Koja je Vulinova funkcija u Vladi Srbije?

Uticaj Aleksandra Vulina u srpskoj politici i državnim institucijama ovih dana došao je do izražaja nakon incidenta u kome je pogranična policija zaustavila hrvatsku pevačicu Severinu i zadržala je nekoliko sati jer se nalazi na spisku osoba koje je potrebno dodatno kontrolisati prilikom ulaska u Srbiju.

Nakon pisanja medija o ovom incidentu i Severinine objave, potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin se oglasio i izjavio da je on, lično, kao bivši ministar odbrane i direktor Bezbednosno-informativne agencije (BIA) sastavljao spiskove onih koji nisu dobrodošli u Srbiju i dodao da se predsednik Aleksandar Vučić o tome nije pitao.

Štaviše, istakao je da mu je žao što se nije više potrudio jer, kako kaže, „vidi koliko ološa je nepravedno zaboravljeno”.

Nakon ovoga, postavlja se pitanje koliki uticaj Vulin zapravo ima u izvršnim organima Vlasti i čemu služi njegova trenutna funkcija potpredsednika Vlade zaduženog za praćenje stanja projekata iz delokruga više minstarstava i posebnih organizacija Vlade u koordinaciji sa predsednikom Republike.

Ipak, pre ove pozicije predsednik Pokreta socijalista bio je na čelu kancelarije za Kosovo i Metohiju, tri ministarstva, od toga dva ministarstva sile, kao i na čelu BIA, te se može pretpostaviti da raspolaže bitnim podacima koji mu omogućavaju da izvrši neku vrstu uticaja na određene resore u Vladi.

Na svakoj od svojih funkcija Vulin je isticao svoje veze sa Rusijom i često kritikovao zapadne zemlje, ali bliske veze sa Rusijom dovele su na kraju do uvođenja sankcija Vulinu od strane Ministarstva finansija SAD zbog odgovornosti za “koruptivna i destabilizujuća dela koka su takođe omogućila ruske maligne aktivnosti u regionu”.

Te sankcije su eventualno dovele i do Vulinove ostavke na mestu direktora BIA.

Iako u Zakonu o Vladi stoji da „predsednik Vlade može ovlastiti potpredsednika Vlade da rukovodi projektom iz delokruga više organa državne uprave“, u opisu aktuelne Vulinove funkcije stoji da je on svoje zaduženje obavlja u koordinaciji sa predsednikom Republike, a ne premijerom.

Đorđe Vukadinović, glavni urednik Nove srpske političke misli kaže za Danas da je ta formulacija Vulinove funkcije prilično čudna, ali da je u praksi njegova funkcija „ministar za Rusiju i za Hrvate, a delimično i za ceo balkanski region“.

„On je tu da Moskvi, svojim prisustvom u Vladi na mestu potpredsednika,  na neki način pošalje poruku da je sve u redu što se tiče Srbije i ove vlasti, i da zakloni to što se Vučić manje viđa sa čelnim ljudima Rusije, kao i da pokaže da to ne treba da ih brine“, pojašnjava Vukadinović.

On dodaje da je Vulinova ličnost na visokoj izvršnoj funkciji garant Moskvi da je sve u redu, ali i to da VUčiću odgovara da Vulin bude na toj funkciji.

„Vučiću odgovara da u ovo vreme osetljivih kontakata sa Moskvom, komunikacija sa Rusijom ide preko Vulina. I tu naravno, Vučić lično odlučuje, ali ovim diversifikuje svoje moskovske kontakte“, kaže Vukadinović.

On podseća da je Vulin, i pre nego je postao „čovek zadužen za Rusiju“, bio neka vrsta Vučićevog „kerbera za region i za plašenje regiona sa posebnim akcentom na Hrvate“.

„On je bio jedan od glavnih aktera tih čuvenih vikend ratova koje je vlast nekada samoinicijativno, nekada po dogovoru vodila sa Zagrebom i hrvatskim političkim vrhom, kada je i jednima i drugima odgovaralo za njihove unutrašnje političke potrebe“, kaže Vukadinović i dodaje da mu je ta uloga oduvek pasovala.

Ti verbalni ratovi, tvrdi Vukadinović, su tu bili kako bi podigli buru i eventualno popravili patriotski rejting vlasti.

„On je naročito forsirao i temu Srpskog sveta, što je neka vrsta crvene marame za region, a u analogiji sa Ruskim svetom. To je u regionu izazivalo raznorazne reakcije koje su služile kao potvrda da je naša vlast patriotska i da je naravno, zbog toga napadaju dušmani iz regiona, a naručito Zagreba“, pojašnjava Vukadinović.

Ipak, kao jednu najbitnijih Vulinovih uloga Vukadinović ističe ulogu u „unutarvladinim ratovima“, odnosno polemikama se drugim inistrima, poput one sa Zoranom Mihajlović.

„Često nije bilo sasvim jasno da li iz tih njihovih uzajamnih optužbi govori njihova lična mržnja, čega je sigurno i bilo, ili su im zadate uloge eksponenta „ruskih“ i „zapadnih“ interesa“, kaže Vukadinović i dodaje da je to svakako odgovaralo predsendiku Vučiću jer se time demonstrirao „pluraluzam“ sprske vlasti.

Vukadinović smatra da su sve ove uloge sada objedinjene u trenutnoj „glomaznoj i rogobatnoj funkciji“ i opisu nadležnosti koje sada ima.

Kada govorimo o njegovoj ulozi u unutrašnjoj politici, Vukadinović smatra da se Vulinovim nastupima šalje poruka radikalnijem delu biračkog tela da se suštinski nije odstupilo od radikalskih temelja, već da se samo menjanju sredstva dok agenda Srpske radikalne stranke ostaje.

„Ta uloga se sastoji u tome da bude neka vrsta anestetika za određeni deo birača SNS-a, iako Vulin ima svoju stranku koja igra važnu ulogu unutar „SNS političkog univerzuma“, i zbog toga je Vulinova funkcija važnija od većine potpredsednika same SNS“, zaključuje Vukadinović.