Koga je specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan označio kao „destabilizirajući“ faktor za aktuelne tenzije na Kosovu

Potpuno podržavamo dijalog Srbije i Kosova pod okriljem EU i nadamo se da možemo da ostvarimo napredak već u avgustu. Verujem da postoji trajno rešenje koje donosi Brisel oko pitanja tablica, blizu smo implementacije mape energetskoj puta…“ , naglasio je Eskobar na brifingu za novinare iz regiona.

Na početku obraćanja novinarima, Eskobar je naglasio da je ruska agresija u Ukrajini otvorila mogućnosti za region Zapadnog Balkana i u tom smislu „najvažnije je što je došlo do konsolidacije NATO alijanse za zaštitu evropske bezbednosti“. On je naglasio i da tri zemlje Zapadnog Balkana koje jesu članice Alijanse daju veliki doprinos tome.

„NATO i EU su ojačale, a kroz proces proširenja, EU će dobiti dve nove članice koje već jesu članice NATO saveza. Proširenje EU je odgovor na ovu agresiju, a Zapadni Balkan za sada pokazuje otpornost na efekte dešavanja u Ukrajini“, naglasio je Eskobar.

Na pitanje novinara da li ima indikacija da Rusija igra značajnu ulogu u poslednjim dešavanjima na Kosovu, kao što često ističe predsednica Kosova Vjosa Osmani, Eskobar je rekao da je ovo što se trenutno dešava rezultat isključivo unutrašnjih balkanskih problema.

„Rekao bih da je ono što se trenutno dešava, uz malo izuzetaka, rezultat postojećih faktora na Balkanu. Ono što se desilo na Severu Kosova jeste zaista pitanje Kosova i Srbije i zato je hitno potrebno da se dva lidera sretnu u Briselu i razgovaraju pod okriljem dijaloga u kome posreduje EU, te da tu reše razlike po pitanju Severa Kosova. To uključuje mapu energetskog puta, pitanje registarskih tablica i diskusiju o Zajednici srpskih opština“, naveo je on.

Izaslanik SAD rekao je i da dve strane treba da se dogovore oko toga šta je kompromisno rešenje, da je to „svrha“ briselskog dijaloga, ali da konkretna rešenja ne treba da predlažu ni Brisel ni Vašington, već da dijalog samo daje smernice za rešavanje.

„Recimo, trenutni režim registarskih oznaka za vozila i korišćenje stikera je privremen, vremenski ograničen i treba da se zameni trajnim rešenjem. U skladu sa smernicama za slobodno kretanje ljudi, ovo ne treba da se gleda kao na nešto što će promeniti živote ljudi na Kosovu već im omogućiti da vozila budu registrovana na tu zemlju i da mogu slobodno da se kreću, ne samo na Kosovu nego i po Srbiji i celoj Evropi“, rekao je on.

Za Zajednicu srpskih opština Eskobar je rekao da ona ne treba i ne mora da bude u suprotnosti sa ustavom Kosova odnosno „ne treba da bude država u okviru države“ već postoje brojni evropski modeli za zaštitu prava manjina u okviru te države, koje je moguće primeniti.

On je rekao i da je državni sekretar SAD Entoni Blinken, prilikom posete kosovskih zvaničnika – Aljbina Kurtija i Vjose Osmani, Sjedinjenim Državama, poručio da moraju da počnu pregovore o ZSO i ostvare napredak na tom planu, te da se nađe model koji nije u suprotnosti sa Ustavom.

Što se tiče ostalih država iz regiona, Eskobar je posebno pohvalio napredak Albanije i Severne Makedonije na putu pristupanja Evropskoj uniji i istakao da Severna Makedonija sa svojim susedima treba da vodi dijalog, ali da iz ugla SAD ne postoji problem sa pitanjem porekla njihovog jezika i kulture. Takođe, on je posebno naglasio da „neće biti rata u Bosni i Hercegovini“.