Foto: EPA-EFE/SALVATORE DI NOLFIIako stoji da Kosovo malo koje uslove ispunjava za članstvo u drugim organizacijama, da je propao pokušaj učlanjenja u UNESCO i Interpol, organizacije koje preostaju su UN, NATO i EU. OEBS ne dolazi u pitanje imajući u vidu da se odluke donose konsenzusom, a od 57 članica dvadeset ne priznaje kosovsku nezavisnost – kaže za Danas Naim Leo Beširi iz Instituta za evropske poslove, odgovarajući na pitanje koja je sledeća međunarodna organizacija na redu za prijem Kosova, nakon ulaska u proceduru za članstvo u Savet Evrope.
Prema njegovim rečima, članstvo u UN bi bilo ključno i bilo bi moguće onog trenutka kada se potpiše pravno-obavezujući sporazum koji bi otvorilo put članstva u UN dok priključivanje EU i Severnoatlantskom savezu blokiraju pet članica koje ne priznaju kosovsku državnost.
– Formiranje zajednice opština u kojima većinski žive Srbi s nadležnostima koje će moći da primenjuje bez opstrukcije centralne vlasti, Priština bi se približila napretku ka trajnom sporazumu. Postavlja se pitanje kako da Albin Kurti ubedi svoje glasače jer se kao populista izbore dobio upravo na protivljenju dogovora s Srbijom – objašnjava sagovornik Danasa.
Standardi pre statusa
Princip standardi pre statusa, dodaje, izgleda da i danas provejava političkim hodnicima širom Evrope.
– Priština se uzdala u podršku zapada petnaest godina, u to vreme uspela je da zadrži status najsiromašnijeg, najkrimnalnijeg i društva u kome nema napretka i nepriznavanje je najmanji problem. Istovremeno, Srbija tri četvrtine svojih međunarodnih resursa troši na borbu protiv kosovske nezavisnosti žrtvujući budućnost nadolazećih generacija. S ovakvim polaznim osnovama iako bi vlastima u Prištini članstvo u međunarodnim organzacijama bio politički podstrek, kratkoročno ne bi imalo nikakav efekat na život građana – smatra Beširi.
Situaciju bi, smatra, moglo drastično da promeni priznanje Kosova od strane pet država EU, ali smo i na primeru vizne liberalizacije videli da je stav njih, za sada izričito protiv.
– Deluje da će bolesti i dalje uznapredovati, nadamo se samo da ćemo naći lek pre izumiranja – kaže sagovornik Danasa.
Kosovo i Srbija pate od iste bolesti
– Verujući da priznavanje ili nepriznavanje rešava sve njihove političke probleme, propuštaju da vide da neuspehom da reše pitanje odnosa osuđuju svoje društvo na stagnaciju, siromaštvo i moguće sukobe u budućnosti. Članstvo Kosova u Savetu Evrope dugoročno bi unapredilo ljudska prava, posebno prava Srba koji bi mogli da zaštite svoja prava pred međunarodnim sudom, kao što su prava na upotrebu jezika, obrazovanje i pravo na sud, kao i efikasniju borbu protiv nezakonitih hapšenja, diskriminacije i segregacije – ističe Naim Leo Beširi.
Međutim, napominje, Kosovo je daleko od demokratskog sistema u kojem se poštuju zakoni, ljudska i manjinska prava, i u kojem jake institucije sprovode zakone u skladu s podelom vlasti.
– To znači da će ulazak u Savet Evrope biti podsticaj za vlasti da nastave izgradnju demokratskog društva zasnovanog na proklamovanim vrednostima. Članstvo u SE podrazumeva da je zemlja spremna da se zalaže za slobodu izražavanja, slobodu medija, jednakost i zaštitu manjina. To uključuje borbu protiv govora mržnje i zaštitu prava manjina, kao i borbu protiv korupcije i reformu pravosuđa. S obzirom na to da je Kosovo na dnu gotovo svih lista po ovim pitanjima, jasno je da prepreka članstvu u drugim međunarodnim organizacijama nije samo nepoznavanje od strane Beograda – ističe naš sagovornik.
Desetine hiljada Srba, Albanaca i drugih taoci su nacionalističko populističke politike Vučića i Kurtija
Ipak, naglašava, dvadeset i šest generacija je život iznedrio dok s druge strane manjka političke vizije lidera u Beogradu i Prištini.
– Dok Vučić i Kurti sebično drže do svojih stavova desetine hiljada Srba, Albanaca i drugih taoci su nacionalističko populističke politike dvojice lidera koji na žalost jedini imaju legitimitet da odnose reše. Ne postoji primer u istoriji da je mirovni ugovor potpisan između strana koje nisu bile u sukobu. I logično je da će isti potpisati tlačitelj i njegova žrtva. Međutim, dugi i iscrpljujući pregovori koji ne vode primeni dogovorenog pored siromaštva i potencijala za sukobe društva osuđuju i na masovne emigracije do nestajanja. Kako bi se to bar delimično sprečilo, članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama ne samo na je logičan sled poslednjeg ocepljenja Jugoslavije, već je i neophodnost za rast oba društva – zaključuje Naim Leo Beširi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
