Koje diplomate očekuje Vučić u sedmici koja sledi: Nova lica i stari diplomatski znanci

Neki od tih specijalnih izaslanika su „stari znanci“ političke Srbije, ali među ima i potpuno novih lica.

Da su imenovali svakog svog izaslanika za Zapadni Balkan, nemački kancelar Olaf Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron, obavestili su pismom Beograd i Prištinu početkom septembra.

Zanimljivo je da je nedugo posle toga, sredinom septembra Albanijan post objavio jednu verziju non pejpera francusko nemačkog plana za Kosovo.
Dalje se samo zna da se na tom papiru intenizivno radi iza kulisa, da je više njegovih promenjenih verzija dospelu u javnost, kao i da su iz Beograd i iz Prištine poslati odgovori, odnosno srpski i albanski non pejperi.

Najnovija verzija je sudeći, po objavi na Tviteru, Žozepa Borelja, visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost, uručena na samitu EU Zapadni Balkan 6. decembra u Tirani.

Vučić je podsetimo, u obraćanju 10. decembra, naveo i da je uputio lična pisma liderima pet država EU koje ne priznaju Kosovo i da je svako različito.

„Ja sam danas uputio pismo predsednicima pet zemalja koje nisu priznale KiM u Evropskoj uniji – Micotakisu, Anastijadisu, Čaputovoj, Johanisu i Sančezu, liderima Grčke, Kipra, Slovačke, Rumunije i Španije. Svako pismo je lično, različito. Svima se zahvaljujem što pružaju Srbima podršku po pitanju teritorijalnog integriteta. To su naši prijatelji i verujem da će pismo nešto značiti“, rekao je Vučić.
Ta pisma trebalo bi da predstavljaju diplomatski odgovor Beograda, na to što je Vučić najavio da će Kosovo 15. decembra zvanično podneti predlog za članstvo u Evropskoj uniji.

Kako je Vučić indirektno najavio, da će prijava biti uzeta u proceduru.

Kako je najavio, on i cela Srbija biće izloženi žestokim napadima spolja, ne samo hibridnom ratu kojem smo bili izloženi i do sada, već do sada najvećim i najtežim mogućim pritiscima.

„To mogu da očekujem već od 17. decembra kada budu predstavnici Nemačke, Francuske, Amerike i Brisela budu u Beogradu i kada mi budu ‘objasnili’ kako moramo da se ponašamo i ako ne šta će da budu posledice“, rekao je Vučić.

Ti prestavnici mogli da budu iz redova „novimenovanih“, kao i veterana zapadne diplomatije za Balkan.

Emanuel Bono – Francuska
Emanuel Bono je savetnik za diplomatiju francuskog predsednika od 2019. a na tu poziciju dolazi sa mesta šefa kabineta francuskog ministarstva za Evropu i spoljne poslove.

Od 2004. nosilac je medalje časti za spoljne poslove. Diplomirao je na Institutu za političke studije u Grenoblu i nosilac diplome naprednih studija uporednih političkih nauka. Stručnjak je za Bliski istok.

Nakon što je radio kao istraživač u CERMOC-u u Bejrutu, primljen je na konkurs kao savetnik za spoljne poslove Istočne izvršne vlasti u martu 2000. Takođe, od 2000. do 2003. bio je urednik u centralnoj upravi, u Odeljenju za Severnu Afriku i Bliski istok.Potom je od 2003. do 2006. bio drugi savetnik u Iranu, a zatim do 2009. prvi savetnik u Saudijskoj Arabiji.

Od 2009. do 2012. bio je na funkciji drugog savetnika stalne misije Francuske pri UN u Njujorku, a do 2015. savetnik za Severnu Afriku i
Bliski istok u diplomatskoj jedinici Predsedništva Republike. Ambasador Francuske u Libanu, od 2015. do 2017. Kao lični predstavnik francuskog predsednika priprema važne međunarodne samite, G7 i G20.

Jens Pletner – Nemačka
Ovaj 54-godišnji pravnik i politikolog iz Šlezvig-Holštajna, s krajnjeg severa Nemačke, studirao je u Hamburgu, Bordou i Parizu, pre nego što je 1994. ušao u diplomatiju.

Njegova prva stanica u inostranstvu bila je nemačka ambasada u Tel Avivu, a po povratku iz Izraela, bio je u Ministarstvu spoljnih poslova zadužen za Bliski istok, ali i za UN.

U široj nemačkoj javnosti za njega se prvi put čulo tokom mandata šefa diplomatije iz redova Zelenih Joške Fišera, kada je bio zamenik portparola Ministarstva.

S tim kvalitetima Pletner je napravio karijeru uzdigavši se 2008. do glavnog portparola Ministarstva u vreme kada je na čelu nemačke diplomatije bio današnji predsednik Frank-Valter Štajnmajer i kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, a Beograd od generalne skupštine UN zatražio da Međunarodni sud pravde o tome dâ savetodavno mišljenje.

Nakon toga je obavljao dužnost ambasadora u Šri Lanki, zatim u Tunisu, a 2014. se vraća u Štajnmajerov štab, kada se formulisala doktrina prema Rusiji, gde, prema pisanju DW, Pletnerov uticaj nije bio odlučujući.

Kada je 2017. Štajnmajer izabran za predsednika Nemačke, Pletner je otišao na mesto ambasadora u Grčkoj iz koje je posmatrao dešavanja u regionu i iznutra spor Grčke i tada Makedonije.

U decembru 2021, ga Šolc doveo u svoj kabinet.

Manuel Zaracin – Nemačka
Nemačka je nedavno u region posala i Manuela Zaracina, poslanika Zelenih u Bundestagu od maja 2008. do oktobra 2021, koji je najpre je bio portparol Zelenih za Evropu, a potom za istočnu Evropu.

Zelenima se priključio kao đak sa 16 godina. Rođen je 1982. u Dortmundu, a od 1995. živi u Hamburgu. Studirao je istoriju, istočnoevropske studije i pravo, prvo na Univerzitetu u Bremenu, a zatim na Univerzitetu u Hamburgu.

Miroslav Lajčak – Evropska unija
U aprilu 2020. bivši ministar spoljnih poslova Slovačke Miroslav Lajčak imenovan je za specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja u vezi sa regionom Zapadnog Balkan.

Bio je predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija od 2017. do 2018. Kada je reč o iskustvu u regionu, bio je slovački ambasador u Srbiji i Crnoj Gori, pa je imenovan za evropskog izaslanika za referedum o crnogorskoj nezavisnosti, a na kraju je bio na funkciji visokog međunarodnog predstavnika u BiH. Dobro poznaje prilike i govori i razume jezike regiona.

Gabrijel Eskobar – Amerika
Izaslanik SAD Gabriel Eskobar je karijerni američki diplomata dobar poznavalac prilika u regionu, jer je od 1998. do 2001, bio u četiri uzastopna mandata u bivšoj Jugoslaviji, uključujući poziciju šefa kabineta u Kancelariji visokog predstavnika u Banjaluci, šefa Kancelarije američke ambasade u Banjaluci, zamenika šefa diplomatskog tima za vezu u Podgorici i šefa političkog odeljenja u Beogradu odmah nakon ponovnog otvaranje Ambasade 2001, navodi se u zvaničnoj biografiji.

Britanija, Slovenija, Grčka
Uz specijalnog izaslanika Velike Britanije Stjuarta Piča, zanimljivo je su i Slovenija i Grčka imanovale svoje diplomate za kosovsko pitanjje i to Anžeja Frangeš i Sofiju Gramatu. Gramata će u ime Grčke nadgledati region sa mesta ambasadorke u Rumuniji.