Koliki je stepen usklađenosti Srbije sa deklaracijama EU i prema kojim zemljama ima razumevanja?

Kako se navodi, napredak koji je Srbija ostvarila u pogledu usklađivanja sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama EU 2021. u kojoj je stopa usklađenosti bila 62 odsto praktično je poništen ruskim priznanjem nezavisnosti dveju tzv. republika u Donbasu 22. februara i invazijom na Ukrajinu koja je počela 24. februara.

Rat u Ukrajini se nastavio tokom 2022, i Srbija je, kako se konstatuje, nastavila da održava poziciju neusklađivanja sa restriktivnim merama EU protiv Rusije, koje je Unija značajno uvećala kroz dodatnih devet paketa sankcija.

U analizi, čiji su autori Igor Novaković i Tanja Plavšić, pise da treba napomenuti da su procenti usklađenosti samo opisna kategorija koja ukazuje na opšti trend usklađenosti, dok su teme sa kojima Srbija nije uspela da se uskladi, suštinski mnogo bitnije.

„Kao što je to bio slučaj i ranije, Srbija se nije usklađivala sa onim deklaracijama i merama koje su za temu imale Rusku Federaciju i Narodnu Republiku Kinu, njihove državljane ili interese. Jedan od glavnih razloga za ovakav stav je pitanje Kosova, a Srbija i dalje računa na podršku i Rusije i Kine u različitim međunarodnim forumima“, piše u analizi.

Prve sankcije Rusiji

Ali se primećuju i koraci napred, posebno u vezi sa Rusijom ali zbog ozbiljnosti situacije u Ukrajini i EU oni nisu na odgovarajući način primećeni od strane šire javnosti.

„Većina deklaracija i mera sa kojima se Srbija nije uskladila bila je na ovaj ili onaj način povezana sa Ruskom Federacijom i ratom u Ukrajini, dok su ostale teme činile samo mali deo ukupnog broja. Srbija prvi put u poslednjih dvanaest godina uskladila sa nekim od deklaracija i mera usmerenih protiv Rusije. Pre ruske invazije na Ukrajinu 24. februara, Srbija se uskladila sa tri „političke“ deklaracije: prvom protiv ruskih sajber-napada na Ukrajinu, drugom u podršci pružanja usluga diplomatskog prisustva EU u glavnom gradu Ukrajine Kijevu i konačno, samo par dana pre invazije, protiv gomilanja ruske vojske na granicama sa Ukrajinom. I Srbija se takođe uskladila sa deklaracijom protiv priznanja nezavisnosti „DNR“ i „LNR“ 22. februara“, navodi se.

Kako se dodaje, EU je 12. marta objavila da se Srbija, između ostalih partnerskih država, uskladila sa revizijom sankcija bivšem predsedniku Ukrajine Viktoru Janukoviču i drugim povezanim licima, koje su inicijalno uspostavljene odlukom Saveta EU br. 119 iz 2014. godine što je datum prvih sankcija EU u vezi sa Rusijom koje je Srbija uvela.

Koje deklaracije su prihvaćene

„Ovo su prve sankcije EU povezane sa Ruskom Federacijom sa kojima se Srbija uskladila. Zanimljivo je da je odluka EU usvojena 3. marta, a čini se da se Srbija s njom uskladila pred posetu nemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok Srbiji 11. marta. Nakon toga, Srbija se uskladila sa deklaracijom objavljenom 10. maja kojom se osuđuje još jedan ruski sajber napad na Ukrajinu, kao i sa deklaracijom od 3. juna koji osuđuje različite pokušaje Rusije da nasilno integriše delove ukrajinske teritorije, ne samo Lugansk i Donjeck, već i Herson i Zaporožje. Pored prvog usklađivanja sa sankcijama EU, vredi napomenuti da se Srbija prvi put pridružila deklaracijama EU koje se odnose na ruske sajber operacije. Što je još važnije, Srbija je pokušala da dokaže da podržava Ukrajinu u pogledu njenog teritorijalnog integriteta i suvereniteta, i konzistentno se usklađivala sa deklaracijama u kojima se izražavao politički protest protiv pokušaja Rusije da odvoji delove ukrajinske teritorije. Konačno, Srbija se uskladila sa deklaracijom EU od 28. septembra 2022. kojom se osuđuju lažni „referendumi“ organizovani u okupiranim delovima četiri ukrajinska regiona: Donjecku, Hersonu, Lugansku i Zaporožju“, piše u analizi i dodaje da je većina drugih deklaracija, sem onih koje su u vezi sa Belorusijom i Kinom, takođe su bile povezane sa Ruskom Federacijom.

Prema kojim zemljama još imamo razumevanja

Osim Rusije, najvažnija tema EU deklaracija sa kojima se Srbija uglavnom nije usklađivala bila je Belorusija.

Srbija se takođe nije uskladila sa četiri obnove odnosno dopune sankcija koje su usmerene protiv Irana.

Konačno, Srbija se nije uskladila sa jedinom deklaracijom EU u ovom periodu čija je tema bila Kina.

Deklaracijom je izražen protest zbog načina održavanja prvih izbora u Hong Kongu nakon usvajanja Zakona o nacionalnoj bezbednosti.

„Imajući u vidu da se Srbija nije uskladila sa deklaracijama koje su se bavile sličnim temama prethodnih godina i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u otvorenom pismu javno podržao politiku Kine u tom pogledu, pet neusklađivanja nije predstavljalo iznenađenje“, zaključuje se.

Sa čim se Srbija usklasila

Piše da se Srbija  uskladila sa političkim deklaracijama koje su za svoje teme imale sledeće zemlje/oblasti: Belorusija, Kazahstan, Mali, Rusija, Mjanmar/ Burma, Tunis, Zimbabve, Severna Koreja, Avganistan, Kuba, Šri Lanka, obeležavanje važnih međunarodnih datuma, Liban, Etiopija, Venecuela i DR Kongo.

Kao i sa restriktivnim merama koje se primenjuju na sledeće zemlje/oblasti: Sirija, Gvineja, Mali, Rusija/Ukrajina, Mjanmar/Burma, Nikaragva, terorističke aktivnosti, ISIS/Al-Kaida, Severna Koreja, Južni Sudan i Liban.

Kada je reč o ostalim dražavama regiona Severna Makedinija je usklađena 99 odsto, Crna Gora i Albanija 100 odsto, BiH 82 procenta.