Kockar: Predsednički izbori će biti odlučujući

To poručuje u razgovoru za Danas portparolka DS-a Alisa Kockar. Ona tako odgovara na saopštenje MUP-a o tome da nema većih odstupanja u broju prijava prebivališta u Beogradu. Kockar je u pisanoj izjavi navela da se je u Beogradu uočeno oko 28.000 novoprijavljenih birača, duplo više nego u prethodne dve godine, i to dovela u vezu sa izborima 2022.

Objavili ste podatak da je za samo pet meseci više od 28.000 ljudi prijavilo boravište u Beogradu i to ocenili kao nagoveštaj pripreme izborne krađe. Imajući u idu da preovlađuje mišljenje da opozicija ima najveće šanse da porazi SNS u glavnom gradu, preduzima li vaša organizacija nešto po pitanju kontrole izbora u Beogradu?

– Ukoliko je režim Aleksandra Vučića unapred pripremio sve mehanizme kojima će da uceni birače, uveliko vodi nefer medijsku kampanju i planira da na kraju i bukvalno pokrade izbore, onda mi uopšte i ne govorimo o pravim izborima, o potrebi kontrole, niti o realnoj šansi da se Srpska napredna stranka skloni sa vlasti. Zato unapred radimo posao institucija, pokušavamo da dokumentujemo sve radnje kojima se mafijaški režim održava na vlasti i upozoravamo javnost na vreme. Znam da je ovo nepopularno mišljenje, ali takođe verujem da smena Radojičića, odnosno, Vesića, ma koliko simbolički bila bitna, a jeste, nažalost ne bi dovela do pravih promena jer će predsednički izbori zapravo biti odlučujući izbori i potencijalna prilika da se opozicione stranke i građani zajedničkim snagama izbore za neophodne promene. Moramo naći način da srušimo mafijašku organizaciju i da vratimo institucije na čelo države, a ne da se zadovoljimo sa nekoliko mandata u gradskoj skupštini i dva minuta medijskog prostora. Jedan delimično slobodan grad u zarobljenoj državi nije dovoljan, potvrdili smo to na primerima Šapca i Paraćina. Nama su potrebne stvarne, celokupne i sistemske promene koje se neće desiti sve dok je Aleksandar Vučić na vlasti.

Demokratska stranka prošla je kroz buran period, ili se makar sa strane čini da je vreme previranja iza DS. Šta vas je podstaklo da preuzmete odgovornu funkciju u političkoj stranci koja je daleko od svoje nekadašnje veličine i uticaja?

– Možda će da zvuči kao kliše, ali zaista osećam ličnu odgovornost i potrebu da dam doprinos smeni ovog režima koji građanima upravlja tako što ih svakodnevno plaši i drži na rubu egzistencije. Ne želim da živim u državi koju je otela mafija i jednostavno ne mogu da sedim skrštenih ruku. DS je od 2009. godine, kada sam se u nju učlanila, pa do danas preživela brojne potrese, ali i neophodne unutrašnje promene, i zato uopšte nemam dilemu da promena u Srbiji ne može biti bez demokrata. Infrastruktura i rešenost da se iznesu promene u Srbiji koju poseduju članovi Demokratske stranke ne mogu se videti ni u jednoj drugoj, bez obzira na to koliko je u prošlosti napadana sa svih strana. Možda se zbog suštinski zatvorenih medija naše svakodnevne aktivnosti ne vide onoliko koliko bih kao portparolka stranke želela, ali demokrate su svakodnevno na zadatku, razgovaraju sa građanima, grade mrežu i na terenu dokazuju da neće pristati na kompromis sa mafijaškim režimom radi sopstvenog interesa. Ljudi sa kojima se borim i ljudi i vrednosti za koje se borim vredni su svake sekunde utrošenog vremena.

Koji su najbliži partneri sa kojima bi demokrate mogle u predizbornu koaliciju? Može li opozicija uprkos svim razlikama da podrži jednog predsedničkog kandidata?

– DS već tri godine insistira na jedinstvenom, ili barem sinhronizovanom, nastupu opozicije u borbi protiv mafijaškog režima Aleksandra Vučića i na tom putu gradi partnerske odnose sa svima onima koji mogu sa sigurnošću da tvrde da neće ući ni u koji vid saradnje niti sa režimom, niti sa prorežimskom opozicijom. Ipak, još uvek smo daleko i od razmišljanja o predizbornim koalicijama i o predsedničkim kandidatima, jer tek treba da utvrdimo da li će se naredne godine u Srbiji uopšte održavati izbori. Ako ne bude nikakvih promena, a bojim se da deluje da će sve ostati isto ili da ćemo biti svedoci isključivo kozmetičkih promena, onda ne govorimo o izborima, nego samo o još jednom nameštenom glasanju koje počiva na ucenama, kourpciji i kriminalu.

Kakva su vam očekivanja od međustranačkog dijaloga uz posredovanje evroparlamentaraca? Imate li utisak da su nakon prvog susreta očekivanja opozicionih predstavnika splasnula?

– Očekivanja jesu splasnula, ali ne verujem da je to isključivo posledica rezultata prve runde pregovora. Iako nam je bilo potpuno jasno da vlast nema nikakvu nameru da zaista omogući promene i izborne uslove i pre prve runde, to nije promenilo činjenicu da su evroparlamentarci dobro upućeni u razvoj događaja u Srbiji i da jedino oni imaju legitimitet da budu garant da će se ono što se eventualno dogovori na pregovorima poštovati. Zbog toga i jesmo insistirali na tome da upravo EP bude posrednik u pregovorima, jer oni inače ne bi imali smisla. Ipak, imam određene rezerve po pitanju suštine tih pregovora i taj stav zastupam u svojoj organizaciji u kojoj negujemo debatu i pluralizam mišljenja, ali isto tako poštujemo odluku donetu većinom glasova. Iako sam nedvosmisleno proevropski orijentisana, ne verujem da možete konstruktivno da pregovarate o izbornim uslovima sa vrhom mafije u državi. Mogu da zamislim razne scenarije, ali ne i taj da SNS mafijaši izgube izbore i mirno odu u opoziciju, jer se u njihovom slučaju ne radi samo o gubljenju javnih funkcija koje su uzurpirali…

Kao predstavnica Demokratske stranke, učestvovali ste u debatnoj emisiji „Reč na reč“ na RTS-u. Kakvi su vaši utisci?

– To je bilo moje prvo pojavljivanje na javnom servisu i u emisiji takvog formata koja se pritom emituje uživo, ali mi situacija ipak nije bila previše stresna jer mi je kao master politikološkinji za međunarodne poslove tema spoljne politike Srbije izuzetno bliska. S druge strane, bila sam apsolutno svesna da moram dobro da iskoristim svaki sekund u programu da prenesem najvažnije poruke jer je prostor na javnom servisu za opozicione stranke, ali i sve druge društvene aktere koji ne podržavaju slepo režim Aleksandra Vučića, izuzetno sužen. To je ozbiljan problem jer građani nemaju priliku da čuju šta je ono za šta se zalažemo, šta radimo i kakav nam je plan, kao ni da se suštinski informišu o brojnim aferama koje potresaju režim na svakodnevnom nivou, i to nije nešto što može da se nadoknadi kroz jednu ili dve emisije.

Prema vašem zapažanju, kako su za debate pripremljeni polaznici Akademije mladih lidera Srpske napredne stranke?

– Zaista je poražavajuće kada učestvujete u debati sa mladom osobom koja nema svoj stav i nije spremna da ga brani sopstvenim argumentima, znanjem i iskustvom. Polaznici Akademije mladih lidera SNS dolaze na događaje sa unapred pripremljenim i odavno izlizanim parolama koje su im, bez ikakve sumnje, pisali drugi, a njihov posao sveo se samo na učenje napamet i reprodukciju naučenog. Ova Akademija očigledno „proizvodi“ isključivo podobne kadrove spremne da njima neko upravlja zbog odborničke naknade ili minimalca u bilo kom javnom preduzeću, a ne mlade ljude koji u sebi i dalje nose revolucionarni duh, osećaj slobode i želju da budu upamćeni u istoriji po velikim delima.