Koliko je lak put do pobede 3. aprila

On u tom osvrtu pominje godinu 2014. pa nije jasno da li tumači da je opozicija tada imala lak put i važi li to i za spojene izbore 3. aprila 2022.

Ipak, to što tri meseca uoči glasanja Vučić još nije potvrdio kandidaturu za drugi predsednički mandat i treći vladarski (prvi je bio od 2012. do 2017. u svojstvu PPV i premijera) jeste čist manevar da opoziciju gurne na stranputicu.

Vučićeva „nekandidatura“ ima glavnu svrhu da njegove birače ubedi u to da on nije žedan i željan vlasti, kako njegovi opozicioni protivnici tvrde.

I već smo je videli i za prošle predsedničke izbore. Održani su 2. aprila 2017, a Vučić je sve do sredine januara govorio da je Tomislav Nikolić, predsednički kandidat SNS.

A onda je saopštio da istraživanja pokazuju da je Nikolićeva pobeda u prvom krugu u trci za drugi mandat upitna, te da će taj teret preuzeti na sebe.

I tada je to Vučićićevo navodno „nekandidovanje“ uspešno prošlo, pitanje je zašto ne bi opet?

Moguće zato što se stvarnost promenila i što se svet drastično promenio u odnosu na tu 2017. Možda se nisu promenili i birači i moguće je da neće kazniti „nekandidovanje“ kao što nisu ni način na koji je Vučić u SNS sklonio Nikolića.

Ipak, ako je nešto sigurno, to je da izbori 3. aprila 2022. neće biti nimalo laki, kako za Vučića, tako i za njegove protivnike. Ti srpski izbori mogu biti okidač i uvod u šire nemire i promene na Balkanu, imajući u vidu krizu koja traje od Inckovog zakona u Republici Srpskoj, nestabilnu Vladu Crne Gore, nesigurno vođstvo Aljbina Kurtija na Kosovo, napetost u Severnoj Makedoniji…

Zato bi bilo očekivano da Vučić jače nastupa sa temom mira i stabilnost, ali iskrsava problem – događaji je prestižu.

Ta se priča zamračuje i snalazi je blek aut, engleski izraz koji je Vučić često ponavljao u danima poremećenog snabdevanja struje zbog snega i kolapsa EPS-a. Ali nije to jedini primer, nego jedan u nizu događaja koji narušavaju svaki pa i najbolji plan izborne pretkampanje.

Tako je i 27. novembra na kongresu SNS u Areni, Vučić rekao „vodiću vas i na ovim izborima“ da bi kasnije protumačio da to znači da će njegovo ime biti na svim izbornim listima, jer ima veći rejting nego stranka.

Taj 27. novembar obleležile su protestne blokade protivnika kopanja litijuma i dva zakona, o referendumu i o eksploataciji, kasnije promenjenih.

Da je istog dana nedvosmisleno objavljena Vučićeva kandidatura, to proglašenje vezivalo bi se za „tuču na bageru“ prilikom bliskog susreta demonstranata i naprednjaka u Šapcu.

Istina, sa sitnijim incidentima na dan inauguracije Vučić je i započeo mandat 31. maja 2017.

Tadašnji demonstranti iz protesta Protiv diktature sprečeni su da se okupe ispred zgrade parlamenta, odakle je Vučić pešice otišao do zgrade Predsedništva gde je izvršena primopredaja između njega i Nikolića.

Ovog maja primopredaja koja bi trebalo da usledi je da Vučić ustupi formalno mesto lidera stranka, verovatno Ani Brnabić.

Sav ostali nedostatak smenjivosti u vrhu vlasti, institucionalni i demokratski manjak, u sistemu koji nije krojen za stalno jednog te istog čoveka i jednu te istru grupicu njegovih saradnika, trebalo bi da pokrije referendum o ustavnim promenama raspisan za 16. januar.

Kakva god izlaznost i rezultat bili na tom izjašnjavanju o promeni Ustava u delu o pravosuđu, Vučić i SNS predstaviće ga u svetlu u kome njima odgovara.

Ukoliko izlaznost podbaci i bude značajan procenat onih koji su glasali protiv, naprednjaci će prvo, moći da prebacuju svom koalicionom partneru Ivici Dačiću što je raspisivao referendum, a drugim partnerima što se nisu dovoljno potrudili.

Moći će da svale odgovornost na njih i da im malo obore koalicionu cenu pred izbore i naročito, očekivanu podelu resora u Vladi posle izbore.

Drugo, budući da su promene Ustava vezane za učlanjivanje Srbije u EU, Vučiću će glasove protiv koristiti kao argument o antievropskom raspoloženju naroda, u svakom zatezanju sa Briselom, odnosno novom vladom u Berlinu. Ukoliko pak izlaznost i broj glasova „za“ bude ubedljiv i visok, Vučić će imati opravdanje za slučaj da opozicija osporava izborni rezultat 3. aprila. Jer, ako je valjalo kako je sproveden referendum, kako onda ne valja to kako su sprovedeni izbori?