Kocijančić: Štetno političko uplitanje u susedne države

Evropski savet je ponovo istakao svoju podršku jasnoj perspektivi evropske integracije Zapadnog Balkana. EU će nastaviti da radi sa svim partnerima u regionu na bilateralnom nivou, na njihovom evropskom putu i u pravcu bliže i delotvornije regionalne saradnje, kaže za Danas Maja Kocijančić, portparolka visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost, odgovarajući na pitanje kako komentariše retoriku lidera Alijanse za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja tokom aktuelne izborne kampanje na Kosovu i mogu li njegove izjave da negativno utiču na nastavak briselskog dijaloga Beograda i Prištine. Podsetimo, Haradinaj je poručio da ako postane premijer Kosova, a Srbija do tada ne izbriše KiM iz svog ustava, „pripojiće trećinu teritorije Srbije Kosovu, počevši od Niša“.

Kocijančić ističe da, kao što su visoka predstavnica i potpredsednica Evropske komisije Mogerini i evropski komesar za pregovore o proširenju i susedsku politiku Johanes Han „rekli mnogo puta do sada, izjave koje mogu biti interpretirane kao političko uplitanje u susedne države nisu korisne u izgradnji dobrosusedskih odnosa i izlažu region rizicima od eskalirajuće retorike“.

– Evropska unija očekuje od svih u regionu da nastave da grade konstruktivne i kooperativne odnose, kao i da intenziviraju rad na reformskim programima, kako bi napredovale na putu evropske integracije, poručuje Maja Kocijančić.

U najnovijim strateškim dokumentima zvaničnog Brisela navodi se da Zapadni Balkan više nije „visoko kritičan region“, uprkos tenzijama koje se povremeno pojavljuju u odnosima između država regiona, kao i uprkos unutrašnjoj nestabilnosti u Makedoniji, kažu za Danas nezvanično diplomatski izvori iz EU. Prema rečima naših sagovornika, ni javnost u vodećim zemljama EU, poput Francuske i Nemačke, ne doživljava Srbiju i ostale balkanske zemlje kao „lošeg momka“, niti je u većoj meri izražen strah da će novo proširenje EU dovesti do masovnog priliva ljudi iz regiona u ekonomski najrazvijenije zemlje ovog bloka.

„Ne postoji intenzivno osećanje da će se ponoviti scenario s početka dvehiljaditih, kada su Poljaci, Rumuni i Bugari u velikoj meri dolazili u vodeće ekonomske sile Unije, a nije zanemarljiv ni broj građana u EU koji smatraju da su zemlje kao što je Srbija već postale članica EU, dok je, s druge strane, odnos evropskih zvaničnika i javnosti prema integraciji Turske u EU veoma negativan“, objašnjavaju sagovornici našeg lista.

Naši izvori ukazuju da izbor Emanuela Makrona za predsednika Francuske predstavlja „dobru vest i za EU i za države Balkana“.

„U Briselu je s primetnim olakšanjem primljena vest da je Makron pobedio na izborima i očekuje se da će sada doći do još većeg pada evroskepticizma, što je naročito značajno ako se ima u vidu rezultat prošlogodišnjeg referenduma o izlasku Britanije iz EU. Makronova protivnica Marin le Pen je igrala na kartu populizma i plašila birače pričama o novom masovnom prilivu migranata i izbeglica, pa ne čudi podatak da su za nju mahom glasali stanovnici juga Francuske. Makron nema do kraja oformljenu stranačku strukturu, ali očekuje se da će se okružiti ljudima koji imaju pozitivan stav prema daljem širenju EU“, objašnjavaju izvori Danasa.

Naši sagovornici ističu da se od novog francuskog predsednika očekuje i da unese značajne izmene u spoljnopolitički kurs Pariza, budući da ima velika ovlašćenja u tom domenu, kao i da će „podržati nastavak evropskog puta Srbije“.

„Srbija je za EU najznačajnija država Zapadnog Balkana, kao što je i mnogo puta ponovljeno u Briselu i Berlinu, pa je zato Beograd neizostavan u svim regionalnim inicijativama. S druge strane, evropski put Bosne i Hercegovine biće veoma trnovit, jer se često ima utisak da u BiH postoje tri države u državi. Što se Albanije tiče, primetno je da su administrativni kapaciteti, koji su nužni za pridruživanje EU, tek u povoju“, objašnjavaju nezvanično predstavnici diplomatskih krugova.

Ramina „taktika“

Komentarišući „obnavljanje“ retorike o velikoj Albaniji na Balkanu, sagovornici Danasa iz diplomatskih krugova navode da se u najvećoj meri radi o „stvari za unutrašnju upotrebu“. „Albanski premijer Edi Rama pribegava toj metodi s vremena na vreme zarad sticanja poena kod dela albanske javnosti, dok većina građana Albanije ne mari mnogo za dešavanja u ostatku regiona, već želi da država postane deo EU, pa im je veoma važno što čvršće povezivanje sa Italijom“, preciziraju naši izvori.

Vučić: Usaglašena politika

Premijer Aleksandar Vučić izjavio da pretnje koje upućuje Ramuš Haradinaj ne posmatra kao izjave jednog od lidera na političkoj sceni Prištine, već je reč o usaglašenoj politici svih njih, „samo su našli svog protežea koji treba to da izgovara“. Očigledno je da tu postoje određene ideje i planovi, prikriveno usaglasje sa delom međunarodne zajednice“, rekao je Vučić novinarima u Pekingu, prenosi FoNet.