Koje su opcije za sastanak Vučića i Kurtija u Briselu?

Šta tačno sadrži taj predlog niko sa sigurnošću ne zna, ali može se nazreti da obojica treba da prihvate pravac u kojem će dalji odnosi ići, životne i političke teme budućeg međusobnog normalnog odnosa i dinamiku po kojoj će biti realizovana svaka zajednička tema.

Pred sastanak se oglasio i Stejt department koji je u odgovoru za VOA naveo da od dvojice lidera očekuje da priđu susretima u konstruktivnom duhu potrebnom da se napreduje u skladu s njim.

Iz Stejt departmenta za Glas Amerike ukazuju da je važno da Srbija i Kosovo iskoriste razgovore da iskažu posvećenost mirnoj budućnosti regiona.

“Srbija i Kosovo kroz dijalog treba da postignu sveobuhvatni sporazum. Verujemo da normalizovani odnosi Kosova i Srbije u konačnici treba da budu usmereni na uzajamno priznanje. Napredak u dijalogu otvoriće vrata evropskim integracijama i od suštinskog je značaja za bezbednost i stabilnost na Zapadnom Balkanu”, navedeno je u pisanom odgovoru Stejt departmenta.

O očekivanjima je govori o specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak rekavši u intervjuu za portal Pavlović tudej da Evropska unija očekuje od njih usvajanje predloga i angažovanje na delu implementacije, na osnovu iznetog predloga.

Lajčak je dodao da su i lideri pozvani da dođu sa realnim i konstruktivnim predlozima za ovaj deo dokumenta.

Koliko će Vučić i Kurti biti zaista konstruktivni nije poznato, ali sastanak u ponedeljak prate optimistična očekivanja iz Brisela, ali i izjave obojice da predlog prihvataju ali sa svojim posebnim zahtevima u uslovima.

Prvi scenario

U Briselu nezvanično, kako je prenela televizija N1, kažu da sa obe strane, i iz Beograda i iz Prištine, stižu snažni signali da će predlog EU biti prihvaćen, i u javnim izjavama i u direktnim razgovorima sa EU zvaničnicima. Zbog toga se očekuje da taj predlog u ponedeljak bude i zvanično prihvaćen.

I to bi bio prvi scenario ovog za obe strane važnog susreta u Briselu.

Drugi scenario

Drugi ne tako optimističan je da Kurti ne prihvati ponuđeno, ako je istinito njegovo inaćenje i uporno odbijnje razgovora o Zajednici srpskih opština, na kojoj insistira Vučić. Formiranje ZSO podržavaju i SAD i EU, ali nije poznato da li je previđeno da ona bude oformljena po Briselskom sporazumu, što je bio zahtev Beograda ili na naki drugi način koji se već razmatra na sastancima koje organizuje i podržava američka ambasada u Prištini.

Iako je Vučić ranije govorio da u Brisel neće ići ukoliko ne bude rešeno pitanje ZSO, on se ipak odlučio na put u sedište evropske administracije, a da domaćoj javnosti nije pojasnio šta mu je, u vezi ZSO ponuđeno.

On je u jednom od poslednjih obraćanja javnosti rekao da će na sastanku govoriti o ZSO, bez obzira što Kurti to odbija.

– Ja ću da govorim o ZSO, a moraće i evropski predstavnici. On (Kurti) to nikad neće formirati. Tražiće prvo da ih priznamo, pa da onda formira ZSO. Nagledao sam se njegovih trikova. Ne mogu da me iznenade – kazao je Vučić, nagoveštavajući moguće odbijanje Kurtija.

Da će Kurti odbiti dogovor smatra i Dragan Šutanovac, osnivač Saveta za strateške politike i nekadašnji ministar odbrane koji je u prošlonedeljnom Utisku nedelje naveo da je veren da će se ZSO formirati bez Kurtija, te dodao da na Kosovu postoje političari i intelektualci koji ne žele konflikat „kao što Kurti želi“.

Treći scenario

Treći scenario je da Vučić bude nezadovoljan predloženim odnosno da ne dobije dovoljno garancija da će ZSO biti formirana, ukoliko je to zaista njegov zahtev.

Šira javnost u Srbiji ne zna puno o tome na čemu Srbija gradi svoju poziciju u ovim razgovorima, odnosno da li je spreman i koliko da se obaveze iz Briselskog sporazuma u vezi ZSO izmene ili dopune. Niti o tome da li je spreman da na ovom „nultom sastanku“ realizaciju dogovorenog uslovljava uspostavljenjem ZSO, što bi moglo da zakomplikuje optimistični scenario dogovora.

Televizija N1 je prenela nezvanična saznanja da je ZSO deo sporazuma Beograda i Prištine i prihvatanjem evropskog predloga za rešavanje pitanja Kosova u ponedeljak, automatski se prihvata i ZSO, te da će se o tome kao će se ZSO tačno zvati i koja će ovlašćenja imati biti detalji koji bi trebalo da se saznaju u ponedeljak.

Ukoliko Vučić ostane pri stavu da se u dalje razgovore i primenu dogovorenog ne ide dok ZSO ne bude sprovedena, pitanje je kako će reagovati fasilitatori i da li će na tu obavezu privoleti Kurtija.

Čini se da je ključ ipak u primeni dogovorenog jer se može pretpostaviti da su fasilitatori za ovaj prvi sastanak pripremili predlog na koji i Vučić i Kurti mogu da pristanu i koji sadrži dovoljno elemenata na koje se obojica mogu pozvati pred domaćom javnošću.

Ali ne treba biti iznenađen ni ako do brzog dogovora ne dođe.

Nekadašnji zamenik ministra spoljnih poslova Kosova i kratko i sam ministar Petrit Seljimi na Tviteru je napisao zanimljivo opažanje trenutnih pozicija tri uključene strane u ovom procesu.

In dialogue #Kosovo–#Serbia, the key debate is now on chronology.
– Not 100% sure but 🇽🇰 wants 1. Signing 🇩🇪🇫🇷 deal 2. No association at all.
– 🇪🇺🇺🇸 wants: 1. Signing 🇩🇪🇫🇷 deal 2. elections in north 3. Association;
– 🇷🇸 insists: 1. Association 2. Signing 🇩🇪🇫🇷 deal 3. elections

— Petrit Selimi (@Petrit) February 23, 2023

On je naveo da je ključ debate u hronologiji.

Kako je naveo, iako nije 100 odsto siguran, Kosovo najpre želi potpisivanje francusko-nemačkog predloga a zatim nepostojanje ZSO. EU i SAD, prema njegovom sudu žele, potpisivanje francusko-nemačkog predloga, zatim izbore na severu Kosova i na kraju formiranje ZSO. Srbija pak želi ZSO, pa potpisivanje francusko-nemačkog predloga i na kraju izbore.