Koja pobeda bi bila važnija za opoziciju – na predsedničkim ili beogradskim izborima?

Opozicione pratije se nadaju drugom krugu predsedničkih izbora što bi dovelo do smene predsednika SNS Aleksandar Vučića, a istraživanja pokazuju da je najrealnija pobeda opozicionih kolona u glavnom gradu.

Ako situaciju hipotetički pogledamo iz pesimističnog ugla pa se stvar postavi tako da pobede na oba nivoa nisu moguće, postavlja se pitanje koja pobeda bi bila važnija za opoziciju, odnosno posle koje bi pad SNS bil obrži i lakši.

Dušan Spasojević, vanredni profesor FPN, za Danas kaže ako ovo razmatramo kao hipoteticku dilemu, pobeda opozicije na predsedničkim izborima bi značila i poraz Aleksandra Vučića koji je osnov popularnosti SNS što znači da bi nakon toga sledila kriza i na ostalim nivoima vlasti.

– Pobeda na beogradskim izborima iako danas deluje kao veliki uspeh opozicije se može organičiti po dometima ako SNS zadrži preostale nivoe vlasti – ukazuje Spasojević.

I politikolog Mladen Mrdalj navodi da bi gubitak predsedničkih izbora teže oštetio SNS.

Prema njegovim rečima, kontrola nad gradom Beogradom je pre svega kontrola nad njegovim ogromnim resursima, finansijskim i infrastrukturnim, pa i radnih mestima koja posredno ili neposredno zavise od grada, uključujući tu i velike poslove i brojne privrednike koji bi se automatski predložili na stranu opozicije koja bi preuzela beogradski vlast.

– To ne isključuje ni kriminalne organizacije koje bi vrlo brzo potrazile kontakte sa novim kontrolorima beogradskih budžeta. Međutim, kontrola nad novcem može dobaciti samo do prvog nameštenog sudskog procesa, policijskog pendreka, odnosno mafijske pretnje. Sa druge strane, predsednik republike komanduje najvećom batinom u državi – vojskom. Između ostalog, prema članu 2. Zakona o vojsci, može narediti upotrebu vojske radi pružanja pomoći nadležnim državnim organima, uključujući i lokalne samouprave, radi zaštite života i bezbednosti ljudi i imovine. Hipotetički gledano, ovo bi predsednik mogao iskoristiti u ekstremnim slučajevima nasilja i masovnih sukoba u koje bi naprednjačka partija bez sumnje zagazila ukoliko bi osetila da joj se ljulja vlast. Posto bi šok zbog gubitka Beograda vlast pokušala da ublaži tvrdnjom da u Beogradu i nisu neki pravi Srbi, da je Beograd pod uticajem Soroša i Rokfelera, što bi moglo održati nekakav ugled SNS u ostatku Srbije, gubitak na predsedničkim izborima bi daleko teže oštetio SNS jer bi to bio signal da većina Srbije ne želi Vučića. U tom smislu bi osvajanje predsednickih izbora moglo lakše da prevrne celu situaciju i na ostalim nivoima u odnosu na osvajanje Beograda – objašnjava Mrdalj.

A Nikola Jovanović, osnivač Centra za loklanu samoupravu za naš list navodi da bi bilo koja pobeda opozicije bila prelomna, bilo to na predsedničkom ili beogradskom nivou.

– Politika nije olimpijada, pa da je važno samo učestvovati. Onim građanima koji jesu za promene, ništa ne znači da li će opozicija imati 30 ili 40 odbornika, ili 50 ili 60 poslanika. Čak im je suštinski nebitno ni da li će njihov kandidat izgubiti u prvom ili drugom krugu predsedničkih izbora. Drugim rečima, pobeda opozicije na bilo kom nivou bi promenila političku realnost u Srbiji, sve drugo je nebitno i već viđeno u prethodnih deset godina. Verovatno bi pobeda na predsedničkom nivou bila najvažnija, jer bez Aleksandra Vučića kao pobednika, ruši se cela piramida vlasti. Ali od sva tri nivoa, mislim da je pobeda opozicije na beogradskim izborima najrealnija, ako se bude dobro radilo – zaključuje Jovanović.