Ko zna ko su, gde i kako rade poslanici

Ja sam jedina poslanica u Vršcu i iz čitavog tog regiona, SNS nema ni jednog. Tražila sam od grada Vršca da mi se dodeli kancelarija, jer je to pre dolaska SNS na vlast bila dobra praksa, jer su stranke do tada imali te kancelarije. Nisam od avgusta dobila nikakav odgovor, to je ingorisanje. I ja ću morati u prostorijama svoje stranke da primamo građane“, navela je Rakićeva.

Ona je to kao svoje iskustvo u svojstvu izabranog predstavnika naroda i u svojstvu poslanika i u svojstvu odbornika, prenela drugim učesnicima okruglog stola u Medija centru, koji je organizvao Fakultet političkih nauka, povodom istraživanja na temu političkog predstavljanja i legitimiteta.

„Uopšte me ne čudi da su vam poslanici vladajuće stranke rekli da osećaju da nemaju dovoljno moći i poverenja u svoju poziciju. Vladajuća stranka je potpuno izmestila donošenje odluka iz institucija. Gradonačelnici i predsednici opština se ni o čemu ne pitaju, na primer iz opština iz koje ja dolazimo, mi imamo gradonačenika u Novom Beogradu, i on je siva eminencija SNS… Važnije je šta misli o njemu mesni odbor SNS nego šta će reći građani“, rekla je Rakićeva komentarišući istraživanje.

„Vi koji živite u Beogradu, živite u drugoj državi, ja kad iz Vršca dođem u Beograd, kao da sam došla u drugu državu, na primer u Austriju. Lokalni mediji su su svuga glasilo SNS… U Pećincima imamo vrtić gde su deca ispisana samo zato što njihovi roditelji nisu SNS. Politički život van Beograda je potpuno zamro. Oni iz vlasti, na primer, naprave lokalnu organizaciju dve nedelje pred konkurs i oni dobiju sredstva, a oni koji postoje decenijama ne dobiju ništa. Kad lokalni SNS vidi da se neko profiliše kao autentični predstavnik volje naroda, zatvara odmah vrata za njih. Kad bih sada vas odavde pozvala da predstavite ove istraživanje u Vršcu i tražila prostor za to, na tribini gde bih vas samo najavila, i gde ništa drugo ne bih rekla, ni na taj zahtev ne bi bilo odgovora. Teško je i naći prostor za slobodnu tribinu“, ispričala je Rakić.

„Režim se trudi da potpuno neutrališe politički život, pokušavajući svih ovih deset godina da plasira da politika nije za pošten svet. I to je jako opasno kad nemate građane zainteresovane za politiku, iako se politika odražava na život svih nas“, navela je poslanica DS.
Sa druge strane, Biljana Đorđević, iz stranke Zajedno-Moramo je za sebe rekla da je „aktivistkinja a ne političarka i da nije želela ni da bude na parlamentarnoj listi“.

„Treba da znamo da li smo mi građani samo objekti kojima se pred izbore pasivno postavljaju ideje. Meni je zanimljivo da postoji ta komunikacija na lokalu, uglavnom interna između građana i političara i to koliko je taj odnos građana i političara koruptivan. Da li građani mogu da se uključuju kao subjekti, i da mogu da budu i aktivisti, a ne samo oni koji su izabrani. Čini mi se da je najvažnije da se razvije politička kultura, jer imamo potpuno razaranje politike, građanima je politika odvratna. Zaista je zamršena priča i ne vidim kako se iz toga izlazi. Iz aktivističke perspektive iz toga se izlazi komunikacijom, ali sa neizabranim predstavnicima, sa aktivistima“, navela je Biljana Đorđević.

Istraživačica Jelena Lončar je istakla da postoji, prema nalazima intenzivna komunikacija političara i građana na lokalu, ali da građani sa njima preferiraju da komuniciraju neformalno.

„S jedne strane je to dobro, sa druge, se uspostavlja neformalna komunikacija, ali se šalje poruka da institucije nisu bitne. Jedan od naših ispitanika je rekao svi znaju da su sam poslanik, što bih ja sada imao neku kancelariju, svi mogu da dođu u stranku i da mi se obrate… Građani postavljaju lične probleme, na primer zaposlenja, ili izgradnja delova infrasturktue… Pitanje je koga ovde vidimo kao građane, odnosno ako ne vidimo građansko interesovanje, da li ih predstavnici vlasti vide kao ljude koji traže neke usluge“, navela je Lončar.

Boško Obradović, lider i poslanik Dveri, je istakao da se treba razmisliti o preseku gde se došlo nakon 30 godina višestranačja. Imamo akumulaciju demokratije, ali i manjkavosti i mane, i potrebna je škola demokratija da nas resetuje i vrati na početak, dodao je.

Naš politički život po njemu, ubija to što ljudi beže od politike, što nemamo ni Vladu ni Skupštinu već osam meseci, tako da je teško govoriti o drugim temamam, kad nemamo elementarni politički sistem, zaključio je Obradović.