Kodeks ponašanja poslanika nije samo skupštinski, već i građanski akt

Pitanje ugroženosti slobode izražavanja van parlamenta jeste razlog zbog čega se Kuća ljudskih prava oglasila. Ako je mehanizam za odbranu od napada već u tim, za građane nevidljivim amandmanima, naša misija jeste da širimo da postoje, ako to ne učini sama Skupština. Dakle, ako je tako, onda imamo i odgovor za predsednika Narodne skupštine a to je da to nije „samo skupštinski“ akt, već postaje i građanski, ocenjuju za Danas iz Kuće ljudskih prava i demokratije u odgovoru na pitanje kakav rezultat i posledice očekuju od saopštenja u kojem su se kritički osvrnuli na dokument koji je u skupštinskoj proceduri.

Kako dodaju u ovoj organizaciji za naš list, ovaj akt se ne sme zloupotrebljavati za kršenje sloboda.

Beogradska organizacija Kuća ljudskih prava i demokratije je ocenila da predloženi Kodeks ponašanja poslanika ne predviđa rešenje za „atmosferu linča“ neistomišljenika.

Poslanici debatu „učestalo koriste da bi se pojedini predstavnici pravosuđa, medija, civilnog sektora, kulture i umetnosti, a koji nisu narodni poslanici, vređali i omalovažavali, što predstavlja zloupotrebu prava i Poslovnika“, saopštila je Kuća ljudskih prava.

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić ocenio je uoči usvajanja ovog dokumenta da je pored Kodeksa ponašanja narodnih poslanika potreban i kodeks ponašanja na političkoj i javnoj sceni.

„Svi govore o tome šta komentarišu i kažu narodni poslanici, a kakve se sve gadosti i bezobrazluci čuju svakog dana o tome niko ne govori“, rekao je Dačić na kraju prekjučerašnje sednice Skupštine Srbije.

On je upitao „da li ima bilo kakvog kodeksa za prostačko ponašanje i vređanje“, i koji kodeks važi kada je u pitanju, na primer, vređanje Angeline Vučić, majke predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Dačić je rekao da nije tačno ono što je navedeno u dopisu Kuće ljudskih prava i demokratije i istakao da će svaki građanin moći da podnese prijavu za kršenje Kodeksa ponašanja narodnih poslanika.

Predsednik parlamenta je istakao da je jedna od primedbi Kuće ljudskih prava i demokratije bila da je nedostajala adekvatna javna rasprava.

„Poslanik SNS Aleksandar Martinović me je upoznao da se o ovome priča od 2014. godine, a i ranije. Ako za šest godina i više nije bilo vremena za javnu raspravu, ne znam kada i ko više treba da vrši javnu raspravu. Ovo je akt Narodne skupštine Republike Srbije, o tome se ne vrši javna rasprava. Vrši se rasprava unutar Skupštine Srbije“, istakao je Dačić.

Kuća ljudskih prava ukazala je u svom saopštenju posebno na odsustvo pluralizma u Skupštini Srbije i nepostojanje mogućnosti – zbog imuniteta narodnih poslanika – da se lica na koja se napadi odnose obrate bilo kojem državnom organu ili instituciji za zaštitu ljudskih prava.

„To stanje iziskuje da se tim licima Kodeksom ponašanja omogući da se obrate bar Skupštini koja bi se sa etičkog stanovišta bavila tim napadima, navela je Kuća ljudskih prava i demokratije koja smatra da je zato neophodno povući iz procedure postojeći Predlog Kodeksa i izraditi nov. Nov predlog tog dokumenta mora da predvidi mehanizam obraćanja građanina koji je bio predmet skupštinske rasprave, kako bi se raspravilo da li je poslanik u odnosu na nju ili njega povredio etičke principe“, piše u saopštenju.

Zaključuje se da je konačno „neophodno zaustaviti atmosferu linča stvorenu prema pojedincima koji kritikuju ili imaju drugačije stavove od onih koje čujemo iz Narodne skupštine i od izvršne vlasti“.