foto EPA-EFE/ANDREJ ČUKIĆPredsednik Stranke slobode i pravde, Dragan Đilas, ponovo je juče izjavio da su Srbiji što pre neophodni novi izbori. U istom danu, zahtev za raspisivanjem prevremenih izbora uputio je i lider Dveri Boško Obradović. Pokreti, poput Ne davimo Beograd i SRCE, Zdravka Ponoša, ubrzano rade na transformaciji u stranku, a predsednik Srbije i lider naprednjaka, Aleksandar Vučić zahuktao se da formira Narodni pokret za državu – do početka leta.
Takođe, ne postoji niko u opoziciji ko se, bar javno, protivi raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora. Razlika je samo u intezitetu zalaganja, uprkos istraživanjima javnog mnjenja koja i dalje govore da je stranka predsednika Srbije, po rejtingu, daleko ispred ostalih političkih opcija.
Kao najistaknutiji razlozi za zahtevanje prevremnih izbora, u poslednje vreme, ispostavljaju se dva – takozvana izdaja Kosova, s jedne, i neophodnost ubrzavanja evropskih integracija, s druge strane.
Kao mogući i najverovatniji datum za vanredne parlamentarne izbore, prema mišljenju Bojana Klačara, izvršnog direktora Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), ispostavlja se sledeća godine, što, kako dodaje, uopšte “nije tako blizu”, koliko god se tako činilo.
Skorašnji izbori ne idu nikome posebno u prilog
– Srbiju očekuju redovni pokrajinski i lokalni izbori sledeće godine i to je verovatno moguć termin i za vanredne parlamentarne izbore. Koliko god se činilo da su ti izbori blizu, to nije tačno jer je politička dinamika ubrzana i svedoci smo da se važni politički i društveni događaji dešavaju gotovo na nedeljnom nivou – ističe sagovornik Danasa.
Dakle, napominje, vrlo je teško prognozirati danas za period od 12 meseci.
– Skorašnji izbori ne idu nikome posebno u prilog jer su sva tri bloka (vladajuća koalicija, građansko-levi blok i desni blok) u sličnim okvirima kao i posle aprilskih izbora i svaki blok ima izazove sa kojima će se suočiti – ističe Klačar.
Desni blok bi mogao, smatra on, da računa na nešto bolji rezultat ukoliko se desi neki negativan scenario s Kosovom, iako, pojašanjava, ni tu ne trebalo očekivati dramatične promene.
– Vladajuća koalicija ima za cilj da zadrži sadašnje procente i verovatno će to pokušati kroz formu pokreta koji je napravio Aleksandar Vučić – kaže Bojan Klačar.
Gotovo da nema nikakve šanse da dođe do raskida koalicije između SNS i SPS
Upitan o realnosti predviđanja da bi Vučić mogao da zameni desetogodišnjeg koalicionog partnera, Ivicu Dačića – Draganom Đilasom, kako se spekuliše, Klačar ističe da su male ili nikakve šanse da dođe do raskida koalicije između SNS i SPS.
– SNS i SPS imaju snažne političke interese u toj koaliciji. SPS će biti u ovoj ili onoj formi deo Narodnog pokreta i ne očekujem da će kratkoročno ili srednjoročno doći do raskida te koalicije – kaže on.
Pitanje cenzusa, o čijem povećanju se mogu čuti apeli koji takođe dolaze iz opozicionih struktura, Bojan Klačar kaže da bi to trebalo posmatrati u određenom kontekstu.
Bez dramatičnih promena u broju stranaka u parlamentu ni sa cenzusom od pet odsto
– Ako cenzus ostane tri odsto, stranke neće praviti preterano velike koalicije, jer svi akteri koji su prešli cenzus 2022. godine verovatno mogu računati da će ga preći i sledeće godine. Međutim, u slučaju da se cenzus podigne na pet odsto, samo su SNS, SPS i SSP sigurni – smatra naš sagovornik.
Međutim, dodaje, ostale stranke će na tu promenu reagovati pravljenjem širih koalicija.
– Tako da ja ne očekujem dramatične promene u broju stranaka u parlamentu ni sa većim cenzusom od pet odsto, samo što će liste koje ulaze biti koalicijske – zaključuje Bojan Klačar.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
