Višemesečne najave prištinskih političkih i diplomatskih krugova da se na jesen očekuje rekonstrukcija vlade Hašima Tačija juče je gotovo potvrdio zamenik predsednika Alijanse za budućnost Kosova Bljerim Šalja.
Prvi saradnik lidera ABK Ramuša Haradinaja je za prištinski dnevnik Koha ditore rekao da ova stranka namerava da učestvuje u konsenzusu za dijalog sa Srbijom i da bi mogla da uđe u koaliciju s Tačijevom Demokratskom partijom Kosova. Uslov ABK je da Haradinaj dobije mesto premijera, „čim ga Haški tribunal oslobodi optužbi“ za ubistva, mučenje i okrutno postupanje tokom oružanih sukoba na KiM.
Iako je savetnik kosovske predsednice Alber Vlahiu pre dva dana izjavio da Atifete Jahjaga, uprkos zahtevima opozicije, ne namerava da se povuče sa te funkcije, Danasovi izvori u Prištini ne isključuju mogućnost da se to ipak, dogodi. Ona bi, kako se spekuliše, dobila doživotne beneficije koje pripadaju predsedniku, a na njeno mesto došao bi Tači. DPK bi koaliciju sa ABK „platila“ davanjem premijerskog mesta Haradinaju.
Leon Malazogu, politički analitičar i izvršni direktor kosovskog Projekta za etničke odnose (PER), kaže za Danas da je Tačijev dolazak na mesto predsednika Kosova u ovom trenutku ipak nerealan, zato što se očekuje da će Jahjaga insistirati da ostane na položaju. Prema njegovim rečima, posle potvrde Ustavnog suda Kosova da Jahjagin mandat traje do 2016, jedina mogućnost je da se u dogovoru više stranaka obezbedi dvotrećinska većina u kosovskom parlamentu za njeno razrešenje.
– Već duže vreme govori se o koaliciji DPK i ABK, ali nije bilo jasno da li se s tim slažu sve grupacije unutar Alijanse. Iz Šaljine izjave u Kohi izgleda da je o tome u ABK postignut konsenzus. Nema razloga da u vladi DPK i ABK ostanu Srbi iz Samostalne liberalne stranke, dok bi Alijansa za bolju budućnost Kosova, koju predvodi Bedžet Pacoli, najverovatnije iz nje izašla, jer ne bi imala veliki uticaj na novu podelu vlasti – kaže za Danas Leon Malazogu.
Prema njegovoj proceni, za dalji razvoj događaja – rekonstrukciju vlade, konsenzus i pregovore s Beogradom ključno je kako će se rešiti pitanje neophodnih promena Ustava Kosova, koje kosovska skupština mora da usvoji do 11. septembra, kada će se, odlukom Međunarodne upravljače grupe, proglasiti kraj nadgledane nezavisnosti. Demokratski savez Kosova, najveća opoziciona stranka, preti da neće glasati za neophodne ustavne izmene ukoliko Jahjaga ne podnese ostavku.
Šaljina izjava stavila je tačku i na pokušaje Pokreta Samoopredeljenje da sa DSK i AZB stvori jedinstven front protiv pregovora Beograda i Prištine. Aljbin Kurti, lider Samoopredeljenja, najavio je juče da će taj pokret i dalje činiti sve da spreči najavljeni dijalog – od protivljenja u skupštini, političkih akcija i protesta do izglasavanja nepoverenja Tačijevoj vladi.
Bljerim Šalja je juče najavio da će Priština u predstojećim pregovorima s Beogradom ponuditi dodatne garancije za Srbe na severu u okviru Ahtisarijevog plana, tražiti prijem u UN i da Srbija prizna Kosovo kako bi „dve države normalizovale odnose“.
Koha ditore je objavila i Strateški plan kosovskog Ministarstva inostranih proslava, kojim se predviđa da „Kosovo i Srbija razmene ambasadore u narednih deset godina, jer bez normalizacije odnosa dve zemlje nema evroatlantskih integracija“. Navodi se i da Priština ima strategiju za dobijanje članstva u UN, što uključuje i produbljivanje odnosa sa Rusijom i Kinom.
Dačić u SB UN
Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić govoriće u utorak, 21. avgusta, na sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj Kosovu. Dačić predvodi državnu delegaciju u kojoj će biti i ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić. Prethodni premijer Mirko Cvetković za četiri godine mandata nijednom nije govorio na Savetu bezbednosti, već je to uvek činio šef diplomatije Vuk Jeremić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
