Ko želi najbolje odnose sa Srbijom i kako će se Beograd postaviti prema drugom krugu predsedničkih izbora u Crnoj Gori?

Andrija Mandić završio je kao trećeplasirani kandidat, a i u kampanji mu se spočitavala bliskost sa Beogradom, pa ga je tako kandidatkinja Socijaldemokratske partije (SDP) Draginja Vuksanović Stanković prozivala da je „sablja Aleksandra Vulina“, zbog bliskosti ovog crnogorskog političara sa strankom Pokret socijalista.

SDP je deo „suverenističkog bloka“ koji često ističe „velikosrpsku hegemoniju“.

Razloge za slabiji učinak Mandića treba pre svega tražiti u razočaranosti opozicionih glasača u vladajuću koaliciju pobednika 30. avgusta, a predsedniku Nove srpske demokratije za drugi krug nije pomogao ni duel sa Đukanovićem, održan na jednoj privatnoj crnogorskoj televiziji, kao ni okretanje onome što je DF u svom izvornom obliku predstavljao, odnosno pomiriteljska politika kojoj je se ovaj političar u kampanji okrenuo.

DF, ali i drugi činioci koalicije koja je podržala Mandića, poput predsednika Prave Crne Gore Marka Milačića i predsednika Slobodne Crne Gore Vladislava Dajkovića, bliski su beogradskom režimu i česti su sagovornici režimskih televizija u Srbiji, poput Pinka i Hepija, a takođe održavaju kontakte sa visoko pozicioniranim članovima SNS-a.

Ove izbore, za razliku od onih parlamentarnih 30. avgusta 2020. godine kada je opozicija raspodeljena u tri kolone odnela pobedu nad Đukanovićevom Demokratskom partijom socijalista, nisu pratile čak ni medijske spekulacije o pomoći Đukanovićevoj opoziciji iz Beograda.

Rezultati su izraz volje crnogorskih građana

To je pratilo i lokalne izbore u Nikšiću, održane godinu dana kasnije, pred koje je privođen bivši rukometaš i naprednjak Vladimir Mandić.

On je tada priveden zbog sumnje da je sa današnjim predsednikom Opštine Budva Milom Božovićem, ali i još nekoliko lica iz Srbije i Republike Srpske, u Crnu Goru unosio novac za potrebe kupovine glasova. Mandić je zbog sličnih sumnji privođen i u Republici Srpskoj uoči izbora prošle godine.

Ipak, kako se tvrdi u beogradskim političkim krugovima, određena pomoć je i ove godine stizala kandidatu Mandiću, ali se stranački aparat naprednjaka manje „pomučio“ nego pre tri godine.

Podrške je pre svega navodno bilo u logističkim smislu, a pomaganja biračima koji žive u Crnoj Gori da odu na izbore je takođe bilo manje nego pre tri godine.

Tada su isplivali i snimci razgovora zainteresovanih građana i organizatora puta u Crnu Goru, a jedan takav je objavio i podgorički CDM, kojim se otkriva da je organizacija bila takva da su građani dobijali bonove za gorivo koji su važili isključivo na NISovim pumpama, ali i plaćane testova na kovid, tada neophodnih za prelazak granice.

Kako za Danas kaže politikolog Vladimir Pavićević ocene svih relevantnih aktera su da je izborni dan za predsedničke izbore bio potpuno demokratski, te da to znači da su isključivo građani Crne Gore bili ti koji su uticali na rezultate izbora i da su rezultati izbora odraz izborne volje građana.

Pavićević je i savetnik Vladimira Jokovića, potpredsednika Vlade za ekonomski sistem, kao i bivši predsednik Crnogorske stranke. Pre aktiviranja u crnogorskoj politici, Pavićević je bio poslanik Nove stranke u Skupštini Srbije, a takođe je i profesor Fakulteta političkih nauka.

– I inače, odnosi Srbije i Crne Gore se nakon 2020. godine unapređuju. Taj put unapređenja odnosa obavezuje i jednu i drugu stranu na uzajamno poštovanje, navodi Pavićević.

Ono što baca drugačije svetlo na ove Pavićevićeve reči je slučaj Milojka Spajića, nesuđenog kandidata Evrope sad.

„Najbolji odnosi“ sa Srbijom

Republička izborna komisija (RIK) na zahtev crnogorske Državne izborne komisije (DIK) dala je podatke o prebivalištu, tada još samo građanina, Milojka Spajića, dakle i pre nego što je on i podneo kandidaturu koja zatim bi išla u proces verifikacije.

Brza reakcija RIKa, kao i to što je inicijativa potekla od Demokratskog fronta, otvara prostora za spekulacije da je sve to bila dogovorena akcija Beograda s jedne i DFa i DPSa s druge strane, a sve kako bi se iz trke eliminisao tada najjači protivkandidat i Đukanoviću i Mandiću.

– Kada je reč o slučaju Spajić, građanima Crne Gore je bilo ključno to što je gospodin Spajić pokušao da obmane građane oko pitanja svojih državljanstava i prebivališta. Efekat toga je kandidatura Jakova Milatovića koji je napravio izvanredan rezultat u prvom krugu i koji u drugi krug izbora ide kao apsolutni favorit, navodi Pavićević.

Upitan kako će se zvanični Beograd postaviti u pogledu drugog kruga Pavićević kaže da procenjuje da će i drugi krug predsedničkih izbora u Crnoj Gori proteći mirno i regularno, kao što je bio slučaj u prvom krugu.

– To znači da nije bilo ni u prvom, a da ni u drugom krugu neće biti bilo kakvih neprimerenih uticaja i da ćemo imati apsolutno regularne uslove za izbore, navodi on.

Napominje da je Jakov Milatović pre dva dana izjavio da želi najbolje moguće odnose sa Srbijom.

– Istovetna je poruka i iz Beograda – da se žele najbolji mogući odnosi sa Crnom Gorom. Izborom Jakova Milatovića za predsednika Crne Gore sigurno će se ići ka daljem unapređenju tih odnosa i to je i sa stanovišta interesa građana Crne Gore dobra stvar, kaže Pavićević.

Sličnog je mišljenja i politički teoretičar Feđa Pavlović, takođe iz Crne Gore.

Govoreći o slučaju Spajić on kaže da je odgovor RIKa na upit DIKa nije doživeo kao uplitanje u izbore.

– Inače, pitanja koja se tiču integriteta crnogorskog političkog sistema i inostranih uplitanja u naš izborni proces, a koja se, nakon smjene vlasti 2020, sve češće postavljaju u našoj javnoj sferi, zaslužuju ozbiljan tretman, pa ih valja sagledati van okvira propagandnog narativa koji šire Đukanovićeve pristalice, kaže Pavlović.

On pita ima li uopšte smisla govoriti o „uplitanju stranog faktora“ u zemlji u kojoj se, navodi, ambasadori zemalja Kvinte, zvaničnici američkog Stejt departmenta i Evropske komisije, pojedini evroparlamentarci i šefovi diplomatija država članica EU redovno u medijima izjašnjavaju o, kako kaže, maltene svim ključnim aspektima crnogorske politike.

– Prema tome, jasno je da je, uzevši u obzir naš specifičan geopolitički kontekst, pojam miješanja u unutrašnja politička pitanja zreo za redefiniciju, ali tom poslu treba pristupiti ozbiljno, van dnevnopolitičkih floskula o “srpskom malignom uticaju” i “hegemonističkim pretenzijama Beograda”, smatra Pavlović.

Predsednik vanparlamentarne stranke Narodni slobodarski pokret Miroslav Parović drugačijeg stanovišta u odnosu na kolege iz Crne Gore.

– Vučić je još ranije preko Siniše Malog ostvario direktan kontakt sa čelnicima pokreta Evropa sad. Na taj način je pokušavao da bude saradnik praktično svih političkih činilaca u CG, tvrdi on.

Kao najvažnijeg partnera Vučića u Crnoj Gori ovaj političar vidi Mila Đukanovića, te tvrdi da je iz Srbije organizovana eliminacija iz izborne trke Spajića.

– To je učinjeno kako bi se obezbedilo da Milo i Mandić budu u drugom krugu i da Milo ponovo pobedi nakon čega bi se pravila velika vlada DPS-DF. Srećom, Jakov Milstović je pokvario taj plan dvoglave aždaje Vučić-Milo i deluje da će jedna glava politički biti „posečena“ 2. aprila, navodi Parović.