Foto: Beta/Miloš Miškov„Srpska napredna stranka danas je evroskeptična i nacionalistički nastrojena stranka koja ima svoju elitu i svoje medije kojim se promovišu kao jedini pravi glas naroda“, kaže za Danas profesor sa Fakuklteta političkih nauka Bojan Vranić, povodom četrnaest godina od osnivanja Srpske napredne stranke.
Tokom prve tri godine postojanja, odnosno do 2011. godine, prema rečima sagovornika Danasa, Srpska napredna stranka lutala je između radikalske senke i otvaranja stranke ka evropskom putu.
„Nakon donošenja stranačkog programa 2011. godine, SNS se jasno pozicionarala kao partija konzervativnog populizma. U prvim godinama, to se videlo kroz hapšenja, nepoverenja u elite i gašenje slobodnih medija, i direktnoj komunikaciji sa narodom“, napominje Vranić.
Dodaje da se SNS, nakon što je Vučić postao predsednik, pomerila više ka centrističkom populizmu, sličnom onom u Mađarskoj.
„U budućnosti, ako dođe do formiranja Srpskog bloka, može se očekivati dalje pomeranje ka nacionalizmu, koji isključuje sve one grupe koje nisu deo matrice “pravog srpskog naroda”, zaključuje profesor na Fakultetu političkih nauka.
Srpska napredna stranka nastala je u septembru 2008. godine prvo kao poslanički klub “Napred Srbijo” u Skupštini Srbije sa 17 bivših poslanika Srpske radikalne stranke. Dotadašnji zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolić 5. septembra 2008. godine podneo je ostavku na tu i funkciju šefa poslaničke grupe, nakon njegovog sukoba sa liderom radikala Vojislavom Šešeljem.
Nikolić je izjavio da će radikali u Skupštini Srbije podržati usvajanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji, što je naišlo na otpor Šešelja i većine poslanika SRS.
Nikoliću se u Skupštini Srbije pridružio 21 poslanik SRS i formiran je klub “Napred Srbijo”. Novoj stranci uskoro je pristupio i generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vučić. Osnivačka skupština stranke održana je 21. oktobra 2008.
Na skupštini je Nikolić izabran za predsednika, a Aleksandar Vučić za zamenika predsednika. Srpska napredna stranka se u narednom periodu pozicionirala kao jedna od najjačih političkih opcija u zemlji, a snagu je potvrdila na vanrednim lokalnim izborima održanim u nekoliko gradova i opština u Srbiji.
Novembra 2010.godine SNS je potpisala sporazum o saradnji sa Novom Srbijom i Pokretom socijalista. Te stranke su održale velike mitinge u februaru i aprilu 2011. godine u Beogradu. Na poslednjem, Tomislav Nikolić je objavio da će prestati da uzima vodu i hranu sve dok predsednik Srbije ne raspiše izbore. Njegov zahtev nije prihvaćen, a Nikolić je protest prekinuo nakon osam dana.
U maju 2012. godine održani su prevremeni parlamentarni i predsednički izbori. Koalicija stranaka okupljena oko SNS osvojila je 24,04 odsto glasova (73 poslanika) na parlamentarnim izborima, a na predsedničkim izborima Tomislav Nikolić pobedio je Borisa Tadića i postao novi predsednik Srbije.
Novu Vladu Srbije u julu 2012. formirali su SNS, SPS i URS. Nikolić je 24. maja 2012. podneo ostavku na mesto predsednika SNS i iščlanio se iz stranke.
Posle ostavke Tomislava Nikolića za v.d. predsednika postavljen je Aleksandar Vučić,a za predsednika je izabran na vanrednoj izbornoj skupštini 29. septembra 2012. godine.
Na vanrednim parlamentarnim izborima u martu 2014. koalicija okupljena oko SNS osvojila je ubedljivu većinu od 48,35 odsto glasova (158 poslaničkih mesta), a Aleksandar Vučić postao je predsednik Vlade Srbije.
SNS je na parlamentarnim izborima 2012. godine imala 64 poslanika, na izborima dve godine kasnije naprednjaci su dobili 135 poslanika, da bi 2020, u vreme kada je opozicija bojkotovala izbore osvijili čak 180 poslanika.
Na ovogodišnjim parlamentarnim izborima naprednjaci su osvojili 105 mandata i došli su u situaciju da samostalno ne mogu da formiraju većinu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
