Koja opoziciona opcija u Srbiji je brojnija, građanska ili nacionalna?

Takozvana desnica voli da kaže građanistima da bez nje neće biti moguća vlast u Beogradu, a verovatno se neće bežati od saradnje na lokalu.

U situaciji u kojoj se te dve strane trude da se odalje jedna od druge, pitanje mogu li se ti polovi izmeriti i koji je od njih brojniji, odnosno postoje li podaci čijih opozicionih birača je više.

Vladimir Pejić, direktor agencije Faktor plus, za Danas kaže da ako gledamo ukupno društvo najveći broj istraživanja pokazuje da ima najviše nacionalno opredeljenih birača.

– Kada pogledamo deo koji nije za vlast tu je onda neizvesno, pola – pola. A ako gledmo među onima koji su opredeljeni za nekog iz opozicije, tu prednost imaju oni koji su građanski opredeljeni – navodi on.

Kako dodaje, iako različite koalicije mogu različito da deluju, kada saberemo Dveri, Zavetnike, Novi DSS pa čak i Narodnu stranku Vuka Jeremića, koji je za relativno kratko vreme prešao sa liberalnog pola na konzervativni, plus DJB, i s druge strane saberemo građanske opcije, koje u poslednje vreme imaju oko 25 odsto, dolazimo do odnosa 50- 50, ili je blaga prednost građanski opredeljenih glasača.

– Međutim, i tu postoje podnijanse. Mnoge stranke ne razumeju da su stvari iznijansirane i da neke građanske stranke lako mogu da uđu u biračko telo nacionalno opredeljenih i obrnuto, jer nema tako oštrih podela. Tu su bitni stavovi i vrednosti koje ti glasači zastupaju, a dubljom analizom bi stranke mogle bolje da prođu kada bi se obraćale tim biračima kojih se lako odriču jer su nacionalno opredelji ili obrnuto, a 90 odsto stavova dele sa njima – objašnjava Pejić.

Upitan koje su to stranke ili pokreti koji lako mogu da zađu među glasače drugog pola, odgovara da se u istraživanjima vidi da su to od građanskih opcija SSP Dragana Đilasa i Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića.

– Za SSP ne možemo reći da je isključivo građanska opcija i mnogo više je keč ol partija. A kada ukrstimo stavove onih koji su se u istraživanju izjasnili za Aleksića, koji je doskora bio sa Jeremićem, vidimo da je dosta onih koji su nacionalna opcija i koji bi vrlo lako mogli da odu. I to je opasnost za Aleksića, ali i šansa za njega da zahvati deo biračkog tela i Dveri i Novog DSS pogotovo, pa i Zavetnika koji nisu više tako ekstremni u stavovima kao što su nekad bili – ukazuje Pejić.

Kada je reč o nacionalnoj opciji, to su Novi DSS sa Poksom, koju su, prema Pejićevim rečima na ivici.

– Kada bi bili malo manje isključivi oko EU oni bi bukvalno mogli da uđu u koaliciju sa 80 odsto partija koje zastupaju građansku opciju. Da budem jasan, ne mislim da su Novi DSS i Miloš Jovanović izdali tu nacionalnu opciju, nego smatram da mogu dosta birača da povuku iz građanskog dela – navodi Pejić.

On kaže da se za PSG i nekadašnji Ne davimo Beograd, sada Zeleno-levi front, ne može reći da mogu da zahvate biračko telo suprotnih opcija.

– Oni su vrlo jasni i isključivi u svojim stavovima oko Kosova, Nato i EU. I čini mi se nemaju ni ambiciju da idu prema drugim biračima i nemaju opasnost da gube glasače. Zato i nemaju veliki broj glasača – navodi naš sagovornik.

Pejić zaključuje da istraživanja od 2000. na ovamo pokazuju da onih koji su čvrsto predeljeni za EU, Nato i saradnju sa Zapadom, isključujući Kosovo što je specifična tema, u Srbiji oko 15 odsto.

A Milomir Mandić, istraživač Demostata, za Danas navodi da su oni partije opozicije podelili u dve grupe, partije centra i levo od centra (tzv proevropskih) i partije desnice.

– Za ovakvu podelu smo se opredelili ne samo na osnovu programskih opredeljenja i samodredjenja partija već i njihovog ponašanja. Odnos ove dve grupe opozicionih partija je tri prema jedan u korist proevropskih partija, dakle ako uzmemo u obzir procene da opozicine partije trenutno imaju približno 45 odsto podrške od onih koji bi u ovom trenutku izašli na izbore – zaključuje Mandić.