Kokan Mladenović: Imamo Novaka Đokovića kao izvozni proizvod, a kao regionalni uspeh Aleksandru Prijović – tu se podvlači crta zemlje od sedam miliona ljudi

Naše društvo deluje kao neki loš film strave i užasa ili triler, u kojem odmah vidite zaplet i to ko su negativni, a ko pozitivni likovi, rekao je on u serijalu Kvaka 23, ali je priznao da uoči izbora, ma koliko bili neravnopravni, ipak crpi neke poslednje rezerve optimizma.

Uprkos tome što smo toliko puta bili prevareni i razočarani, uvek se nateramo da verujemo da će biti bolje, naglasio je Mladenović u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, uveren da ljudi polako prelaze granicu sopstvenog ponižavanja.

Ističući da je dobro što se opozicija napokon bar delimično iskristalisala i da je njeno razdvajnje u dve kolone zdravorzumsko, on je istovremeno upozorio na višegodišnje iskustvo da je u Srbiji svaka politička inicijativa na prodaju i da su moguće različite trgovine.

Ali hajde da se prvo zbrojimo tog 17.uveče i vidimo šta smo dobili, rekao je Mladenović, ističući da bi bilo divno da bar Beograd postane slobodan grad, što bi možda pokrenulo talas promena i po celoj Srbiji.

Prema njegovoj oceni, oslobađanje Beograda od ove „nerazumne tiranije nije pitanje političke opcije, već zdravog razuma“.

„Ovako vladati glavnim gradom jedne zemlje, ovako organizovati život u jednom gradu da on postane potpuno disfunkcionalan, to je van zdravog razuma. To nema veze s politikom, ima veze isključivo sa logikom“, naglasio je Mladenović.

Upitan o kampanji Aleksandra Vučića za izbore u kojima ne učestvuje, on je odgovorio da ga iskreno raduje Vučićevo novo izdanje koje nikoga ne zbunjuje.

„To je sad Šešeljev potrčko Aleksandar Vučića. To je sad baš onako mladi radikal Vučić. Stvari polako dolaze u svoje prirodno ležište, a njegovo prirodno ležište i stanište jeste ta nakaradna desna radikalna opcija“, ukazao je Mladenović.

Podsećajući na devedesete, on je konstatovao da su na delu isti gvor mržnje i krajnja netolerancija i da je sada situacija ogoljenija nego u vreme mnogih prethodnih izbora, jer „sada bar svi jasno vide kakvog mi to čoveka imamo pred sobom“.

Povodom Vučićevog osećaja svemoći, Mladenović je ponovo podsetio da u psihijatriji postoji dijagnoza pseudologija fantastika, koja je zanimljiva i za pozorišne priče.

„To je kad pacijent sam sebi izmisli svet u kome živi i u njemu se beskrajno dobro snalazi. On je ubeđen da je vladar tog sopstvenog sveta i njemu je perfektno. E ja mislim da mi trenutno živimo pseudologiju fantastiku našeg predsednika“, ukazao je Mladenović..

Na opasku da u društvu postoje mnogi mitovi, počev od mita o sopstvenom značaju i vođi, do toga da su svi protiv nas, on je uzvratio da je jedina terapija da se zemlja suštinski reformiše, postane istinski demokratska i počne da promoviše dijametralno suprotne vrednosti vrednosti od onih koje sada promoviše.

„Mi imamo političku elitu iz devedesetih godina koja je uspela da nam nametne taj narativ“, ocenio je Mladenović i primetio kako „ispada da smo mi žrtve ratova devedesetih godina, najveći stradalnici, neki nevini miroljubivi narod koji je bog zna kako postradao od zlih naroda u okolini“.

To je slika koju sugerišemo deci, rekao je on i protumačio da trenutno imamo Novaka Đokovića kao izvozni proizvod, dok kao regionalni uspeh imamo Aeksandru Prijović i „tu se podvlači crta zemlje od sedam miliona ljudi koja se zove Srbija“.

„Mi smo na globalnoj ravni trenutno prilično bezvredni i ne bismo bili tako bezvredni da ne tvrdimo iznova i iznova da smo vredni, veliki i moćni. Mi smo jedna devastirana zemlja u svakom smislu“, ukazao je Mladenović.

On smatra da niko na našoj političkoj sceni, a na pozicionoj sceni potpuno sigurno, ne bi preživeo neku demokratsku vlast i otvaranje ka suštinskoj demokratiji.

Vlast vidi kao opozit svemu što je demokratsko i konstatuje da „oni nisu ludi da prave demokratsku zemlju, jer praviti demokratsku zemlju znači direktno uništavati samog sebe“.

„Ne postoji ni u vladi, ni u ministarstvima, ni na političkoj sceni niko ko je suštinski zainteresovan za demokratiju. Oni profitiraju od nedostatka demokratije, oni profitiraju od toga što su napravili kriminalnu organizaciju koja se formalno zove partija ta i ta, vlast ta i ta“, predočio je Mladenović.

To je interesna grupa koja drži kao taoca sedam miliona ljudi u jednoj zemlji. Ne postoji nijedan argument s njihove strane zašto bi tako strašno radili sami protiv sebe, obrazložio je Mldenović i dodao da je njima demokratija najgore zlo koje bi moglo da im se dogodi.

Prema njegovom mišljenju, zapadnim partnerima odgovara ovakva vlast, ne samo zato što što na kraju treba da im preda Kosovo, već i što potpisuje zakone gde su radnici roblje, gde njihove kompanije, van svih ekoloških standarda, mogu da uništavaju Srbiju, gde je sve bukvalno na prodaju i gde ne postoji limit poniženja.

„U tom smislu, ovo je idealna vlast. Logično da budu podržani, jer to što oni rade sa Srbijom, ma kako se nazivali patriotama, to je veleizdaja jedne zemlje“, tvrdi Mladenović.

Upitan o tektonskim geopolitičkim promenama u svetu i kursu spoljne politike, on je odgovorio da je „Srbija jedino mesto gde Srbija treba da ide“.

„Mislim da je Srbija sama sebi najudaljenija trenutno i da je stići do Srbije dug i naporan put. To je put od mnogo decenija ozbiljnog rada da bi se nešto popravilo“, naglasio je Mladenović.

Kad bismo napravili zemlju po idealnim evropskim standardima i suštinske demokratije, koja poštuje manjine i različitosti, gde je sistem obrazovanja takav da nam drugi zavide, gde postoje uređeni zakoni, stvarno nezavisno sudstvo i slobodni, mediji, on smatra da bi nas „onda baš bilo briga kako izgleda svet“.

„Ali pošto ništa od toga nemamo, mi stalno trgujemo s tim – bićemo malo bolji ako nam date to i to, spremni smo da se malo prevaspitamo ako nam platite ovo i ono. Mi smo prosto neki nemoralni trgovci sa sopstvenom istorijom i narodom“, ukazao je Mladenović.

Očigledno nemamo nikakve suštinske potrebe da sami postanemo bolji, ocenio je on napomenuo da mu nije jasno zašto ne napravimo sebi sjajnu zemlju i zašto neko mora da nas natera da naša zemlja bude bolja?

Prema njegovom viđenju, učinili smo sve da nam i okruženje postane neprijateljsko „pritom ni ne znamo koja nam je teritorija da bismo znali ko su nam susedi, to je realna slika Srbije“.

„Ponovo smo uspeli da budemo loši đaci i negativni junaci sopstvenog okruženja, u zemlji u kojoj ne znamo ni gde se prostire, ni kolika je, ni šta stvarno hoćemo od nje“, smatra Mladenović.

U takvim okolnostima, on misli da pobednička kampanja opozicije ne bi trebalo da počinje danom raspisivanja izbora, uveren da su promene u Srbiji moguće stalnim polugerilskim suprotstavljanajem ovoj vlasti,

Opozicija će sada uspeti da „naplati ono što joj je politička kampanja, ali Vučić je majstor političkih kampanja i vanrednih stanja, to je njegovo prirodno stanište, on živi u vanrednim stanjima i okolnostima koje sam proizvodi“, naglasio je Mladenović.

On incijativu ProGlas vidi kao veoma pozitivnu i procenjuje da bi opozicionim strankama mogla da donese značajnu prevagu, ukoliko se ljudi motivišu da izađu na izbore.

Upravo u tom pravcu i nadalje treba politički delovati, vratiti razočarane ljude u političku igru.. Imamo totalitarnu vlast koja je kompromitovala svaki oblik demokratije i mogućnost promene, tako da čim izgovarate neke zdravorazumske stvari, već ste uveliko u opoziciji“, rekao je Mladenović.

Upitan da li je borba protiv nasilja okidač koji bi mogao da utiče na veći odziv birača na izborima, on je odgovorio da ljude u Srbiji nisu pokrenule tragedije, već da su ih izvele na ulice.

„Za mene je tragedija u Ribnikaru vrh ledenog brega 30 godina istorije Srbije, nasilja, zla koje smo napravili drugima i sebi, sistema vrednosti u kome je nasilje preporučeno i dopusteno, lažne slike o našoj moći, nekažnjive i nekontrolisane agresije u društvu, upotrebe kriminalaca u političke svrhe, bukvalno svega“, ukazao je Mladenović.

„Znači, presek države Srbije je tragedija u Ribnikaru“, procenio je on i upozorio: „Zemlja koja nije sposobna da ogromnu nesreću nad nevinim ljudima, nad nevinom decom, koja predstavlja metaforu njenog završnog pada, kapitalizuje u suštinsku promenu, ne sistema vlasti, nego sistema vrednosti, ta je zemlja možda zauvek izgubljena zemlja“.

Na pitanje da li Srbija ima vremena za takve dubinske i dugotrajne promene, on je odgovorio da Srbija nema vremena, jer je u velikom istorijskom zaostatku.

„Kada bi sutra došla neka najdemokratskija moguća vlast i imala odrešene ruke da napravi idealnu zemlju od Srbije, to bi bio višedecenijski mukotrpan posao“, smatra Mladenović.

Upitan o opasnostima vanistitucionalnog raspleta političke krize, on je podsetio da nas iskustvo „uči da verujemo samo u vaninstitucionalne rasplete, jer se kroz istoriju nama nije baš primila parlamentarna demokratija“.

„Voleo bih da 17. decembar bude datum nekih krupnih promena u Srbiji, ali se bojim da će to čekati neke nove katastrofe, neke nove ulice. Narod koji toliko ne zna da koristi demokratiju je u problemu“, naglasio je Mladenović.

On misli da će bilo koja buduća vlast morati da se pozabavi „mentalitetom naroda, a ne samo političkim uređenjem“.

„Nenormalno je da svoje nacionalne hendikepe i loše osobine proglašavate za našu autentičnost i deo našeg šarma. Ne, mi smo narod sa neoprostivim mentalitetskim devijacijama“, uveren je Mladenović.

Uprkos tome, on ponavlja da se nada da će izbori, bar u Beogradu i još nekim gradovima u Srbiji, označiti početak promena,, ali još jednom podseća da bitka za demokratiju nije samo zaokružiti neki broj na glasačkom listiću, več svakodnevno delovanje da bi Srbija postala normalna zemlja.