Koje su posledice najave Vučića da Srbija neće učestvovati na samitu 6. decembra u Tirani?

Ipak, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u četvrtak kasno uveče da će Srbija bojkotovati predstojeći samit Evropska unija – Zapadni Balkan koji se u utorak održava u Tirani. Razlog za takvu odluku je postavljenje Nenada Rašića, lidera Progresivno demokratske stranke za ministra u kosovskoj vladi i Rade Trajković, koja će mu biti savetnica, iako oboje nisu iz Srpske liste koja je pobedila na kosovskim izborima. Vučić je osim Rašića i Trajković, izvređao i premijera Kosova Aljbina Kurtija nazvavši ga „terorističkim ološem“, ali i Evropsku uniju zbog blage reakcije na Kurtijeve poteze i izjave.

Sagovornici Danasa, stručnjaci za EU, kažu za Danas da je „bojkot znak slabosti“ Srbije i da je „izuzetno pogubno po Srbiju da ne bude prisutna na samitu“, ali i da nije realno očekivati „neki veći pritisak EU na srpsko rukovodstvo da se uskladi sa sankcijama“ protiv Rusije.

Milan Antonijević, pravnik, kaže za Danas da je bojkot znak slabosti, kao i da „u šahu ne postoji bojkot“.

– Srbija mora biti za svakim stolom gde se odluke o našem regionu donose, a ne da se povuče i dozvoli da kasnije bude izolovana, ističe Antonijević.

Nemanja Todorović Štiplija, glavni urednik European Western Balkans, kaže za Danas da je izuzetno pogubno po Srbiju da ne bude prisutna na samitu.

– Ovaj događaj nije bilo šta, ovo nije dijalog sa Prištinom, ovo nije sto između Vučića i Kurtija, ovde nije u pitanju Vučić već budućnost ove zemlje i mislim da tu nema prostora za sujetu. Odnosi Srbije i EU, kao i budućnost građana Srbije, ne treba da trpi zbog priče o tome da li je neko legalno izabran na mesto u kosovskoj vladi, naglašava Todorović Štiplija.

Kako objašnjava, kada predsednik kaže da „EU baljezga“, „imam problem da razumem da li se tu radi o institucijama EU“.

– Evropska služba za spoljne poslove je navela da je zabrinuta zbog načina na koji je izabran ministar u kosovskoj vladi i da vide nelogičnosti između kosovskog ustava i načina na koji je izabran ministar. Zato i ne vidim zašto je ispao ovoliki problem oko toga, a čak i da problem postoji, ne vidim zašto se koristi ovako radikalna mera, ističe Todorović Štiplija i ističe.

Očekuje se da će na predstojećem samitu u Tirani biti usvojena deklaracija kojom EU izražava punu podršku perspektivi članstva šest zemalja Zapadnog Balkana i poziva na ubrzanje procesa pristupanja. Takođe, lideri EU podržavaju ideju postepene integracije regiona već u fazi pristupanja, najavljuju finansijsku pomoć od milijardu evra za ublažavanje posledica energetske krize i naglašavaju značaj partnerstva EU i Zapadnog Balkana u svetlu rata u Ukrajini. U deklaraciji se podržavaju Žozep Borelj i Miroslav Lajčak u dijalogu Beograda i Prištine i traženju rešenja za druga regionalna pitanja.

Sagovornici Danasa smatraju da nije realno očekivati da će EU postupati prema preporukama Evropskog parlamenta koji je zatražio da pristupni pregovori sa Srbijom napreduju samo ako se zemlja uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije i ostvari značajan napredak u reformama vezanim za EU. Evropski parlament je krajem novembra u istoj rezoluciji zatražio od EU da preispita sve fondove EU za Srbiju.

Milan Antonijević ističe za naš list da samit EU – Zapadni Balkan izlazi iz Evropske unije i prvi put se održava na Zapadnom Balkanu, u Tirani, što je još jedan pokazatelj da se ekonomski, spoljnopolitički i bezbednosni izazovi koji stoje pred našim regionom najbolje rešavaju u samom regionu, sa državama Zapadnog Balkana koje moraju sedeti za stolom i čiji se glas jasno čuje, bilo da su najmanja ili najveća država na samitu.

– Činjenica da se Samit organizuje u izazovnom geopolitičkom i ekonomskom trenutku za Evropsku uniju je prvi znak da je Zapadni Balkan deo rešenja, a ne deo problema i verujem da će se to i kroz Deklaraciju koja se usvaja na kraju samita, kao i kroz dinamiku razgovora lidera i brojnih ministara videti. Ta poruka je bitna kako nama, koji živimo u ovom regionu, tako i građanima Evropske unije koji sa samita moraju dobiti sliku dinamičnog regiona koji se razvija, koji deli iste brige kao i zemlje članice i koji postiže suglasnost o najvažnijim pitanjima, naglašava Antonijević.

On smatra da će deklaracija koja će biti usvojena u Tirani „svakoj zemlji regiona dati perspektivu, osećaj solidarnosti EU sa našim problemima, od energetskih, do drugih ekonomskih, koja će pružiti podršku pojedincu, građaninu Zapadnog Balkana da prebrodi zimu“.

– Pominjanje podrške malim i srednjim preduzećima je samo jedan deo tog paketa koji se dogovara na Samitu. Sve to što stoji u deklaraciji mora se brzo videti i na terenu i to je zadatak koji Brisel mora ispuniti, naglašava Antonijević.

Nemanja Todorović Štiplija, glavni urednik portala European Western Balkans, kaže za Danas da su zajednički samiti lidera EU i Zapadnog Balkana uvek dobra prilika da se na najvišem političkom nivou razgovara o proširenju, kao i zajedničkim izazovima sa kojima se suočavaju partneri iz regiona i EU.

– Poslednji samit održan je u Briselu u junu, a čini se da Evropska unija želi da nastavi sa ovom dobrom praksom susreta zbog evidentne potrebe da proces proširenja dobije politički zamah. Ovog puta samit se održava u kompleksnim geopolitičkim okolnostima u kojima Evropska unija želi da potvrdi svoje prisustvo u regionu, što je možda i jedan od razloga zašto se prvi put ovakav događaj organizuje u regionu, a ne u Evropskoj uniji, kaže Todorović.

Prema njegovim rečima, još uvek nije poznata tačna agenda susreta, ali ako se uzme u obzir da se ovakvi samiti najčešće završavaju deklaracijom, nije isključeno da se u takvom tekstu pozdravi usklađivanje zemalja regiona sa politikom EU prema Rusiji.

– Ipak, pošto se radi o sastanku na najvišem diplomatskom nivou, nije realno očekivati postupanje EU prema preporukama Evropskog parlamenta niti neki veći pritisak na srpsko rukovodstvo da se uskladi sa sankcijama protiv Rusije. Nakon ovog samita, 15. i 16. decembra biće održan samit lidera EU na kojem ćemo videti koliko su države članice zaista posvećene proširenju, naglašava Todorović.

Kako kaže, tada bi trebalo da budu donete odluke o otvaranju prvih klastera za Albaniju i Severnu Makedoniju, dodeljivanje statusa kandidata za Bosnu i Hercegovinu, ali i potvrda vizne liberalizacije za Kosovo.

– U slučaju Srbije, teško je zamislivo otvaranje novog klastera, s obzirom na izostanak napretka u reformama u oblasti vladavine prava i neusklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, ističe Todorović.

Rašeta: Kritike na račun Srbije

„Ne očekujem neke retributivne mere prema Srbiji povodom neuvođenja sankcija Rusiji ali verujem da će ta tema biti jedna od glavnih, zajedno sa normalizacijom odnosa između Beograda i Prištine i dobijanje statusa kandidata za BiH. Svakako ćemo čuti kritike na račun Srbije identične onima koje su se nalazile u izveštaju i rezoluciji Evropske komisije i Evrospkog parlamenta“, kaže za Danas Dragoslav Rašeta, istraživač Novog trećeg puta.