Koje su sličnosti i razlike u saradnji sadašnje i opozicije koja je izvela 5. oktobar?

Sada, šest meseci pred glasanje opozicione partije imaju suprotne stavove o načinima pobede nad ovim režimom, pa i oko načina za pobedu na beogradskim izborima, na kojima, prema istraživanjima, opozicija ima najviše šansi za pobedu.

Dok su jedni (SSP, DS, PGS, PZP) za jednu kolonu i zajedničkog kandidata na predsedničkim i beogradskim izborima, a više kolona „dozvoljavaju“ na parlamentarnim, s druge strane za ZZS i Ne davimo Beograd ne dolazi u obzir zajednička lista u glavnom gradu, već samo podrška opozicionoj listi koja osvoji najviše glasova u Beogradu i na parlamentarnim izborima, dok se može naći dogovor oko zajedničkog predsedničkog kandidata.

Potpredsednica Narodne stranke Sanda Rašković Ivić je gostujući na televiziji N1 opisala situaciju 2000. Ona je bila učesnik razgovora opozicije u Atini krajem aprila 2.000.

– Tu se sastalo i kuso i repato. I toliko je različitosti bilo da sam se za glvu hvatala i pitala kako će se složiti. Na kraju je ipak prevladala pamet i odgovorst da treba da zaboravimo razlike među nama i izađemo zajedno – navela je ona ističući da referendumska atmosfera može da pokrene sve protivnike režima da izađu i glasaju.

Zoran Živković, nekadašnji predsednik Nove stranke i aktivni učesnik smene Slobodaan Miloševića, smatra da opozicija sada ne mora da ide i sastaje se u inostranstvu već može to da uradi ovde.

– Ako ne možemo da se dogovorimo da održimo sastanak onda ne možemo ništa. A siguran sam da možemo – kaže on za Danas i smatra da bi na tom sastanku trebalo sve međusobne svađe da se isteraju do kraja makar trajao satima, kako bi dogovor bio postigut.

On podseća da je pre četiri meseca pozvao na takav sastanak ali da su mu mnogi to zamerili.

Prema njegovim rečima, do postizanja dogovora 2000. bilo je pet ili šest sastanaka koji su trajali po par sati, na kojima je bilo i malo glasnije komunikacije i poneke teške reči ali je sve bilo usmeravano na budućnost.

Ipak na pitanje šta je razlika i koje su sličnosti u saradnji sadašnje i opozicije koja je izvela 5. oktobra, on kaže da je tadašnja opozicija bila homogenija i da su uz sve programske i ideološke razlike stavljene u fioku.

– Kad smo rešili da moramo da uradimo nešto ozbiljno i veliko od januara 2000, to smo uspeli za kratko vreme. Svaka dobra ideja, sa bilo čije strane je prihvatana, kvote nisu bile problem, osim SPO što je bilo rešeno. Uz to, imali smo i iskustvo 1996. kada smo u velikoj koaliciji pobedili u mnogim opštinama i iskustvo 1997. kada smo bojkotovali izbore. Hteli smo da se obesimo kada smo videli do čega je bojkot doveo. Nije bilo dileme da li bojkot ili ne – navodi Živković.

Upitan da li se postavljalo pitanje programskih i ideoloških razlika, on kaže da su te razlike postojale ali da je definisan problem – Slobodan Milošević.

– Znali smo da nijedna idologija ne može da se sprovde u tom režimu. Hajde prvo da počistimo đubriđte, a onda ćemo u demokratskoj Skupštini, institucijama i slobodnim medijama da promovišemo svoje programe i ideologije. Ta jedinstvan lista može da bude ideološki konsekventna tako što će u programu biti ono što je svima zajedničko, a to su institucije koje rade svoj posao, vladavina prava i slobodni mediji. Da li ćemo to da ostvarujemo tako što ćemo ozbljno ići ka EU ili gledati na drugu stranu, o tome ćemo kada Srbiju napravimo u demokratsku zemlju. To je moguće za jedna mandat te pobedničke vlade, a možda i kraće, uz sprovođenje Sablje 2 i lustraciju – smatra Živković.

Kako dodaje, za sve to sujete moraju da padnu, i da prestane da se govori o lideru opozicije koji na staje „tako što pobediš a ne tako što bojkotuješ, galamiš ili vređas druge“.

Prema njegovom proračunu, sa zajedničkom listom i kandidatima na predsedničkim i beogradskim izborima, pobeda je sigurna.

– Sa zajenčkm kandidatom za predsednika sigurno ulazimo u drugi krug predsdiučkih izbora. A taj drugi krug će više ličiti na predpetooktobarsko stanje nego na običan drugi krug izbora. To će onda biti referendum. Ili si za ludake ili za zdrave, Nekoga ko će da nastavi da razara Srbiju ili da je unapređuje – ukazuje Živković.

I Žarko Korać, nekadašnji predsednik Socijaldemokratske unije, takođe jedan od glavnih aktera promena 2000. za naš list kaže da je referendumska atmosfera važna, ali izražava bojazan da deo stranaka to tako ne vidi.

– Sadašnja opozicija je u fazi političkog sazrevanja oko ujedinjenja. Mi smo 2000. smatrali da je neophodno da postoji situacija referenduma. Ili si za Miloševića ili za drugu stranu. Nema ništa između. Oni koji su bili između su politički nestali. Da li opozcija sada misli da je ovo trenutak za taj referendum, ne umem da odgovorim. To oni moraju da kažu. Ako misle da su ovo ideološki izbori u kojima svako bira svoju stranku onda je to potpuno druga situacija. Jedan deo stranaka, ne ove glavne, koji se predstavlja kao opozicija, ima nameru da uđe u parlament i da paktira sa SNS posle izbora – navodi Korać.

On smatra da su sada okolnosti u kojima se vodi opozicioni rat drugačije u odnosu na 2000.

– Ujedinili smo se januara 2000. jer nam je bilo jasno da Srbija neće moći više da ide u normalnom pravcu ako opozicija ne uspe da pobedi Miloševića na izborima. Ključ je bio da Milošević bude pobeđen na predsedničkim izborima. Fokusirali smo se na to jer je Milošević politički preživeo iako je pretrpeo ozbiljan poraz na lokalnim izborima. Zato je to bio naš cilj. Okolnosti su bile ipak za nijansu bolje nego danas. Danas se ništa drugo ne radi nego se svakog dana i u svakom trenutku satanizuje opozicija. Medijska situacija je gora, iako danas ima više privatnih televizija i medijia – ocenjuje Korać.

Kako kaže ono što sadašnja opozcija ne postiže je dogovor o zajedničkoj listi ili makar dve ili tri liste.

– Čini mise da ovaj put veći deo opozicije neće ići samostalno, ali to ipak nije ujedinjenje poput onog 2000. Oni koji nisu bili za to nestali su sa scene. U celini opozicija tek razmiljša da napravi jednu ili više listi i ne vidim da operacionalizuje ono što i njima postaje jasno a to je da na izborima nemaju nikavu šansu samostalno – zaključuje Korać i ukazuje na to da SNS ujedinjuje svoju stranu i ne dozvoljava rasipanje glasoa, jer se na listi naprednjaka nalazi više partija.