Da li je neustavno i protivdejtonsko postojanje Suda i Tužilaštva BiH, kako tvrdi predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, ili je protivustavno, protivdejtonsko i destabilizatorsko postavljanje pitanja o tome, kako tvrde ambasadori ključnih zapadnih zemalja u Sarajevu, odlučiće verovatno već naredni dani. Koji će pokazati, ako to nekoga uopšte zaista interesuje, i koliko je nezavisno i samo na zakon oslonjeno pravosudje te susedne zemlje.


Rezultati glasanja o referendumu na kome bi građani Republike Srpske trebalo da se izjasne šta o zakonitosti postojanja i bespristrasnosti u radu pravosudnih organa centralne države misle mogu se, kako se odmah videlo, tumačiti različito, ali u Narodnoj skupštini Republike Srpske, pošto su je napustili predstavnici bošnjačkih stranaka, protiv održavanja „Dodikovog referenduma“ nije u sredu glasao niko: 45 poslanika je bilo „za“, a 31 uzdržan. Narodna skupština RS ima ukupno 83 poslanika. Odluka o referendumu je, slučajem Naser Orić, oživljena stara odluka iz 2011. godine. Tada je održavanje referenduma stopirala Ketrin Ešton, a kao izlazak u susret Republici Srpskoj pokrenut je „strukturni dijalog za reformu pravosuđa u BiH“. Taj dijalog nije dao nikakve rezultate, u tome se slažu sve oko aktuelnog referenduma zaraćene strane. „Strukturni dijalog nije uspio jer neko nije želio da uspe“, kaže ministar pravde Republike Srpske Anton Kasipović i to je najkonkretnije objašnjenje neuspeha koje je dato.

„Priznajemo i slažemo se da postoje značajni problemi u vezi sa sudskim i tužilačkim sistemom u BiH na svim nivoima uključujući i nivo BiH“, navodi se u zajedničkoj izjavi ambasadora SAD, Velike Britanije, Francuske i otpravnika poslova Nemačke kojom se nastojalo sprečiti donošenje odluke o referendumu. Izjava se završava tvrdnjom da je pravosuđe od ključnog značaja za suverenitet i bezbednost BiH, a referendum, kao neustavan pokušaj da se ono potkopa i oslabi, pretnja tom suverenitetu i bezbednosti. „To ne može biti tolerisano“, zaključuje se u izjavi.

Mada je reč o pravosuđu, u raspravi između Banja Luke i, uglavnom, ambasadora zapadnih zemalja u Sarajevu, nijedan ustavni, zakonski ili član Dejtonskog sporazuma nije citiran. Dominirala je politika. Pa dok vlasti u Banja Luci tvrde da im je glavni motiv za referendumsku pobunu to što u Dejtonskom sporazumu nepredviđeni Sud i Tužilaštvo BiH u procesuiranju ratnih zločina nečinjenjem i sporošću omalovažavaju srpske žrtve, pre svega predstavnici Američke ambasade u Sarajevu Milorada Dodika optužuju da mu Sud i Tužilaštvo BiH smetaju jer želi da stavi pod sopstvenu kontrolu sve pravosudne institucije i procese kako bi sebe i sebi bliske zaštitio od pravosudnih organa, pa se reč korupcija, bez navođenja dokaza, direktno dovodi u vezu sa Dodikovim imenom.

Sem slučaja Orić, u prilog svom uverenju i stavu, Banja Luka ističe i odbijanje, iz formalnih azloga, Tužilaštva da prihvati dokumentaciju bivšeg potpredsednika FBiH Mirsada Keba koja navodno tereti predsedavajućeg Predstavničkim domom parlamenta BiH Dževada Džaferovića za prikrivanje ratnih zločina nad Srbima. S druge strane, u blog-poruci Nikolasa Hila zamenika američke ambasadorke u Sarajevu sad se podseća na navodnu ratnu švercersku prošlost i insinuira o nameri Dodika da zaštiti firmu Integral inženjerin: „Želi (Dodik-prim R.Ć) da živi u svetu u kome je on taj koji kontroliše sudove, sudije, tužioce, policiju, revizore banaka…pretpostavljam i revizore Integral inženjeringa“. I opozicija u Republici Srpskoj, mada se slaže s Dodikovom ocenom tretiranja ratnih zločina, podseća da su za kriminal i korupciju u RS podnete mnoge krivične prijave, ali do sudskih postupanja nije došlo. U javnosti BiH je dosta rašireno uverenje da političari za korupciju bivaju optuženi uvek kad se zamere medjunarodnoj zajednici.

Koalicija „Domovina“, koja je nakon prošlogodišnjih parlamentarnih izbora dobila poslanike u Narodnoj skupštini RS, a okosnicu joj čini Stranka demokratske akcije, odmah je po usvajanju odluke o referendumu objavila da će pred Ustavnim sudom RS, a onda i Ustavnim sudom BiH, osporavati njegovu ustavnost i tražiti zaštitu bošnjačkog naroda. Ramiz Salkić, potpredsednik Republike Srpske, na pitanje Danasa na koji će se član Ustava ta koalicija pozivati kaže: „Nema nigde u Ustavu opravdanog mehanizma odnosno dozvoljenog mehanizma da bilo koji entitet raspravlja ili odlučuje o pitanjima države BiH i njenih institucija“.

On tvrdi, što je bilo i predmet velikih parlamentarnih svađa između vladajućeg SNSD i srpske opozicije, da su Sud i Tužilaštvo BiH osnovani zakonima donetim u Parlamentarnoj skupštini BiH u čemu je učestvovala i „kvalifikovana većina srpskih predstavnika u tim organima“. “I nema potrebe da entitetski parlament odlučuje o tome, već ako treba nešto menjati, o tome treba da odlučuje državni parlament“, kategoričan je Salkić. Republika Srpska podseća da su Sud i Tužilaštvo BiH osnovani odlukom Visokog predstavnika.

Nije poznato da o procesuiranju ratnih zločina i kaznama za njih izrečenim postoji sveobuhvatna analiza, ali mediji u RS su nedavno objavili analizu Dževada Galijaševića, koga tamo predstavljaju kao stručnjaka za tematiku ratnih zločina i ekstremizma, kojom se dokazuje da su kazne odmeravane na teško razumljiv način, pa je Srbima za fizičko maltretiranje, navodno, izricana višestruko teža kazna nego Bošnjacima za ubistvo.

„Kao građanin ja svakodnevno srećem na ulicama ljude koji su u toku rata odvodili ljude u logore i koji su, prema svjedočenju ljudi, učestvovali u ubistvima, ali oni se ne procesuiraju. Ali ne mogu zato tražiti da se ukinu Sud i Tužilaštvo. S druge strane, neprihvatljivo je za Bošnjake da se za genocid u Srebrenici ljudima izriču kazne od 10 ili 15 godina. Mnogi ratni zločini u Prijedoru, Višegradu, Foči su neprocesuirani, ali mi ne kažemo da Sud i Tužilaštvo treba ukinuti, nego treba vidjeti kako da ti organi postanu pravedniji i da tamo sede stručniji, moralniji i pošteniji ljudi“, kaže na ovakve primedbe Ramiz Salkić.

Na pitanje da li postoje krivične prijave ili sudski postupci protiv Milorada Dodika, koji bi opravdali sumnjičenja u njegove prave motive, Salkić kaže da on ne pripada Sudu i Tužilaštvu da bi to znao, ali dodaje: “Ima vliki broj špekulacija, između ostalog da se sve ovo dešava zato što su sudovi i tužilaštva po usvojenom zakonu o pranju novca nadležni za malverzacije između BiH i drugih država, ako su neki počinili te mahinacije. Evidentno je da postoji značajan broj afera vezano za neke zemlje, za odnose između BiH i nekih drugih zemalja“. Na koje se zemlje misli, Salkić nije precizirao!

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari