Koga brine zakon o poreklu imovine u Srbiji?

To ocenjuju sagovornici Radija Slobodna Evropa iznoseći bojazan da će donošenje najavljenog Zakona o ispitivanju porekla imovine biti iskorišćeno u kampanji protiv političkih protivnika, a da će malo biti efekta u borbi protiv korupcije.

Jelisaveta Vasilić, iz Saveta za borbu protiv korupcije, tela Vlade Srbije, kaže da su sadašnji poreski zakoni sasvim dobri i da daju mogućnost da se unakrsnim ispitivanjem, odnosno upoređivanjem prihoda i stečene imovine, utvrdi kako je ko sticao imovinu.

To znači, poreklo imovine moglo se utvrditi. Međutim, ona, ipak, dodaje da je možda dobro što se donosi poseban zakon ako on tehnički olakšava utvrđivanje porekla imovine uvođenjem novog organa koji bi se time bavio ili preciziranjem vremena na koje se zakon odnosi, kakva se primanja uračunavaju u poreskom postupku i slično. Ako je tako, navodi ona, onda zakon ima smisla.

Ekonomski komentator Mijat Lakićević ne smatra da je potrebno donositi poseban zakon, jer su i po njegovom mišljenju dovoljni sadašnji propisi. Nije zakonska regulativa „kriva“ što su najveći „pljačkaši“ van dometa zakona.

Ekonomista Danilo Šuković kaže da je utvrđivanje porekla imovine teško sprovodivo u srpskim uslovima u kojima ne funkcionišu institucije.

„Mi smo zarobljena država, ruke su nam sputane i ne možemo da stvari dovedemo do kraja. U zemljama koje imaju jake institucije nema problema da utvrdite ako je neko jedan dolar stekao nas nepošten način. Na primer, u Americi imate vinograd, zna se koliko novca možete zaraditi za godinu dana. Ako se jednog trenutka primeti da vi, recimo, živite izvan onoga što obezbeđuje vinograd, odmah će neko doći da vas pita otkud taj novac. Ali, to može samo tamo gde su institucije jake. U Srbiji to ne može i to je problem“, kaže Šuković.

Nacrt u pripremi

Na pitanja RSE u vezi sa načinom pripreme Nacrta zakona i daljim postupkom i o predloženim rešenjima, dobili smo od Ministarstva pravde sledeći odgovor:

„Tekst Nacrta zakona na kome rade članovi radne grupe, koji dolaze iz redova Ministarstva pravde, Ministarstva finansija i Poreske uprave, nalazi se u finalnoj fazi izrade, i kada usaglase sva rešenja, Nacrt će biti javno dostupan i biće otvorena javna rasprava, kako bi svi zainteresovani mogli da se upoznaju tekstom.“

Inače, borba protiv korupcije i donošenje seta zakona koji to omogućava, jedna je od obaveza na evropskom putu Srbije u okviru poglavlja 23 i 24 o reformi pravosuđa. U internom dokumentu Evropske komisije o napretku Srbije u tim poglavljima, a u koji je RSE imao uvid u novembru, konstatovano je da „nema vidljivih rezultata“, između ostalih, u oblasti borbe protiv korupcije.

Visoka očekivanja

Nakon što su ministarka pravde Nela Kuburović početkom ove godine, a koji dan kasnije i predsednik države Aleksandar Vučić najavili da uskoro Nacrt zakona o poreklu imovine kreće u javnu raspravu, odnosno skupštinsku proceduru i da će biti usvojen do sredine godine, u medijima objavljivani naslovi ovog tipa: „Videće se ko su tajkuni i lopovi“ ili „Država će moći da pronađe svu sakrivenu imovinu političara, estrade, direktora“…

Koliko su realna takva očekivanja od novog Zakona o poreklu imovine?

„Objektivno, od novog Zakona treba da strepi onaj ko je ulazio u transakcije sa državom, a koje su evidentno bile na štetu države a na korist pojedinca“, objašnjava Danilo Šuković.

Najobimnije prelivanje novca u privatne džepove, zarada takozvanog „prvog miliona“, u Srbiji su se događale u 90-im godinama, a potom u procesu privatizacije u dve hiljaditim. Kakve su šanse da se pod udar zakona nađu akteri tih zbivanja?

„Lakše je utvrditi nešto što je staro deset, nego dvadeset godina. Jer, za ono što je staro deset godina postoji dokumentacija a za ono od pre dvadeset godina manja je verovatnoća da će se doći do podataka“, objašnjava Danilo Šuković zašto ne veruje da će se u mnogim slučajevima saznati kako je zarađen prvi milion.

Najavljujući Zakon i „češljanje“ porekla imovine, predsednik države je eksplicitno pomenuo jednog od lidera opozicije Vuka Jeremića i njegovih, kako je naveo, sedam miliona dolara koja je navodno primio sa stranih adresa. Predsednik države je poručio da će Zakon mnogo doprineti za „delimično izlečenje političke scene“.

U vreme aktuelne vlasti, koja je dobila izbore 2012. godine i obećanjima da će iskoreniti korupciju u Srbiji, prvi put je već krajem te izborne godine a zatim i početkom 2013. godine najavljivao da će predlog Zakona uskoro ući u skupštinsku proceduru. To je obećao Aleksandar Vučić, koji je 2012. godine bio prvi potpredsednik Vlade Srbije.

Koju godinu kasnije, 2016, to isto najavljuje ministarka pravde Nela Kuburović i ponovo Aleksandar Vučić, tada već u funkciji premijera.

Sve to vreme institucije koje su zadužene za borbu protiv korupcije, Agencija i Savet nisu bili obaveštavani niti uključeni u pripremu zakona.

Tako je i danas.

„To što je rekao Vučić, to upravo znači da će oni sada da jure političke protivnike i da pokušaju da se sa njima obračunaju“, kaže Mijat Lakićević.

„Kod nas se sve svodi na politički obračun, i najave zakona i najave hapšenja“, primećuje Jelisaveta Vasilić.

Punih 17 godina, od 2001. godine kada je prvi put predloženo donošenje Zakona o poreklu imovine do danas, bezbroj puta je najavljivan i nikad nije ugledao svetlost dana.