Koliko se u Briselu uopšte priča o Srbiji i Zapadnom Balkanu?

Gledajući iz Brisela, Srbija i Zapadni Balkan „uopšte nisu prisutni, ili je to vrlo retko“, ocenila je ona u serijalu razgovora Agreman i konstatovala da se proširenje vratilo na agendu EU, najviše zbog perspektive za Ukrajinu.

Kako je objasnila, postoji velika i javna podrška Evropljana, ali i evropskih vlada, Ukrajini u borbi protiv Rusije.

Zapadni Balkan se pominje u akcijama civilnog društva i evropskih institucija, kada je reč o proširenju, ali kada se pomenu pojedinačni slučajeve, onda se govori o Ukrajini, Gruziji i Moldaviji, primetila je Bobić.

Srbija i region nisu previše prisutni, jer se zna da tu nema napretka, ukazala je ona i primetila da su u direktoratu zaduženom za proširenje mnogo više usmerili pažnju na Ukrajinu i zemlje istočnog partnerstva, a sve manje na Zapadni Balkan, uključujući i Srbiju.

Prema njenim rečima, kada se u Briselu i čuje nešto iz Srbije, onda je to uglavnom u smislu nepoštovanja ili nepraćenja evropskih vrednosti ili evropskih opredeljenja.

Uvek se pomene da je Srbija kandidat već dugo godina i da je u procesu pregovora, ali da nije podržala sankcije Rusiji zbog agresije na Ukrajinu, ili se pomene neka druga politika Beograda koja odudara od imidža zemlje opredeljene za članstvo u EU, predočila je Bobić.

Ona smatra da se u EU, kao i u Srbiji, manje govori o konkretnim temama i poglavljima, već da su u prvom planu priče o demokratiji ili izborima.

Kako je rekla, Evropski parlament se mnogo više bavi tim temama, glasniji je i eksplicitniji i retko kada pomene da je nešto izuzetno urađeno u smislu političkog ili ekonomskog napretka.

Istovremeno, u Briselu se ističe i da bi EU u Srbiji i na čitavom Zapadnom Balkanu trebalo da ima mnogo aktivniju ulogu u odnosu na druge velike globalne igrače, pre svega, Rusiju i Kinu.

Primećena je poseta kineskog predsednika, ali je utisak da EU nije odustala od Srbije i da joj je važno da ne bude geopolitička i strateška praznina, već da Beograd bude deo evropskog saveza, naglasila je Bobić.

Prema njenom viđenju, potrebno je inovativnosti i ideja o tome šta bi moglo da se uradi da Srbija napravi odlučujući korak, pa i napredak, na putu ka članstvu u EU.

Ne bih rekla da su odustali, ali čini mi se da mnogo više resursa i pažnje i ideja imaju za sada ove nove kandidate koji do pre nekoliko godina nisu uopšte figurirali kao deo EU, rekla je Bobić, aludirajući na zemlje Istočnog partnerstva.

Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, ona je naglasila da je Ukrajina za EU jedno ogromno žarište i da je Briselu važno da ne bude i drugih.

Ukrajina je ogromno vojno, političko, geostrateško pa i ekonomsko pitanje, tako da je izuzetno važno da Balkan, Srbija i Kosovo budu mirni, predočila je Bobić.

Ona misli da možda postoji ta linija manjeg otpora, pa da zato nema mnogo pritiska na Beograd i Prištinu, „ni želje, ni ideje“ da se to pitanje rešava, već se ostavlja na novou statusa kvo.