foto FoNet Milica VučkovićIako deo stručne pravne javnosti ukazuje na to da Ustav predviđa tri jasna slučaja u kojima predsedniku prestaje mandat – istek mandata, ostavka i procedura razrešenja, koja ne podrazumeva referendum, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, ponovo najavljuje izjašnjavanje građana i to o opozivu predsednika.
On je u četvrtak tokom obraćanja javnosti pozvao opoziciju da sakupi 70 ili 80 potpisa, a ostatak, do dve trećine poslanika, će dati poslanici SNS, kako bi do kraja godine bio održan referendum o opozivu predsednika.
Vučić je čak istakao da procedura opoziva mora da prođe referendum i da je sve u skladu sa Ustavom.
– Naš ustavopisac i ustavotvorac je bio malo mudriji, pa ne dozvoljava jednoj trećini poslanika da odlučuje o tome hoće li izabrani predsednik, kao neko ko ima najveći legitimitet u zemlji, biti opozvan ili ne. Imate pravo na opoziv predsednika Republike, ne na referendum da li ga volite ili ne. Imate pravo na opoziv predsednika Republike, za to vam nije dovoljna jedna, već dve trećine poslanika – objasnio je on.
Dodao je da je spreman da pomogne opoziciji koji to žele da dođu do te dve trećine.
– Zamoliću svog prijatelja Miloša Vučevića da poslanici SNS prihvate taj zahtev i da se ide u proceduru opoziva predsednika republike, koja mora da prođe referendomsku proceduru sa odgovorom da ili ne, ili za ili protiv. Sve što sam rekao je u skladu sa Ustavom. Vrlo jednostavno i sasvim u redu – kazao je on.
Treba reći da je ovaj predlog Vučić izneo i u junu prošle godine. Argumenti pravnika ostali su isti, i čini se da je Vučić ostao u prošlosti i poziva se na pravne odredbe koje više ne važe.
Pojam “opoziv predsednika” ne postoji od 2003. i izmena Zakona o izboru predsednika, koji je predviđao da predsednik Republike može biti opozvan i da postupak za opoziva pokreće Narodna skupština, ako se o tome izjasni dve trećine od ukupnog broja narodnih poslanika.
“Postupak za opoziv sprovodi se na način na koji se vrši izbor predsednika Republike, a predsednik je opozvan ako je za njegov opoziv glasala većina od ukupnog broja upisanih birača u Republici”, pisalo je u tadašnjem zakonu.
Sada u članu 15 Zakona o predsedniku, koji se može naći na zvaničnom sajtu Predsednika, o razrešenju piše da taj postupak Narodnoj skupštini može da predloži najmanje jedna trećina narodnih poslanika ako smatra da je on povredio Ustav, a postupak za razrešenje pokreće se većinom glasova svih narodnih poslanika.
Ustavni sud dužan je da u roku od 45 dana od dana kad je pokrenut postupak odluči da li je predsednik Republike povredio Ustav. Ako Ustavni sud odluči da je predsednik povredio Ustav, predsednik se razrešava ako za njegovo razrešenje glasaju dve trećine narodnih poslanika. A ako Ustavni sud odluči da predsednik nije povredio Ustav, postupak za razrešenje se obustavlja kad odluka Ustavnog suda bude objavljena u „Službenom glasniku“.
Čemu ovaj “izazov”?
Po važećem Ustavu uopšte ne postoji referendum kao način razrešenja predsednika, to je predviđao stari Ustav koji je važio do 2006. Sada važeći (čl. 118) predviđa sasvim drugačiji model – 1/3 poslanika za pokretanje postupka a ako Ustavni sud potvrdi da je… pic.twitter.com/K2yerwkahd— Rodoljub Sabic (@RodoljubSabic) August 1, 2024
I Ustav, kao najviši pravni akt, predviđa istu proceduru u članu 118. Na to da je prošli ustav predviđao razrešenja predsednika, podsetio je advokat Rodoljub Šabić na društvenoj mreži Iks.
Ako je Vučiću baš stalo do toga da se u Srbiji govori o impičmentu, vezanom za američki sistem, koji se u novijoj istoriji nije dogodio u Srbiji, pravac u kom bi moglo da ide Vučićevo tumačenje ustavnih i zakonskih odredbi, možda ukazuje poslanik SNS Vladimir Đukanović, koji je na društvenoj mreži Iks, posle Vučivevog govora, napisao da referendum može da bude raspisan „o čemu god hoćete“, osim o onome što Ustav Srbije direktno zabranjuje.
Ali, Ustav u članu 108, između ostalog zabranjuje da predmet referenduma budu pitanja koja se tiču izbornih nadležnosti Narodne skupštine, koja su regulisana članom 99 Ustava, a u koje spadaju i nadležnosti izbora i razrešenja funkcionera. To bi trebalo da znači da referendum o razrešenju predsednika nije moguć, ili da referendumsko pitanje ne bi trebalo da sadrži podršku ili protivljenje razrešenju.
Luka Glušac iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju za N1 je rekao da bi „ekstenzivnim, ustavnim inženjeringom možda moglo da se protumači da bi Narodna skupština mogla da raspiše referendum o pitanju da li treba da se pokrene postupak razrešenja predsednika“.
„To bi bio savetodnevni referendum, kao ulazna informacija za narodne poslanike, ali bila bi potrebna trećina da formalno pokrene taj postupak. To bi bio ustavni inženjering, jer se Ustavom ne planira učešće građana u postupku rezrešenja predsednika. Razlog razrešenja je povreda Ustava, a o tome treba da odlučuje Ustavni sud Srbije“, objasnio je Glušac.
Jedna od takođe nasilnih mogućnosti za uvođenje referenduma u priču o razrešenju bi mogla biti ta da se, prate odredbe Ustava i zakona i da se on organizuje nakon odluke Ustavnog suda o tome da li je predsednik prekršio Ustav, dakle posle pokretanja te procedure u Skupštini, a pre konačne odluke Narodne skupštine dvotrećinskom većinom.
Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi navodi da prema pravnom dejstvu odluke, referendum može biti obavezujući ili savetodavni, a pored ostalog, mođe biti raspisan radi izjašnjavanja građana o predlogu akta, o potvrđivanju usvojenog akta ili o pitanju od opšteg značaja.
Pitanje je da li Vučić sugeriše da je pitanje njegovog razrešenja od opšteg značaja.
Kada je prvi put Vučić pomenuo referendum o predsedniku, profesor Pravnog fakulteta Miodrag Jovanović, je za N1 naveo da se ono što Vučić sugeriše u teoriji pre naziva plebiscitom.
“Plebisciti su izjašnjavanje o ljudima i to je u istoriji praktikovao Napoleon Bonaparta, to možda nešto govori o tome kako sebe vidi i vlast koju vrši, što nije daleko od onog kako jeste u praksi, dakle jedna vrsta potpune uzurpacije vlasti i svođenje na jednu jedinu instituciju u državi i poništavanje svih drugih institucija“, rekao je profesor Jovanović.
Sofija Mandić, pravnica i članica CEPRIS-a, u tekstu za Peščanik, navodi da se neposredno izjašnjavanje o ličnostima u političkoj i pravnoj teoriji zove plebiscit i nema dobru reputaciju. „Smatra se primitivnim, manipulativnim, pa čak i očajničkim instrumentom vladanja“, navela je ona.
Dodaje da Vučićeva ponuda ne služi ničemu drugom do anesteziranju pobunjenih građana koji treba da poveruju da rudnika neće biti u narednih 18 meseci.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
