Ko su specijalni izaslanici za Zapadni Balkan?

Sada će on, kako je rekla nemačka šefica diplomatije Analena Berbok, „blisko sarađivati sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog Kosova i Srbije Miroslavom Lajčakom i visokim predstavnikom za BiH Kristijanom Šmitom. Snažan, stabilan i na miru zasnovan zapadni Balkan, odlučuje u jugoistočnoj Evropi takođe i o budućnosti EU.“

„Velika svetska četvorka“ tako šalje poruku da joj je ovaj deo Balkana važan budući da su još uvek otvorena pitanja dijaloga Beograda i Prištine, stabilnosti Bosne i Hercegovine kao i sprečavanje širenja negativnog uticaja Rusije na ovaj region.

Zelen od đačkih dana – Manuel Zaracin

Najnoviji izaslanik Nemačke Zaracin u prvom intervjuu koji je dao na novoj funkciji za Frankfurter algemajne cajtung kaže da veruje u „budući ulazak država Zapadnog Balkana u EU“ali i da je ovo „loše vreme da se bude neodlučan“.

Govoreći o odluci Srbije da ne podrži uvođenje sankcija Rusiji što je od nje očekivala EU on je naveo da pretpostavlja da i predsednik Srbije Aleksandar Vučić vidi da ruska opcija nije atraktivna.

„U srpskom je interesu da zauzmu jasnu poziciju. U Ukrajini se pokazuje šta može da se desi kad se oslonite na ruska obećanja. Verujem da je to svima u Beogradu jasno. Za EU je važno da jasno formulišemo očekivanja koja imamo od Srbije“, dodao je on, a prenosi portal EWB.

A na svom tviteru je u prvoj reakciji na opvu vest naveo da zemlje zapadnog Blkana nisu samo geografski u srcu Evrope, one su u srcu evropske ideje.

The #WEB6 are not only geographically in the heart of #Europe, they are at the heart of the European idea. I am by heart glad to serve our cooperation with the partners in and for the region as special envoy. @AuswaertigesAmt @ABaerbock https://t.co/e8TLPvzgd6

— Manuel Sarrazin (@ManuelSarrazin) March 2, 2022

Njemu je od srca drago što će sarađivati sa partnerima u regionu kao specijalni izaslanik.

Zaracin je poslanik Zelenih u Bundestagi od maja 2008. do oktobra 2021.

Najpre je bio portparol Zelenih za Evropu, a potom za istočnu Evropu. Zelenima se priključuje kao đak sa 16 godina 1998.

Rođen je 1982. u Dortmundu, a od 1995. živi u Hamburgu. Studirao je istoriju, istočnoevropske studije i pravo, prvo na Univerzitetu u Bremenu, a zatim na Univerzitetu u Hamburgu.

Britanija poslala vrhunskog vojnika Stuarta Piča

A početkom decembra prošle godine zbog stalne britanske posvećenosti stabilnosti i prosperitetu u regionu i premijer Velike Britanije Boris Džonson imenovao je ser Stjuarta Piča za specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan.

Pič je tu ulogu preuzeo sa mesta predsedavajućeg vojnog komiteta NATO-a, uloge koju je obavljao od 2018.

On je služio i kao načelnik štaba odbrane Ujedinjenog Kraljevstva.

Prilikom postavljenja saopšteno je da će njegov rad, između ostalog, uključivati promovisanje jakih demokratskih institucija i otvorenih društava, pomaganje u suočavanju sa ozbiljnim i organizovanim kriminalom i drugim zajedničkim bezbednosnim izazovima, i podsticanje rešavanja nasleđenih pitanja poput ratnih zločina i nestalih lica.

U Bosni i Hercegovini, aktivnosti Ser Stjuarta će podržati rad međunarodnog visokog predstavnika Kristijana Šmita, rešavanju svih pretnji stabilnosti u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom, a kada je reč o Srbiji i Kosovu, on će sa partnerima raditi na podršci dijalogu Srbije i Kosova i normalizaciji odnosa uz posredništvo Evropske unije.

Ubrzo po imenovanju, Pič je sredinom februara, došao u posetu Beogradu, da kako je Danas pisao, proveri prozapadnu orjentisanost Srbije.

Nakon sastanaka sa predstavnicima državnog vrha, iz šturih saopštenja moglo se saznati da je rekao da njegovo imenovanje predstavlja jasan znak kontinuirane britanske posvećenosti bezbednosti, stabilnosti i ekonomskom napretku Zapadnog Balkana i da se zalaže i podržava evropske integracije Srbije.

Dušan Janjić, osnivač Foruma za etničke odnose, za Danas je rekao da je ovo prvi put da Velika Britanija ima svog izaslanika za ovoj region,
Janjić je kazao da je britanski premijer rekao da ovom regionu preti opasnost od oružnog nasilja, te da je ovo prilika da se to spreči diplomatijom, pregovorima i razgovorima sa lokalnim vođama.

– Ovde se biraju ljudi koji mogu da komuniciraju sa sadašnjim vođstvima i koji imaju odgovarajuće argumete u tim komunikacijama.Vrlo jasno im se stavlja do znanja, vaša opcija nije Rusija. Ako hoćete sa Rusijom vi ste onda obrisani za EU i NATO. I to najbolje mogu da urade Britanci – zaključio je Janjić.

A ser Stuart Pič ima i te kako, ako ništa drugo, vojničku disciplinu i iskustvo.

Iiskusni je vazduhoplovni obaveštajac, glavni maršal vazduhoplovstva, nekadašnji stariji oficir Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva. Bio je komandant vazduhoplovstva NATO na KiM 2000.

Od 2016. do 2018. bio je načelnik generalštaba Britanskih oružanih snaga.

Rođen je 22. februara 1956. u Volsolu.

Čvrsta ruka Amerike – Gabrijel Eskobar

Izaslanik SAD za Zapadni Balkana Gabrijel Eskobar startovao je u septembru prošle godine zamenivši Mejua Palmera.

Prva zapaženija izjava mu je bila da predsednik Srbije Aleksandar Vučić ima podršku SAD dokle god nastavlja da ide evropskim putem.

On je za Al Džaziru Balkans rekao da odnos Amerike i Srbije nije ni dobar ni loš, već komplikovan, a na 11. Bezbednosnom forumu u oktobru prošle godine da „Sjedinjene države nemaju u planu da biraju lidere na Balkanu“.

– Ne želim da razočaram neke, ali sankcije neće biti naš glavni alat, to nije rešenje za Balkan. Rešenje su izbori i motivisanje građana i javnosti da učestvuje u političkom prostoru. Mora da se otvori veći prostor za dijalog sa civilnim društvom. Bez obzira da li političari razumeju moje poruke, verujem da ih javnost razume – rekao je Eskobar.

Ipak, nekoliko meseci kasnije Eskobar kaže sankcije nisu primarno sredstvo američkog angažmana u regionu Zapadnog Balkana, ali imaju efekta i biće ih još, budući da je Amerika 5. januara uvela sankcije srpskom lideru u Bosni i Hercegovini Miloradu Dodiku i drugim osobama u regiji poput potpredsednika Srpske liste Milana Radoičića i biznismena sa severa Kosova Zvonka Veselinovića.

Eskobar je rekao da godinu dana vlasti predsednika Džoa Bajdena nije donelo značajnu promenu politike, ali da je obnovljen napor da se ponovo angažuju svi mehanizmima koji su bili uspešni, a to je da se ojača Dejton, da se podrži i obnovi dijalog između Srbije i Kosova, i bliska saradnja sa partnerima iz NATO-a, kako bi se osiguralo da mogu da ispune svoje NATO obaveze.

Nedavno je iskazao zabrinutost zbog odnosa vlasti u Srbiji prema izborima i istakao da vlasti na aprilskim izborima „moraju da pruže fer tretman“ posmatračima izbora, medijima i građanskom aktivizmu.

Vladajuće SNS digla je prašinu kada se je u vašingtonu razgovarao sa Dragonom Đilasom liderom opozicione Stranke slobode i pravde.

Imenovan je za zamenika šefa misije u Ambasadi SAD u Beogradu u avgustu 2019. a do dolaska ambasadora Entonija Gofrija bio je otpravnik poslova.

Ovaj karijerni američki diplomata je dobar poznavalac prilika u regionu, jer je od 1998. do 2001, bio u četiri uzastopna mandata u bivšoj Jugoslaviji, uključujući poziciju šefa kabineta u Kancelariji visokog predstavnika u Banjaluci, šefa Kancelarije američke ambasade u Banjaluci, zamenika šefa diplomatskog tima za vezu u Podgorici i šefa političkog odeljenja u Beogradu odmah nakon ponovnog otvaranje Ambasade 2001, navodi se u zvaničnoj biografiji.

Pre službovanja u Beogradu, bio je na rukovodećim pozicijama u američkoj ambasadi u Bagdadu, kao i u Stejt departmentu i američkim diplomatskim misijama u Boliviji i Pakistanu.

Službovao je i u ambasadama u Lisabonu, Rimu, Pragu, Moskvi.

Više puta je dobijao najviša priznanja Stejt departmenta.

Diplomirao je na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku i govori španski, ruski, italijanski, srpski, češki i portugalski jezik, navodi se u njegovoj zvaničnoj biografiji.

Zasad bez ostvarenog napretka – Miroslav Lajčak

U aprilu 2020. bivši ministar spoljnih poslova Slovačke Miroslav Lajčak imenovan je za specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja u vezi sa regionom Zapadnog Balkan.

„Zapadni Balkan oduvek mi je bio blizak srcu, radio sam u i sa regionom dug period. Počastvovan sam da mi je poveren ovaj važan zadatak. Radujem se zajedničkom radu sa predstavnicima Srbije i Kosova, šefovima delegacija EU i bliskoj saradnji sa SAD“, poručio je Lajčak na svom tviter nalogu.

Već par meseci kasnije on dolazi u Beograd i Prištinu da priprema nastavak dijaloga, koji je od tad održan u nekoliko rundi bez značajnijeg napretka.

„Očekujemo od njega da donese dalekosežnu odluku, a on se pita: Kako mogu da objasnim građanima da je to dobro za njih? Ovaj pregovarački proces je od početka bio povezan sa evropskom perspektivom zemlje i sada se Vučić pita: koliko ćemo te evropske perspektive dobiti“, rekao je Lajčak za austrijski Viner cajtung u oktobru 2020.

A krajem 2021. priznaje da dijalog Beograd–Priština ide teško, te da ni da politički kalendar ne ide u prilog dijalogu i da je umereni optimista po pitanju dijaloga.

Lajčaj je bio predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija od 2017. do 2018.

Kada je reč o njegovom iskustvu u regionu, bio je slovački ambasador u Srbiji i Crnoj Gori, pa je imenovan za evropskog izaslanika za referedum o crnogorskoj nezavisnosti, a na kraju je bio na funkciji visokog međunarodnog predstavnika u Bosni i Hercegovini.
Rođen je 20. marta 1963. u Popradu u Slovačkoj.

Diplomirao je pravo na Univerzitetu Komenskog u Bratislavi.

Bavio se međunarodnim odnosima na Državnom institutu za međunarodno pravo u Moskvi. Studirao je i u evropskom centru Džordž Maršal za studije bezbednosti u Garmiš Partenkirhenu u Nemačkoj.

Saradnik je čehoslovačkog ministarstva inostranih poslova od 1988.

Bio je slovački ambasador u Japanu između 1994. i 1998.

Između 1993. i 1994. bio je šef kabineta ministra spoljnjih poslova Jozefa Moravčika i Moravčikov šef kabineta kada je ovaj postao i premijer Slovačke.

Od 1999. do 2001. bio je asistent Eduarda Kukana, specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za Balkan. Između 2001. i 2005., Lajčak je bio ambasador u SR Jugoslaviji, Albaniji i Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji.

Od 30. juna 2007. bio je na dužnosti Visokog predstavnika Ujedinjenih nacija za Bosnu i Hercegovinu, gdje je zamijenio Kristijana Švarc-Šilinga.

A 16. decembra 2007. dobio je naziv „Osoba godine“ u izboru dnevnika „Nezavisne novine“, a dve nedjelje kasnije, 28. decembra, istu titulu dobio je u izboru „Dnevnog avaza“.

U januaru 2009. postao je ministar spoljnih poslova Slovačke i na toj poziciji ostao do 9. jula 2010.

U decembru iste godine, Evropska služba spoljnih poslova imenovala ga je za direktora za Rusiju, istok i Zapadni Balkan.

Tečno govori engleski, nemački, ruski, bugarski, kao i srpski/hrvatski/bošnjački jezik.