„Kod Rusije je sve na neskriven način crno-belo, i Moskva će to jasno reći“: Da li je činom u Ohridu Vučić konačno okrenuo leđa Putinu?

– Bez obzira na to što postoje različite reakcije i tumačenja kako samog evropskog predloga-sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, kao i plana njegove implementacije, izvesno je da jedino dogovor širom otvara vrata evropskoj perspektivi ne samo Srbije i Kosova, već i celog regiona – kaže za Danas Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku.

Kako dodaje, pošto EU i SAD snažno podržavaju proces normalizacije odnosa, smanjuje se manevarska sposobnost Rusije da u datim geopolitičkim okolnostima i prekomponovanju bezbednosne arhitekture u Evropi pokuša da destabilizuje region preko kreiranja neke nove krizne situacije.

– Od početka ruske agresije na Ukrajinu vidljivo je nastojanje EU i SAD da rešavanje kosovskog pitanja vezuju za smanjenje ruskog uticaja u Srbiji, dok se na formalnom izjašnjavanju Srbije o sankcijama prema Rusiji ne insistira kao na početku rata, ali ni ne prelazi preko toga jer su evropske integracije Srbije u praksi zaustavljene. U tom smislu, dogovor u Ohridu ne predstavlja jasan otklon od Rusije, ali verujem da predstavlja jasan izbor da Srbija ostaje na evropskom putu – zaključuje naša sagovornica.

Prema rečima Dragomira Anđelkovića, političkog analitičara, u meri u kojoj je okrenuo leđa odbrani Kosova, Vučić je to učinio i sa Rusijom.

– Ali obe stvari su prihvaćene sa odloženim rokom realizacije, kako bi mogao da propagandno obradi ne samo generalno javnost Srbije, već i svoje biračko telo. Vučić je očito prihvatio zapadni plan o faktičkom priznanju Kosova, samo što ga nije potpisao, što će neko u njegovo ime učiniti onda kad proceni da je odradio sve što je potrebno da umanji rizik po svoju vlast – smatra on.

Onda će na red doći, napominje – i finalizacija ruske priče.

Sankcije Rusiji dolaze na red krajem 2023. godine

– Vučić zna da oko Kosova može da vara birače i da im tvrdi da zato što ne daje de jure priznaje koje se i tako od Srbije ne traži, on nije priznao Kosovo, uprkos tome što će se Srbija u duhu Išingerovog plana prema njemu odnositi kao da je država. Opet, kod Rusije je sve na neskriven način crno-belo. I najmanji paket sankcija predstavlja sankcije. I Moskva će to jasno reći, što će Vučiću smanjiti manevarski prostor – ističe Anđelković.

Zato realizacija sankcija Rusiji dolazi na red tek posle zaokruživanja faktičkog priznanja Kosova, dodaje, te će, ako tu Vučić obavi domaći zadatak, biti aktuelne najverovatnije krajem 2023.

– Verovatno je predsednik SNS-a za to dobio i saglasnost pragmatičnog Vašingtona, kome je primarno bitno da pre okončanja sukoba u Ukrajini, po sebe povoljno, reši kosovsko pitanje. Druga stvar je da li će Kremlj sve to ravnodušno posmatrati jer mu je bitno što sada nije pod udarom, ili će jasno staviti građanima Srbije da se protivi onome što radi oficijelni Beograd. To bi imalo uticaja i na mobilisanje opozicionog nacionalno nastrojenog dela javnosti, ali i na ozbiljno krunjene Vučićevog biračkog tela – kaže sagovornik Danasa.

Ali ako Rusija namerava da reaguje, napominje, sada to mora da učini u vezi sa Kosovom i Metohijom, a ne kada bude suočena sa uvođenjem sankcija.

– U protivnom i značajan deo nacionalno i proruski orijentisanih građana Srbije, neće imati više razloga da se opiru sankcijama Rusiji. Naprosto, poći će od toga da ako Moskva nije osudila sadašnji režim zbog odricanja od Kosova jer smatra da Rusi ne mogu da budu veći Srbi od Srba, zašto bi onda Srbi posle toga bili zabrinuti zbog distanciranja od Rusije? – zaključuje Dragomir Anđelković.