Ko su profesionalni “nedavači Kosova” i šta bi radili kada bi Srbija rešila to pitanje?

Komentarišući nedavno predstavljen Svetosavski proglas za spas Kosova i Metohije kojim se od nadležnih državnih organa traži da „u celosti i bez odlaganja“ odbace takozvani nemačko-francuski plan za Kosovo, sagovornik Danasa kaže da „kada ne bi bilo te teme, mnogi od njih ne bi znali šta uopšte da kažu”.

– Kosovo im je bila vrsta političke “legitimacije” – da su prave patriote, borci za “narodnu stvar”, potomci kosovskih junaka, hrabri i odvažni, večno na “braniku otadžbine”. Jednom će neko morati da napravi analizu tog posebnog jezika, gde su ti uglavnom profesionalni “nedavači Kosova” uvek koristili iste političke fraze, da bi stalno imali mesto u medijima i doslovno medijski terorisali svakoga ko bi se usudio da se založi za racionalan govor o Kosovu – objašnjava Korać.

Podsetimo, u pomenutom proglasu na koji potpis stavilo više od 200 javnih ličnosti i političara, piše da se „zapadnim ultimatumom traži naše konačno odricanje od Kosova i Metohije“.

„Proglas smo pokrenuli ne više za odbranu, nego za spas Kosova i Metohije. Suština tog plana je da Srbija treba da prizna takozvano Kosovo. Predsednik Aleksandar Vučić se, za sada samo usmeno, obavezao da će prihvatiti dokument kojim Srbija priznaje takozvano Kosovo“, rekao je jedan od potpisnika proglasa, profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka i predstavnik Pokreta za odbranu Kosova, Časlav Koprivica.

Ocenio je da je „od suštinske važnosti za opstanak Srbije“ da vlast odbaci ponuđeni dokument i dodao da od danas i građani mogu onlajn da podrže proglas.

Ko je i zašto izmislio podrugljive a besmislene termine tipa “drugosrbijanac”?

– Stigli smo do tačke da penzionisani general Lazarević, po izlasku iz zatvora zbog počinjenog ratnog zločina na Kosovu, ide od televizije do televizije objašnjavajući da smo “pobedili na Kosovu”! “Nedavači Kosova” su relativno dobro organizovana grupa koja se naravno boji da bi eventualnim političkim rešenjem problema Kosova oni izgubili svoje političke sinekure, univerzitetske karijere i finansijere svojih opskurnih časopisa – kaže Žarko Korać.

Oni su i izmislili svoje podrugljive a besmislene termine tipa “drugosrbijanac”, dodaje on, da bi istakli svoj uzvišeni položaj u srpskom društvu.

– Srbija vekovima nema aristokratiju, sem dve kneževske/kraljevske porodice, ova grupa doslovno misli da je neka vrsta bogomdanih čuvara otadžbine. Njihov nemoral je monumentalan. Oni odlično znaju šta je Kumanovski sporazum, a većina nikada ni nije bila na Kosovu. I znaju da Srbiju kao državu nerešen problem Kosova neprekidno koči u demokratskom razvoju. Ali njih zapravo Srbija i ne interesuje, već samo vlastite karijere – napominje sagovornik Danasa.

Kako dodaje, kao rusalke koje u transu izgovaraju nerazumljive reči, oni već dvadeset godina mantaju našu javnost i drže je u strahu od promena.

Inače, među potpisnicima ovog desničarskog i nacionalističkog proglasa nalaze se i akademici Danilo Basta, Kosta Čavoški i Matija Bećković, pozorišni reditelj Nikola Pejaković Kolja, glumac Viktor Savić, kao i predsednik Dveri Boško Obradović, predsednik Novog DSS Miloš Jovanović, predsednica Zavetnika Milica Đurđević Stamenkovski i predsednik Pokreta obnove Kraljevine Srbije (POKS) Vojislav Mihailović.

Istovremeno, grupa intelektualaca, javnih ličnosti predstaviće u četvrtak, uoči održavanja sednice Skupštine Srbije o Kosovu, na kojoj će predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, odgovarati na pitanja poslanika – apel o prihvatanju evropskog rešenja za Kosovo.

Može li Srbija da od gubitnika u ratu postane dobitnik u miru?

– Nasuprot nacionalistima, ljudi koji traže racionalno i moguće rešenje problema Kosova su u velikoj manjini. Posebno poslednjih godina. To da su rešili da izađu kao grupa u javnost, pokazuje da su svesni da se Srbija nalazi pred jednom od krupnih političkih odluka koja će definisati njenu neposrednu budućnost – ističe Žarko Korać.

Prema njegovim rečima, često citirana a inače netačna izjava Dobrice Ćosića da su Srbi “dobitnici u ratu a gubitnici u miru”, možda će se transformisati u izjavu “gubitnici u ratu a dobitnici u miru”.

– Samo države koje umeju da pogledaju u oči svojih istorijskih poraza, imaju stvarnu budućnost – zaključuje naš sagovornik.