mešalica, i nekoliko drugih kamiona nalaze se nekoliko stotina metara iza crveno bele trake i metalnog krsta.

Druga je barikada sa druge strane puta ali od drvenih gajbica, dok se iza nje vidi jedan kamion i automobil.

Ali barikada ne kreće kod krsta.

Neko ko vidi okupljene građane, bez da uoči šatore, mogao bi pomisliti da je u pitanju kakva svečanost koja je okupila Srbe Kosovce.

Ipak, pogled na šatore i burad koju građani koriste da bi se zagrejali jasan je signal da Srbi tu nisu jer im je lepo, iako se mnogi šale da je barikada postala korzo, te da je pogotovo to bila kada su, usled odluke Kriznog štaba, formiranog pre svega od čelnika Srpske liste, kafići prestali sa radom.

Šatori su raspoređeni duž ulice, ali van nje. Oko puta su porodične kuće. Oko šatora su nasečena drva za ogrev, ali i burad nalik na ona koja se mogu videti na njujorškim ulicama u američkim filmovima. I upravo se jedan meštanin šali, na naše pitanje kakvi su utisci sa barikada, da su kao „beskućnici iz holivudskih filmova“.

Improvizovani šator prekriven crnim najlonon, sa crvenom plastičnom četkom koja glumi držač za „vrata“. Unutra koje ćebe ili vreća. Ispred šatora pomenuto bure i nekoliko drvenih stolicama, nalik onim đačkim. Ljudi sede, smeju se, što se kaže „udaraju brigu na veselje“, a isto tako i nam i naš sagovornik, doduše pomalo cinično, da su zapalili logorsku vatru, piju pivo, sede i pričaju, ali kada je naš reporter uključio diktafon ovaj je građanin uozbiljio priču. Jedini iz grupe s kojom je koji je, i bez navođenja imena, želeo da govori za medije.

„Šta očekujem i dokle očekujem? Pa do konačnog rešenja, ali nešto ne vidim da će to rešenje brzo“, kaže on.

Nada se ipak da će ono stići za mesec dana. Kaže da su trenutno na barikadama „svi jedno“ – misle isto i nadaju se istom.

„Trenutno je tako. Nadamo se najboljem. Nadamo se da će ti političari naći neko rešenje da i jedni i drugi budu zadovoljni, a mi kao narod, običan narod, budemo prezadovoljni“, dodaje.

Kaže i da ga plaše navodi koje čita u medijima oko uklanjanja barikada, ali dodaje i da se Aljbinu Kurtiju i njegovoj vladi bliže izbori i da se takve izjave daju pre svega u propagandne svrhe.

„One su pre propagandne, nego realističke. A da li se plašim? Normalno plašim se svake reči koja vuče na nasilje zato što smo vi ovde sa decom i deca su na prvom mestu i razmišljamo o njihovoj bezbednosti“, navodi naš sagovornik s barikada.

Naš razgovor su prekinula dva čoveka iz Velike Hoče, većinski srpskog mesta sa južnog dela Kosova i Metohije.

Ovo mesto poznato je po vinima, a u žižu javnosti pristiglo je skoro kada je po nalogu Carine Kosova vlasniku vinarije Petrović, Srđanu Petroviću, oduzeto preko 40.000 litara vina, zbog navodnog kršenja kosovskih zakona, a vino su i grupici koja je bila uz našeg sagovornika kod šatora, donela ova dvojica.

Nekoliko plastičnih flaša crnog vina i jedno belo, a vino su delili duž barikade.

„Evo braćo da se okrepite, mi smo iz Velike Hoče došli smo da vas podržimo“, poručivali su.

Ostavljamo ovu grupu i nastavljamo dalje duž putem na kojem je, pre samo četiri dana, na velikom protestu Srba razvijena srpska trobojka dugačka 250 metara.

Šatori jedan do drugog, a uz jedno bure svoj mir našao je i jedan braon pas. On se šćućurio uz naseckane cepanice, u hladu bureta, po danu koji je po temperaturu odudarao od klasičnog decembarskog dana. Kažu nam Srbi – na sreću, jer da je snega teško bi se ugrejali uz bure.

Priča se o istoriji, politici, platama, naknadama i penzijama. Priča se o životu. Red zbilje, red šale.

Ono što privlači pažnju je objekat izgrađen od blokova. Nemalterisan. Ispred jedna grejacila, nalik onim što se daju videti u baštama beogradskih kafića. Od guma unutar kojih je beton napravljena su dva stepenika. Na centralnom delu nema prozora – nego, u jednom delu za prolaz sasečeni najlon čuva ljude od vetra.

Unutrašnjost podseća na nezavršenu garažu. Ljudi sede – neki na stolicama, neki na improvizovanim klupama. Na televizoru se vrti „Pink Music“. „Prazničnu atmosferu“ upotpunjuje omanja okićena jelka, sa ukrasima u boji zastave Srbije i dve zastavice. Puši se, pije se Fanta, i priča.

Neki komentarišu da ne znaju dokle će da traje, drugi se kroz šalu kažu da se nadaju da će što pre biti gotovo, ide Nova godina, pa bi da se sve vrati u normalu, odnosno ono što su nazivali normalom pre barikada.

Oko ovog objekta i šatora nema đubreta, eventualno su tu pikavci. Puše ljudi što iz navike, što od nervoze. Tu su zelene kante za đubre, ali i oni, u Beogradu davno zaboravljeni, kontejneri koji su u prestonici često bivali spaljeni.

Pri kraju barikade veliki transparent zakačen međ‘ banderama „Kurti, Kosmet nije tvoja prćija, ovo je naša dedovina!“.

Oni koji bi pak nešto pojeli to mogu da urade u lokalu na početku barikade, ispred koje se nalazi ambulatntno i vatrogasno vozilo Srbije. Izbor nije veliki – tu su bela vešalica, pljeskavica i još dve-tri stavke. Jedan čovek traži barikade, a od konobara dobija odgovor „Odakle krompir, rođače?“.

Situacija je slična kao u malopre opisanom objektu – dim od cigara, iste teme za razgovor. Na jednom zidu slika patrijarha Pavla.

Pri odlasku s barikade videli smo i nekoliko predstavnika Srpske liste, pre svih bivšeg gradonačelnika Severne Mitrovice Milana Radojevića.

I sve je to stalo ispred crveno-bele trake i metalnog krsta. Ovaj sedam metara krst od gvožđa svedoči barikadi iz 2011. godine. Pričaju nam meštani da je tada podignut, a godinu dana kasnije i očuvan, ali da je SPC odbila da ga osvešta, jer, kako nam pričaju, argument je bio da osveštavaju samo drvene, ali ne i metalne krstove. Svedoči i ovoj, a ako se stvari ovako nastave i verovatno nekoj narednoj barikadi Srba sa severa Kosova. Pitanje je samo da li se šta za ovih više od 10 godina promenilo i da li će se šta nabolje promeniti.