Kolika je moć apstinenata, da li bi njihov izlazak na glasanje doprineo društvenim promenama?

Upitan o porencijalu apstinentske snage za društvene promene, odnosno kojoj obrazovnoj i finansijskoj kategoriji stanovništva oni pripadaju, sagovornik Danasa kaže da trenutno ne poseduje podatke o novčanim primanjima ispitanika tako da nije bilo moguće analizirati kako niži ili viši nivo finansijske situiranosti utiče na to da li će ispitanik iskoristiti ili ne svoje pravo glasa.

– Što se tiče obrazovanja, nešto je manji broj apstinenata kod ispitanika koji imaju završeno manje od osnovnog obrazovanja, mada je reč o svega nekoliko procenata razlike u odnosu na one sa srednjim i visokim obrazovanjem. Ako se oslonimo na naša iskustva iz prethodnih istraživanja, ne možemo da tvrdimo da je stepen obrazovanja bitan faktor kad je reč o političkoj apstinenciji – kaže Rašeta.

Na pitanje koliko apstinente dotiču pitanja Kosova, sukoba Rusije i Ukrajine i da li je moguće da se na taj način, s obzirom na vanrednost okolnosti koje obeležavaju dve navedene teme, oni „izvuku“ na birališta, şagovornik Danasa kaže da građani Srbije, kao i građani većine zemalja su pre svega fokusirani na ekonomske teme i problem korupcije i kriminala.

– Ispitanici sa višim stepenom obrazovanja nešto više pažnje posvećuju društvenim pitanjima poput prava LGBT zajednice ili rodne ravnopravnosti. Kosovo i teme orijentacione prirode, odnosno iskazivanje stavova prema EU, SAD, NATO, Kini i Rusiji su takođe jedan od bitnih faktora pomoću kojih građani Srbije biraju za koju političku opciju će da se opredele – objašnjava on.

Naš sagovornik na pitanje o tome da li bi pad standarda, koji je naveliko očigledan sa naznakama još dubljeg potonuća, mogao da u značajnijoj meri utiče da ašstinenti izaću iz pasivnosti, kao i kako bi oni glasali u tom slučaju, kaže da je istraživanje organizacije koju predstavlja pokazalo da upravo apstinenti najviše strahuju za svoju materijalnu situaciju i imaju nešto pesimističnije mišljenje kada je reč o njihovom životnom standardu naredne godine i uopšteno vezano za ekonomsku situaciju u Srbiji.

– Ako se prisetimo prethodnih ekonomskih kriza u Evropi, one su uglavnom dovodile do jačanje populističkih političkih opcija – napominje Rašeta.

U datom trenutku, dodaje, politička i ekonomska situacija u kojoj se Srbija nalazi su čvrsto povezane.

– Mnogo toga će zavisiti od nastavka procesa normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, samim tim i očuvanja veza sa EU i potencijalnim ostvarivanjem strateškog partnerstva sa SAD. Na poziciju Srbije će uticati i dalji tok rata u Ukrajini kao i budućnost odnosa između EU i Kine – zaključuje Dragoslav Rašeta.