Koga su uhapsili politički protivnici Aleksandra Vučića?

„Lako bi mi bilo političkim protivnicima da odgovaram i to mogu u jednoj rečenici: ’A koga su to oni uhapsili ikada’ “, rekao je Vučić gostujući na televiziji Prva.

Zapravo, ukoliko za svoje političke protivnike predsednik Srbije smatra pripadnike prethodnog režima, onda je spisak uhapšenih za vreme njihove vlasti prilično dugačak, a u nastavku teksta ćemo nabrojati samo neke od najznačajnijih hapšenja u periodu pre 2012. godine, otkad se Srpska napredna stranka nalazi na vlasti.

U Beogradu je 21. jula 2008, nakon više od 12 godina skrivanja, uhapšen prvi predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić. Duže od 12 godina trajala je potraga za njim, a 2007. godine mu se ušlo u trag, međutim kako se tada navodilo, zbog opstrukcija u istrazi je do hapšenja došlo tek osam meseci kasnije, nakon čega je i sproveden u Haški tribunal.

Sreten Jocić, poznatiji kao Joca Amsterdam, uhapšen je 27. aprila 2009. godine zbog umešanosti u ubistvo hrvatskog novinara i vlasnika magazina „Nacional“ Ive Pukanića i njegovog saradnika Nike Franića. Već 27. oktobra iste godine, protiv Jocića, Željka Milovanovića i Milenka Kuzmanovića Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal u Beogradu podiglo je optužnicu za ubistvo.

Željko Milovanović osuđen je na 40 godina zatvora, a Milenku Kuzmanoviću kao pomagaču je izrečena petogodišnja zatvorska kazna. Ipak, Jocić je u aprilu 2014. godine oslobođen odgovornosti za ubistvo Pukanića i Franića.

Nije to bio jedini put da se Jocić susreo sa licem pravde tokom perioda bivše vlasti. Zapravo, 2010. godine osuđen je na zatvorsku kaznu u trajanju od 15 godina zbog podstrekivanja na ubistvo Gorana Marjanovića 1995. godine.

Komandant vojske bosanskih Srba tokom rata u Jugoslaviji Ratko Mladić uhapšen je takođe pre dolaska Srpske napredne stranke na vlast. Mladić je uhapšen u selu Lazarevo 26. maja 2011. godine, a tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da je time „sprana ljaga sa lica Srbije“.

„U ime Republike Srbije obaveštavam vas da je danas tokom jutarnjih sati uhapšen Ratko Mladić u akciji koju su izvele koordinisano Bezbednosno informativna agencija i Služba za otkrivanje ratnih zločina“, rekao je Tadić tokom obraćanja u Predsedništvu Srbije i najavio da će uskoro doći i do hapšenja Gorana Hadžića.

Samo nekoliko meseci kasnije, 20. jula 2011. godine, bivši predsednik Republike Srpske Krajine Goran Hadžić je uhapšen i 2012. je počelo suđenje u Haškom tribunalu. Konačnu presudu nije dočekao, jer je preminuo usled tumora na mozgu.

Kada je Hadžić uhapšen, ponovo se oglasio tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić, koji je, kao i prilikom hapšenja Ratka Mladića, čestitao onima koji su sproveli akciju.

„Srbija je hapšenjem Hadžića ispunila zakonsku obavezu i moralnu dužnost“, rekao je Tadić i čestitao pripadnicima Bezbednosno informativne agencije na hapšenju Hadžića.

Takođe, Luka Bojović, koji se povezuje sa Škaljarskim klanom, uhapšen je 2012. godine u Španiji, u zajedničkoj akciji srpske i španske policije. Špansko Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je tada da su Luka Bojović, Vladimir Milisavljević i Siniša Perić uhapšeni u jednom restoranu u centru Valensije.

Hapšenje se, prema njihovim rečima, desilo posle dužeg praćenja u istrazi koju je španska policija u saradnji sa srpskom i holandskom policijom vodila više od 20 meseci o licima poreklom s Balkana osumnjčenim za ubistva, pljačke zlatara, posedovanje ukradene robe, trgovinu drogom i pranje novca.

Među uhapšenima tokom perioda pre 2012. godine su i razni direktori preduzeća koji su optuženi za malverzacije tokom rada. Jedan od njih je i nekadašnji direktor Rudarskog basena „Kolubara“, zamenik generalnog direktora EPS i predsednik Skupštine „Kolubare“ Dragan Tomić, koji je tada sa svojim saradnicima optužen da je učestvovao u malverzacijama sa gvožđem kojima je to preduzeće oštećeno za 58,8 miliona dinara.