Kolege da razmisle o ulozi „korisnih idiota režima“

To kaže u razgovoru za Danas Sanda Rašković Ivić, potpredsednica Narodne stranke.

* Predsednici Šapca i Paraćina, ipak, smatraju da treba izborima braniti jedine slobodne oaze u zemlji.

– Ako smo se odlučili za bojkot na svim nivoima, a jesmo, onda nema izuzetaka. Sigurna sam da bi opozicija mogla u dvadesetak opština po Srbiji da osvoji vlast, ali će ipak bojkotovati izbore. Bojkot treba da bude totalan ili nikakav. Ne može se biti „malo trudan“. Bojkotom pokazujemo svu ogoljenu autoritarnost režima. Recimo u Trgovištu je na izboru za mesne zajednice samo lista SNS. Defakto je tako u celoj Srbiji. Toga je režim svestan i zato je spušten cenzus na tri odsto, da bi se stvorio privid demokratije i da bi Vučić ubacio omiljenog opozicionara mnogih režima u Skupštinu. Da mu bude „strašilo“ koje će naprednjake u poređenju s njim plasirati među engleske lordove.

* Prvi udarac ideji bojkota zadalo je udruženje „1 od 5 miliona“ optužujući poslanike da nisu sproveli bojkot u parlamentu.

– Verujem da je bojkot u Skupštini mogao da bude efektniji, ali poslanici su u auli držali konferencije za štampu o raznim temama. Pitanje je drugo ko je to i koliko prenosio i opet se vraćamo na kontrolisane i zarobljene medije. Ne bih rekla da su studentkinje iz „1 od 5 miliona“ ikom zadale udarac. Teško mi je da optužim tu decu da rade za režim, ali mogu da kažem da imaju još mnogo da uče, jer njihov postupak i obrazloženje govori o političkom diletantizmu. Šetati mesecima iza plakata na kome piše „Bojkot – 1 od 5 miliona“, a onda obrazlagati izlazak na izbore jeste diletantski. Ali praštam na mladost i neiskustvo.

* I Vi ste svojevremeno bili protiv bojkota, ali ste ipak ostali dosledni stranačkoj odluci, zbog čega?

– Smatrala sam da je bojkot isuviše veliki rizik za opstanak stranke. Većina je donela odluku da se bojkotuje i ja sam se saglasila. Što više vreme odmiče sve je jasnije da je bojkot jedini smislen odgovor na političko nasilje i rijaliti u kome ne želimo da damo doprinos. Spuštanje cenzusa na tri odsto je ogolilo do kraja ovaj režim opasnih namera. Mislim da su oni koji su do tada imali dileme što činiti shvatili da je učestvovanje na izborima učestvovanje u daljem „zarobljavanju“ Srbije. Dakle, moj stav je evoluirao ka bojkotu na temelju akcija koje je režim preduzimao.

* Predstavnici evropskih institucija izjasnili su se protiv bojkota, ali je SZS odbio takvu mogućnost. Da li je SZS tako odbacio pruženu ruku za pomoć?

– Predstavnici evropskih institucija gledaju svoje interese, a interes je da im Vučić isporuči što je obećao u vezi sa pitanjem KiM. Zato im treba parlament koji je legitiman, izbori na kojima svi učestvuju. Ali oni ovde ne žive i ne osećaju taj miris straha i prinude koji se širi Srbijom naročito u malim sredinama. Mislim da nismo zatvorili vrata prema Evropljanima. Pre neki dan je gospođa Tanja Fajon rekla da dijalog sa celokupnom opozicijom treba i dalje održavati. Neformalno, neki zapadni zvaničnici izražavaju razumevanje za bojkot. Ali postoji viši cilj koji treba oposliti i zato se traži naše učešće na izborima i time davanje legitimiteta svakoj odluci budućeg saziva.

* Evroparlamentarci su podržali i predlog Gordane Čomić o učešću 40 odsto žena na svim listama.

– Formalno gledano 40 odsto žena u parlamentu je dobra stvar. Ali koje su to žene i šta su ili šta će te žene dobro učiniti za druge žene. S druge strane kad u parlamentu imate govor mržnje, nipodaštavanja i vređanja žena, a to se ne sankcioniše, bojim se da ta brojka od 40 odsto ostaje samo uspeh kojim će se režim zakititi i pokazati svoju demokratičnost. Tako je i Brnabićeva dovedena na mesto premijerke kao LGBT da bi se moderni Zapad fascinirao, a ona je suštinski Vučićev trbuhozborac i poslušnik.

* To je ipak prvi zakon opozicije iza koga je stala SNS i Vučić.

– Režim je stao u odbranu gospođe Čomić jer je ona prekršila bojkot i odmah im je mila i draga. Gospođa Čomić je rekla da bojkot prekida jer joj je važnije da se izglasa obaveza izbora 40 odsto žena u Skupštini nego bilo kakva stranačka disciplina. Inače još pre četiri godine u zakonu o rodnoj ravnopravnosti koji od 2016. čeka ulazak u skupštinsku debatu, a u kome se tražilo 40 odsto žena, je to odbijeno „jer je nerealno“ kako je rekla na jednom sastanku gospođa Maja Gojković. Sad je realno, jer je predizborno i baš je zgodno da to predlaže opoziciona poslanica iza koje staje režim. Na pamet mi ne pada da kažem da je gospođa Čomić koketirala s režimom, ali da je režim zloupotrebio, jeste, i to uprkos njenom velikom iskustvu.

* Osim Ćomićeve mnogi sadašnji i bivši poslanici DS, SDS, LDP našli su udomljenje u pokretu Srbija 21, koji je osnovan zbog evropskih vrednosti.

– Priča se da je pokret Srbija 21 Vučićeva priča da se obezbedi prisustvo proevropske levice kad će već spuštanjem cenzusa na tri odsto biti obezbeđeno prisustvo, ne evroskeptične, već vulgarno antievropske desnice. LJudi iz Srbije 21 nisu ne maloletni, niti neiskusni. Razumem njihove strahove u vezi sa bojkotom, ali režim nam je dao toliko razloga da napravimo distancu, gotovo „sanitarni kordon“ da se situacija ogoli do kraja.