Dok deo opozicije koja je izašla na izbore 2. juna pokušava da odbrani svoje dobre rezultate u pojedinim opštinama, lideri onog dela koji je bojkotovao glasanje ne otkrivaju Danasu svoje dalje korake.
Ipak, oni koji politička dešavanja gledaju sa strane i analiziraju za Danas navode šta smatraju da bi trebalo da budu potezi „bojotaša“ i kažu da je najvažnije da među oponentima režima ne bude dodatnih podela i da se, iako to trenutno zvuči kao malo verovatno, formira najširi politički savez za normalne izborne uslove sa jasnom platformom koja bi podrazumevala nekoliko ključnih tačaka.
Bojan Pajtić, profesor Univerziteta u Novom Sadu, kaže da je sada najvažnije je da više ne bude podele na “bojkot opoziciju” i “borbenu opoziciju”.
– Njihova podela značila je poraz za oba “krila” nekadašnje „Srbije protiv nasilja“, koja je dobila gotovo milion glasova na decembarskim izborima. Rezultati nedeljnog glasanja pokazali su da glasači opozicije očekuju jedan moćan blok protiv SNS-a (koji je oko sebe okupio sve sto je mogao – od nekadasnjeg Jula-a, do “monarhista” iz SPO-a, preko SPS-a i “manjinskog Ljajića” – do radikala). Samo jedinstven front garantuje da će se nekada nešto promeniti – kaže Pajtić.
Prema njegovim rečima, sve ostalo, razgorevanje kompeticije unutar opozicije i nadgornjavanje ko će biti “lider” građanske Srbije, predstavlja okretanje ražnja dok je zec još uveliko u šumi.
I Milomir Mandić, istraživač Demostata, za Danas kaže da bi idealno bilo, iako trenutno deluje kao utopija, kada bi lideri svih opoziocionih partija i onih koji su bojkotovali i onih koje su učestvovali na izborima napravili najširi politički savez za normalne izborne uslove sa jasnom platformom koja bi podrazumevala nekoliko ključnih tačaka.
– Osnova platforme bi prvenstveno podrazumevala zajedničku borbu za normalne izborne uslove zanemarujući ideoloske razlike u ovom trenutku. Ovo nužno ne bi značilo jednu listu opozicije na nekim narednim izborima ali to je u ovom momentu sekundarno pitanje u odnosu na popravljanje tzv izbornih uslova a suštinski se radi o stanju demokratije uopšte – navodi on.
Kako dodaje, takav zajednički nastup i zanemarivanje nesuglasica i i ličnih sujeta svakako bi povratio poverenje građana ali i ozbilnije uvažavanje međunarodnih aktera.
Prema njegovom sudu, na ove beogradske izbore izašlo je 200.000 manje građana u odnosu na decembar prosle godine, te da je uzrok takve izlaznosti očito neučesce vodeće stanake bivse SPN i koalicije Nada.
– Pokazalo se da zajednički nastup i jedinstven stav opozicije daje rezultate. Svaka fragmentacija ih dodatno slabi i stvara apatiju kod opozicione javnosti. Nakon izbora u decembru i dobrih rezultata bilo je najavljeno dalje ukrupnjavanje opozicije, što je nailazilo na visoke stepene odobravanja uopšte opozicionih pristalica. Ipak, umesto toga dobili smo još jedan raskol i sada vidimo epilog. Umesto da opozicija proširi savez, to je uradila vladajuca koalicija – zaključuje Mandić.
Podsetimo, iako je posle podele koalicije „Srbija protiv nasilja“, na one koji će izaći na izbore i oni koji to neće učiniti, delovalo je da raskol neće biti potpun. Međutim, ubrzo su počela peckanja i sa jedne i sa druge strane, a sada deluje da bliža saradnja ova dva bloka nije izvesna makar u bliskoj budućnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.