Koalicija 27: Odluke u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena i dalje netransparentne

Sedmi godišnji izveštaj kao probleme ističe i nedostupnost pravovremenih i tačnih podataka o stanju životne sredine, nenamensko trošenje sredstava namenjenih zaštiti životne sredine, manjak kapaciteta državnih organa, kao i nedostatak učešća javnosti u formulisanju politika i donošenju odluka, navedeno je u saopštenju.

„Činjenica je da se budi svest javnosti o značaju očuvanja okoline, jer sva blagostanja koja imamo ne vrede ukoliko nemamo zdravu životnu sredinu. Naš izveštaj pokazuje da u državnom budžetu postoji prostor za veće investicije u životnu sredinu, ali isto tako je evidentno da u većini oblasti postoji nedostatak kapaciteta“, izjavio je predsednik udruženja Inženjeri zaštite životne sredine, Igor Jezdimirović, na predstavljanju izveštaja.

On je kao primer naveo da u 11 lokalnih samouprava ne postoji inspektor za zaštitu životnu sredinu, a u pojedinim je on opterećen drugim poslovima.

„Sa jedne strane se vidi namera i volja državnog aparata da se poboljša životna sredina za građane, ali evidentan je nedostatak ljudskih kapaciteta da se to uradi“, rekao je Jezdimirović.

Kako je navedeno, akutni primer manjka podataka o stanju životne sredine je stanje kvaliteta vazduha koje je uznemirilo Srbiju i druge zemlje u regionu.

Ukazano je da i kada postoji očiti interes javnosti, nacrti zakona ili podzakonskih akata, kao i planska dokumenta koja su ključna za pravovremeno reagovanje, nisu dostupna, kao u slučaju katastra malih hidroelektrana.

„Pristup informacijama od javnog značaja, kada su u pitanju teme zaštite prirode, i dalje je izazov za medije, iako taj mehanizam funkcioniše u Srbiji već godinama“, naveo je direktor Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) Branko Čečen.

Novinari se, kazao je, u potrazi za tačnim informacijama često oslanjaju na saradnju sa organizacijama civilnog društva.

„Ima mnogo priča za istraživačke novinare kada su u pitanju teme zaštite životne sredine. Nažalost, mi smo u situaciji da skoro nijedan dokument više ne možemo da dobijemo od institucija, a to su teme koje se tiču svih gradjana Srbije i u tom smislu bi one morale da budu prioritet ne samo za istraživačke, već za sve medije. To je oblast u kojoj država nije mnogo odmakla kada je merenje i prikupljanje podataka, pri čemu nam civilno društvo pomaže koliko može“, izjavio je Čečen.

Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u evrointegracijama, koji je objavljen juče, pokazuje da je država ostvarila ograničen napredak i to u sferi strateškog planiranja, rečeno je na skupu.

Ocenjeno je da bi Srbija trebalo mnogo intenzivnije da se posveti tzv. zelenoj tranziciji i fokusira na jačanje adminstrativnih i finansijskih kapaciteta, kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou, posebno kada je reč o Agenciji za zaštitu životne sredine.

„Preporuke Evropske komisije ostale su iste kao u prethodnom izveštaju, što znači da je veoma malo uradjeno u medjuvremenu, a trenutna pandemija dodatno otežava situaciju“, kazala je, koordinatorka sektora za proširenje u Generalnom direktoratu za životnu sredinu Evropske komisije, Madalina Ivanica, koja se na promociju izveštaja Koalicije 27 uključila iz Brisela.

Ona je navela da izveštaj ukazuje koliko je važno da tema životne sredine postane prioritet političke agende država, kako u regionu tako i šire.

„Upravljanje vodama i otpadom su veliki problemi i Srbija se tu nalazi tek na početku sprovođenja pravnih tekovina Evropske unije. Postoji ozbiljan nedostatak inspektora, pogotovo na lokalnom nivou i drago mi je da vidim da postoji saradnja i odredjeni partnerski odnos izmedju inspekcija i organizacija civilnog društva, koje mogu da pomognu vlastima da sprovode zakon na terenu. Nadamo se da će sledeće godine napredak biti mnogo bolji“, rekla je Ivanica.

Izveštaj Koalicije 27, navedeno je u saopštenju, ističe i mnoge druge nedorečenosti, ali predlaže i rešenja koja su nekad vrlo jednostavna, poput često ponavljanog zahteva javnoj upravi: budite transparentniji, jer se u suprotnom narušava se poverenje javnosti.

Podseća se da se izveštaji Koalicije 27 bave temama u vezi sa Poglavljem 27 (životna sredina i klimatske promene), a koje su pokrenute u okviru pregovora za pristupanje Srbije Evropskoj uniji (EU) i prate objavu Godišnjeg izveštaja Evropske komisije.

Novina koja se desila u prethodnom izveštajnom periodu, kako je navedeno, jeste da je Vlada Srbije u januaru 2020. godine usvojila pregovaračku poziciju za poglavlje 27 i dostavila je Evropskoj komisiji na uvid.

Koaliciju 27 osnovale su 2014. godine organizacije civilnog društva prvenstveno radi praćenja i doprinosa pregovorima u vezi s Poglavljem 27.

Danas u sastav Koalicije 27 ulazi devet organizacija: Alternativa za bezbednije hemikalije, Beogradska otvorena škola, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Mreža za klimatske akcije Evrope (CAN Europe), Centar za unapređenje životne sredine, Inženjeri zaštite životne sredine, Jedan stepen Srbija, Mladi istraživači Srbije i Svetska organizacija za prirodu Adria ‒ Srbija (WWF Adria ‒ Serbia).