Koliko je iskren odnos Rusije prema pitanju Kosova: Analiza izjave ruskog ambasadora u Beogradu

– Ne shvatajući da je Srbija odavno izabrala svoj put evrointegracija koji podrazumeva posvećenost zajedničkim vrednostima i naravno harmonizovanu zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku, ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko je u svom poslednjem intervjuu pokušao da nam objasni šta su u stvari nacionalni interesi Srbije – kaže za Danas Nikola Lunić, izvršni direktor Saveta za strateške politike.

Kako dodaje sagovornik Danasa, prema stavu ruskog ambasadora, to nije bilo kakav dogovor Beograda i Prištine, već samo rešenje koje u Savetu bezbednosti UN odobre Rusija i Kina.

– To je i u prethodnom periodu potvrdio kada je izjavio da dogovor Beograda i Prištine „ne dolazi u obzir ukoliko ga Rusija, u skladu sa svojim interesima, ne odobri“. Tada je ruski interes na Balkanu lakonski objasnio: „Želimo ono što želimo!“ – kaže Lunić.

Prema rečima pisca Dejana Atanackovića, poznato je da Rusija nikad ništa nije radila iz ljubavi prema Srbiji, kao što je uostalom i normalno, jer se međunarodni odnosi ne zasnivaju na ljubavi već na interesu.

– Ruski interes u Srbiji manifestuje se kroz finansiranje agresivnog proruskog populizma, organizovanih ekstremista i proruskih elemenata u Vladi Srbije i u parlamentu, zatim proruskim, pa i naprosto ruskim medijima, kao i obaveštajnim prisustvom, što sve zajedno ima za prvenstveni cilj da Srbiju udalji od Evrope. Jer nije, uostalom, ni srpsko rusofilstvo toliko zasnovano na proruskom, koliko na antievropskom i antizapadnom sentimentu i interesu – smatra on.

Nesavesne izjave ruskog  ambasadora

Nakon neočekivanog ukrajinskog otpora ruskoj agresiji i nikad viđene kohezije Zapada, ističe Nikola Lunić, Moskva je sve svoje ekonomske, demografske i propagandne aktivnosti usmerila ka podršsci ratnim naporima.

– U tom kontekstu, svoju ulogu je dobila i diplomatija koja pokušava da proširi sukobe, izazove konflikte i tenzije, te da što više opstruira jedinstvo EU i NATO. U tome im je Srbija verovatno najveći cilj obzirom na geografiju i balkansku tragičnu istoriju sa neizlečenim emocijama – kaže naš sagovornik.

Sada je ambasador Rusije, dodaje, svoje stavove direktno konfrontirao autoritetu predsednika Srbije koji je nedavno, nakon sastanka sa diplomatskom petorkom, izjavio da je Srbija spremna da radi na konceptu i primeni ponuđenog plana za Kosovo uz jednu rezervu.

– Kada ambasador govori o konačnom rešenju statusa KiM koji će se definisati po završetku sukoba u Ukrajini, on očigledno sprovodi instrukcije iz Kremlja koje imaju za cilj da KiM bude samo još jedan adut u geopolitičkoj trgovini odnosno jedna od koncesija Zapadu u mirovnim pregovorima – ističe Lunić.

Povezivanje rata u Ukrajini sa statusom KiM, napominje, nije prihvatljivo za Srbiju, a ni za EU.

– Ovakve nesavesne izjave ambasadora Harčenka, ne dolaze slučajno, a posebno ne zbog dobronamernih pobuda. Njegovi stavovi su poput nekadašnjih agitprop instrukcija Informbiroa i služe da rusofilske političke stranke i pokreti u Srbiji podese svoj narativ, što će se medijski videti u narednom periodu – kaže sagovornik Danasa.

 Krajnji cilj Moskve je unutrašnji sukob u Srbiji

Interna radikalizacija tzv. patriotizma i prozivke tzv. izdajnika, objašnjava dalje, mogu lako dovesti do unutrašnjeg sukoba, što jeste krajnji cilj Moskve.

– Zato ovaj intervju ambasadora Rusije predstavlja eklatantan primer mešanja u unutrašnje stvari jedne suverene zemlje, sa čime je zaslužio da mu se Beograd zahvali na dosadašnjem radu i da ga isprati kao personu non grata. Pored velikog napora da održimo geopolitički balans i ne pridružimo se sankcijama Rusiji, mislim da je Bocan-Harčenko strateški doprineo da Srbija napokon potpuno harmonizuje svoju spoljnu politiku sa EU – zaključuje Nikola Lunić.

Odnos Rusije prema Kosovu jednako kalkulantski i neiskren kao i odnos srpskih vlasti 

Osim što smatra da je odnos Rusije prema Kosovu jednako kalkulantski i neiskren kao i odnos srpskih vlasti prema Kosovu, Dejan Atanacković kaže za Danas da je tragično što nikoga tu Kosovo suštinski ne zanima, a ponajmanje ih zanimaju ljudi koji na Kosovu žive.

– Ne zanima ni ruskog ambasadora koji u porukama koje šalje Vučiću zapravo obaveštava kakva će biti ruska pozicija u UN, ukoliko Srbija uvede sankcije Rusiji, verovatno nagoveštavajući promenu stava prema kosovskoj nezavisnosti – kaže naš sagovornik.

Ne zanima ni Vučića, smatra, kome je Kosovo mehanizam za održavanje vlasti, kao i prostor za saradnju sa pojedincima sa međunarodnih poternica, osumnjičenima za ubistvo Olivera Ivanovića, kojima je naprednjačka Srbija dala sigurnu kuću nakon Ivanovicevog ubistva, i koji su zajedno sa Vučićem od tog ubistva politički profitirali.

– Poznato je i da Kosovo takođe služi kao teren za ispumpavanje desetina miliona evra godišnje novca građana Srbije kojem se ne zna destinacija. Jednako je, dakle, lažan odnos Rusije prema Kosovu koliko i aktuelne srpske države Kosovu, te je samim tim i odnos Srbije i Rusije po tom pitanju, i s time povezanim pitanjima, jedna velika laž. I meni se čini kao vrlo poželjno da se taj lažni odnos raskrinka – ističe Dejan Atanacković.

Interes Srbije i Kosova je EU

Prema njegovim rečima, Srbija treba da gleda svoj interes, a interes Srbije, kao uostalom i Kosova, je Evropska unija.

– To podrazumeva i uvođenje sankcija Rusiji kao agresoru na suverenu državu, i sve dileme o tome kako će Rusija da se postavi u slučaju uvođenja sankcija su u drugom planu. Interes Srbije je usklađivanje spoljne politike sa Evropom i kulturno, političko, odbrambeno pozicioniranje u zapadnom svetu kome pripadamo – napominje on.

Vučića jedino zanima kako da ne prizna da je Kosovo priznato

Vučića jedino zanima kako da ne prizna da je Kosovo priznato, dodaje, i to mu lako polazi za rukom uz desničarski cirkus koji služi da se stvori privid odbrane Kosova od belosvetskih moćnika, i proevropsku opoziciju koja svoju politiku prema Kosovu uvija u bezukusne oblande, umesto da svaku priliku koristi da ukazuje na stvarni uzrok gubitka teritorije Kosova, a to je poraz ratne politike devedesetih koja je dovela do raspada države i čiji su protagonisti i danas na vlasti.

– Zapravo je najverniji, a možda, tragično, i najiskrenije iskazani odnos većinske srpske politike prema Kosovu onaj poslanik koji u parlamentu, tokom rasprave, gleda porno film – zaključuje naš sagovornik.