Koji je cilj Otvorenog Balkana: Platforma za promovisanje Vučićevog hegemonizma ili priprema za EU?

Kada je tokom nedavne posete Albaniji crnogorski premijer u tehničkom mandatu Dritan Abazović ponovo i javno podržao inicijativu „Otvoreni Balkan“, čini se da je ranije upozorenje mitropolita Crnogorske pravoslavne crkve (CPS) Mihaila učinilo uopšte ne stižu do njega. U intervjuu početkom godine, velikodostojnik CPC javno je upozorio da je „Otvoreni Balkan“, između ostalih, jedan od koncepata koji ima za cilj promociju „velikosrpskih ideja“.

Govoreći tim povodom za Al Džaziru, Danilo Kalezić, saradnik Univerziteta Crne Gore, izjavio je da je, kako sada stvari stoje, ideja „Otvorenog Balkana“ poražena na prostoru Zapadnog Balkana.

„Rezervna opcija za evropske integracije“

Naim Leo Beširi sa Instituta za evropske poslove podseća da su inicijativu pokrenula dva političara, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i albanski premijer Edi Rama.

U početku je to bio neinkluzivan proces, jer Bosna i Hercegovina i Crna Gora nisu bile uključene, a o Kosovu se nije ni razgovaralo“, kaže Beširi, objašnjavajući da je to bila „plemenita ideja“.

„Šta je, po svemu sudeći, plemenita ideja, da se ukinu granice i tarife i omogući slobodno kretanje ljudi, kapitala, roba i usluga; te četiri slobode, koje građani Evropske unije uživaju skoro 50 godina, pokušavamo da ih uvedemo na ‘mala vrata’, kroz ‘Otvoreni Balkan’, ali verujem da je najnovija inicijativa Nemačke koja vratio ‘Berlinski proces’ u fokus, inicijativa ‘Otvoreni Balkan’ je skoro sigurno došla do kraja“, rekao je on za Al Džaziru.

Ono što i dalje može biti neka vrsta „političke mogućnosti“ jeste da pojedini regionalni političari održavaju ideju „Otvorenog Balkana“ živom kao neku vrstu „rezervnog plana“, dodao je Beširi.

„Verujem da Aleksandar Vučić, Edi Rama i drugi političari iz regiona to čuvaju kao rezervnu varijantu, u slučaju da se ništa ne desi od evrointegracija. To je problematično za nas građane u regionu ako političari traže način da izbegnu reforme kako bi zemlje postale članice EU i da građanima prodaju veoma odabranu i ograničenu inicijativu kao što je ‘Otvoreni Balkan’ kao uspešnu ideju “, kaže Beširi.

„Dvostruki gol“, nije primenljivo na samom terenu

Postoje različita mišljenja o tome koja je pozadina pokretanja inicijative „Otvoreni Balkan“, objašnjava Beširi, ali činjenica je da su tržišta zemalja regiona pojedinačno mala i beznačajna i to je, verovatno, jedna od ideja iza pokretanja inicijative stajala je potreba da se „konsoliduje“ čitavo područje.

„Oni koji kritikuju ili hvale ‘Otvoreni Balkan’ kažu da je to možda priprema za članstvo u EU, odnosno da tržište, koje je izuzetno malo, pojedinačno, kada se ‘agregira’ postaje ozbiljniji igrač na međunarodnom planu. scena – da je to razlog zašto imamo tu inicijativu. Sada se to čini kao dupliranje resursa, posebno sa inicijativom ‘Berlinski proces’ za koju mi se čini da naše političke elite, odnosno naše vlade i njihova ministarstva nemaju kapacitet da sprovedu ono što su dogovorili. . Istovremeno raditi na EU integracijama, ‘Berlinskom procesu’ i ‘Otvorenom Balkanu’… Mislim da je to ‘dvostruko golo’, što se vidi po njegovoj potpunoj neprimenjivosti na samom terenu“, rekao je on.

Možemo samo da nagađamo kakva je politička pozadina inicijative „Otvoreni Balkan“, kaže Beširi, svestan da se ta inicijativa u mnogim zemljama regiona vidi kao platforma za širenje „srpske hegemonije“. Kada je reč o ruskom uticaju, koji se navodno širi zajedno sa inicijativom „Otvoreni Balkan“, on to smatra malo verovatnim i navodi nekoliko razloga.

„U međunarodnim krugovima moglo se čuti da je inicijativa ’Otvoreni Balkan‘ uništena u trenutku kada je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov pohvalio inicijativu. Mislim da je tom prilikom Srbiji učinjena „medveđa usluga“. Ne verujem i ne čini mi se da je „otvoreni Balkan“ način na koji bi Rusija mogla da utiče na region. Podsećam da su Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija članice NATO, Kosovo i Bosna i Hercegovina imaju aspiracije ka članstvu [u Alijansi], tako da taj uticaj, čak i ako postoji ili postoji namera za to, verujem da bilo bi ograničenog broja“, kaže Beširi.

„Problem je zločinački momenat, otvaranje granica“

Jasno mu je, dodaje, zašto se na inicijativu u pojedinim zemljama regiona gleda krajnje negativno.

„Razumem zašto se na ovu inicijativu gleda kao na potencijalnu hegemoniju predsednika Vučića, gde će on dominirati inicijativom koja je ekonomske prirode, ali čini mi se da je to više zamor od čekanja na evropske integracije, odnosno nemogućnost. političara u Tirani i Beogradu da sprovedu reforme za članstvo u EU, da sprovode ekonomske i političke reforme i da na taj način pokušavaju da otvore svoje poslove. Mnogo je veći problem, zločinački momenat, otvaranje granica“, zaključuje Beširi.

Inicijativa „Otvoreni Balkan“ nastala je iz projekta „Mini Šengen“ i predstavlja prvenstveno ekonomsku saradnju zemalja Zapadnog Balkana, a pridružile su joj se Srbija, Albanija i Severna Makedonija. Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Kosovo zvanično ne učestvuju u inicijativi koju su 2019. pokrenuli Aleksandar Vučić, Edi Rama i bivši premijer Severne Makedonije Zoran Zaev.