MAPA Koje zemlje nisu u potpunosti priznate u UN?

Nakon sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija, pod pokroviteljstvom Evropske unije u Briselu, Evropska služba spoljnih poslova objavila je predlog za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova, o čemu se nedeljama spekulisalo.

Predlog sadrži 11 tačaka i između ostalog navodi da će stranke međusobno priznavati dokumenta i nacionalne simbole, uključujući pasoše, diplome, registarske tablice i carinske pečate, kao i da se „Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji. “

Kosovo je proglasilo nezavisnost od Srbije pre 15 godina.

Iako je priznaje stotinak članica Ujedinjenih nacija, još uvek nije dobila mesto za stolom kao potpuno nezavisna država.

Povukao priznanje, a potom ga potvrdio

Sadašnji status Kosova je stabilan, ali još uvek nije u potpunosti rešen.

Postojale su različite brojke o konačnom broju zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova, jer su neke zemlje povukle svoje priznanje da bi ga kasnije ponovo potvrdile.

Forbs piše da se slobodno može reći da danas oko 100 zemalja priznaje nezavisnost Kosova.

Na stranici Ministarstva spoljnih poslova Kosova navedeno je 115 članica UN koje su priznale njegovu nezavisnost, dok je Srbija više puta tvrdila da je, zbog povlačenja priznanja, taj broj pao na oko 90 zemalja, piše Al Džazira Balkan.

Sa oko 100 priznanja od 193 članice UN, Kosovo zauzima srednje mesto među zemljama i teritorijama koje je delimično priznala Svetska organizacija.

Spor između dve Koreje, Kine i Tajvana

Kao iu slučaju Kosova, delimično priznanje je obično uzrokovano sukobom između dve države ili vlada oko neke teritorije.

To je slučaj sa Severnom i Južnom Korejom, kao i sa Kinom i Tajvanom.

Dve Koreje se međusobno ne priznaju – Južna Koreja ima 192 od 193 priznanja i nedostaje samo glas njenih severnih suseda, dok Severnu Koreju priznaje 186 članica.

Osim Južne Koreje, još je ne priznaju: Bocvana, Estonija, Francuska, Izrael, Japan i Sjedinjene Američke Države.

U slučaju Kine i Tajvana, obe zemlje polažu pravo na celu teritoriju Kine.

Međutim, samo 13 članica UN smatra Tajvan legitimnim vladarom tih teritorija, dok 180 članica smatra da je Kina ista.

Tajvan nije član UN.

Palestina je dobila status posmatrača 2012.

U verovatno najdužem teritorijalnom sukobu od svih, Izrael ima 165 priznanja i uglavnom mu nedostaje priznanje od većinskih muslimanskih država.

S druge strane, Palestinu priznaje 138 članica UN i nedostaje joj priznanje od strane većine razvijenih zemalja.

Palestina nije punopravna članica UN, a status posmatrača je dobila 2012. godine.

Teritorije sa najmanjim brojem priznanja nalaze se na Kavkazu i jugoistočnoj Evropi.

Severni Kipar, deo mediteranskog ostrva koje je Turska pokušala da anektira 1974. godine, ali nije u potpunosti uspela, ima samo jedan glas u UN, i to turski.

S druge strane, Republika Kipar ima 192 glasa, a nedostaje samo Turska.

Abhaziju i Južnu Osetiju – autonomne pokrajine Gruzije – priznaju samo Rusija i četiri njena saveznika: Sirija, Nikaragva, Venecuela i pacifička ostrvska država Nauru.

Niko još nije pratio Rusiju u njenom sada već ozloglašenom priznanju Donjecka i Luganska 21. februara 2022. godine, samo tri dana pre invazije Ukrajine.

Zanimljiv slučaj sa Jermenijom

Interesantan slučaj predstavlja Jermenija kojoj nedostaje samo priznanje Pakistana, dok je, na primer, priznaje Azerbejdžan, sa kojim je nedavno bio u ratu oko sporne teritorije Nagorno-Karabaha.

Zapadna Sahara, odnosno Saharska Arapska Demokratska Republika, dobila je priznanje od 45 članica UN u svojoj borbi za nezavisnost.

Maroko je okupirao teritoriju 1975. godine, nakon povlačenja španske kolonijalne administracije, pa se Zapadna Sahara može posmatrati čak i kao mesto koje još nije dekolonizovano.

Kao i Kosovo, Zapadna Sahara je doživela mnoga povlačenja priznanja, često najavljivana iz Maroka, što još jednom dokazuje koliko je težak i često uzaludan proces borbe za priznanje UN u 21. veku.