Koja neformalna saznanja ima opozicija posle vesti da je Ustavni sud formirao predmete po njihovim zahtevima?

Lista “Srbija protiv nasilja” podnela je tokom januara zahetve za poništavanje izbora u Beogradu i na republičkom nivou, a Ustavni sud je, prema najnovijim vestima, na osnovu njih formirao predmete i rasporedio ih sudijama izvestiocima.

Ova vest iznenadila je deo javnosti budući da se na osnovu prethodnih iskustava očekivalo da se sud, uprkos svojim obavezama i nadležnostima kao i važnosti teme, neće oglašavati ovim povodom. Ipak, beš u vreme usvajanja Rezolucije Evropskog parlamenta o izborima u Srbiji, dolazi vest da se u USS, kao i u svakom predmetu, obavljaju radnje u prethodnom postupku koje podrazumevaju, između ostalog, ispitivanje urednosti i dopuštenosti podnesaka, prikupljanje potrebnih podataka, obaveštenja i dokaza i preduzimanje drugih procesnih radnji od značaja za odlučivanje.

Iz opozicije povodom ove vesti kažu da formiranje predmeta samo po sebi ne znači ništa, te da je javnost trebala da bude obaveštena da je do ovakvog odlučivanja došlo, kao i kakve su odluke donete u prethodnom postupku.

Pravnica Sofija Mandić, koja je u ime liste “Srbija protiv nasilja” bila članica Gradske izborne komisije, za Danas kaže da su predmeti u izbornim sporovima u Ustavnom sudu trebali da budu formirani još kada je sud poštom primio zahteve koalicije SPN za poništavanje izbora – 23. januara za Beograd, a 30. januara za republički nivo.

“Sud je juče (petak prim. aut) objavio vest o „formiranju predmeta“ kako bi na neki način amortizovao vest koju smo izneli u javnost, a to je da je sud 8. januara već odlučivao u ovim predmetima. Iako se radi o odlučivanju u prethodnom postupku, smatramo da je javnost trebala da bude obaveštena da je do ovakvog odlučivanja došlo, kao i kakve su odluke donete u prethodnom postupku. Imajući na umu važnost ovih postupaka za pravni i politički život u zemlji, pa čak i međunarodne odnose Srbije, i dalje očekujem da Ustavni sud ovakve informacije objavi, kao i da objavi koje sudije su određene za izvestioce u ovim predmetima. To ne sme i ne može biti tajna, već se naprotiv radi o informacijama od javnog značaja”, navodi Mandić.

A Jelena Jerinić, iz Zeleno-levog fronta, za Danas kaže da formiranje predmeta samo po sebi ne znači ništa, jer je Ustavni sud to morao da uradi po prijemu zahteva.

“Ovaj izraz institucije, posebno tužilaštva, koriste da bi prikazale da nešto rade, a da suštinski predmeti stoje u fioci. Ipak, druga, neformalna saznanja koja imamo, govore o tome da je Ustavni sud započeo razmatranje tih zahteva, te da u Sudu postoje i stavovi da treba odlučivati o njihovoj osnovanosti, umesto da se oni odbace iz proceduralnih razloga. To može da ukaže na to da će Ustavni sud relativno skoro doneti odluku, odnosno da je prepoznato da je ovo pitanje koje zahteva hitno postupanje”, najavljuje ona.

Kako dodaje, kao što je ranije izjavljivala opozicija, ona na te odluke neće čekati u nedogled.

“Obratićemo se Evropskom sudu za ljudska prava, jer na to imamo pravo kada se pokaže da su domaća pravna sredstva nedelotvorna”, zaključila je ona.

Podsetimo, u Zakonu o Ustavnom sudu nema jasno i precizno definisanog roka u kome bi morao da bude rešen izborni spor. Ipak, s obzirom na važnost ovog pitanja i moguće međunarodne istrage izbora, možda se može očekivati i neka odluka, ali da li će biti u razumnom roku ili ne to niko zasad ne može da tvrdi.