Koliko su bezbedna diplomatska predstavništva Srbije?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Viskovic i Diklic su fini ljudi, ali nisu diplomate i nisu se dobro pokazali. Diklic je novinar, a Viskovic profesor, nisu radili u MSP, niti karijerne diplomate. Obojica su iskljucivo po politickoj liniji bili na po dve izuzetne i debelo placene ambasadure /Francuska, Belgija, Nemacka../, a rezultati su im bili veoma skromni, odnosno nepostojeci. Pritom Viskovic nikako nije mogao ni da funkcionise u Nemackoj bez znanja nemackog (doduse, isti slucaj je bio i pre njega Ognjen Pribicevic takodje ne zna nemacki, a ni danasnji Dusan Crnogorcevic, takodje ni rec). Diklic bar zna francuski. Dakle, oni nisu bas kvalifikovani za ove procene, a da dodamo i da su penzioneri, mada ne iz MSP

2. Smanjite plate ambasadorima jer nista ne rade, prestanite sa nepotizmom u ministarstvu. Niko bez debele veze tamo ne radi ili mu je neko vec zaposleen tamo. Takvi kadrovi nemaju znanje ni za diplomatiju, a kamoli bezbednost. Brinu samo o platama i traze jos. Narocito su sporni ambasadori koji nisu zaposleni u MIP nego ih postavljaju zbog drugih zasluga pretezno licnih prema politicarima. Oni tek ne poseduju nikakva znanja osim da se dodvore onima koji ih salju. Sve to treba raspustiti i dovesti potpuno nove ljude. Pozivanje na iskustvo onih koji nista ne znaju i ne rade je osnovna greska svih vlasti od 2000 na ovamo. Lose iskustvo je gore od nemanja iskustva.

3. Diplomatska predstavnistva su bezbedna onoliko koliko odluci Daca-koferce i njegovi rodoljubi i patriote iz SPS.

4. očigledno je da dačić loše i površno radi svoj posao, za sada nažalost bez posledica po sebe. a št5o se tiče znanja stranih jezika, tu se proslavio.

5. Potpuno je nedopustivo, bez obzira o kome se radi, da se imenuju ambasadori bez znanja svetskih jezika velikih zemalja u koje se salju. Pored toga naravno da je potreban diplomatski staz od nizih konzularnih zvanja pa navise dok se tek pred penziju ne ode konacno za ambasadora. Samo, nezgodno je da im sef bude Dacic(SPS) koji tek nema veze sa diplomatijom pa sledstveno tome i bira partijce a rezultati nisu bitni. Veliko je umece biti ambasador, najvisi predstavnik zemlje u inostranstvu, a jos vece biti njihov sef ali kad ovaj drugi uslov nije ispunjen, sta onda dalje da govorimo. Diplomatija nam je u katastrofalnom stanju – bivsi ambasador u Kini poziva sunarodnike da dodu iz Sangaja u Peking po pasose recimo i slicne gluposti. Novopostavljeni ambasador u Portugaliji govori nemacki i nema diplomatsku karijeru (profesor prava) a ipak bi bio dragocen kao visokoobrazovan u nemackom govornom podrucju (D, A, CH, L) itd. Gde god se pogleda sve pogresno jer nam drzavu vode nedovoljno skolovani ljudi pa su i efekti takvi kakvi su – nikakvi!

6. Kakva je steta ako su nebezbedne?

7. Danas je ozbiljna novina. Kao takva o ozbiljn im pitanjima treba da pita ozbiljne ljude, poznavaoce problematike. Ova dvojica su dobri ljudi, ali pojma nemaju o nacinu funkcionisanja ambasada niti o merama bezbednosti. Uz to nikad nisu bili u vanevropskim ambasadama sto je sasvim drugi svet.Dakle, i autor i urednim omanuli potpuno. Nedopusivo za ozbiljnu novinu

8. Iz komentara uvazene gospode ex-ambasadora stice se utisak da su za fizicko obezbedjenje DK predstavnistava odgovorni domari, vozaci i "vezisti". Kao sto I sami nazivi radnih mesta kazu, domar je covek koji se stara o stanju zgrade DKP (menja sijalice, angazuje majstore za opravke I sli.), vozac je osoba koja upravlja I stara se o sluzbenim vozilima DKP, a “vezisti” su ljudi zaduzeni za odrzavanje sistema komunikacija izmedju MSP i DKP. NIje pomenuto profesionalno lice, znaci referent za fizicko obezbedjenje, osoba koja zna da rukuje vatrenim oruzjem i zna da se ponasa u vanrednim situacijama. Nekad davno su za te poslove delegirani pripadnici MUP, ali je sa tom praksom davno prekinuto. Sta raditi kad u DKP npr. ima vise zena od muskaraca, kako realizovati plan odbrane od napada sa jednim ili dva muskarca u kolektivu. Kako se MSP pretvorio u partijski servis, izgubila se I profesionalnost svih sluzbi pa I sluzbe zaduzene za bezbednost MSP i DKP.

   1. Pa u automobilu Ambassadora Pero mogu da stanu 4 coveka s tim sto je desno mesto pozadi pocasno njegovo ili levo u zavisnosti da li se vozi sa jos nekim, napred je vozac i covek za komunikaciju za obezbedjivanje komunikacije, i jedan i drugi bi trebali da imaju polozeno za oruzije i da prodju kurseve, za domara se slazem, ali i za njega ne u potpunosti. Ako je vec domar takvog „doma“ rezidencije,neka ima i on i jacu platu plus.
      Nisu Ambasade „javne kuce“

9. E se pita neko sta je on radio u dva ujutru na delu puta koji kontrolisu teroristi ? Da nije tu mozda bio neki sverc pa neko nekom nesto nije platio ?

10. Tekst je dobar,ali ova dvojica su zaista samo kao predstavnici svoje partije (DS) bili politicki imenovani za ambasadore. Oni ne vladaju tom materijom, i ne treba da daju izjave. Tacno je i da Viskovic ne zna nemacki, a bio je i Sloveniji, a ne zna ni slovenacki. Pa ni danas nasi ambasadori uglavnom ne znaju strane jezike, u Nemackoj, u Belgiji, Turskoj, itd. Problemi se ne resavaju, kao sto pokazuje primer Libije. Pa ni krivicni postupak nije razlog za promene ili smene, pa je tako i dalje na sluzbi Dejan Marinkovic u Sangaju, kao generalni konzul, iako je cak i komisija MSP i mediji otkrili da je potkradao gradjane Kine za nase vize, uzimao novac, pa se i nas ambasador iz Pekinga opravdano zalio Beogradu. I nista, svi ostali gde jesu

11. Bivsi ambasadori su dobronamerni komentarisali. Jesu partijski imenovani, ali su solidno radili. Viskovic mozda ne zna nemacki, ali se dosta trudio u Nemackoj i pricao je engleski. Pa ni sadasnji ambasador ne zna nimalo nemacki. Ne zna ni sadasnji ambasadoru Turskoj ni turski ni engleski. NI sadasnji u Begliji ni francuski ni engleski….Tako da je znanje relativno

12. Sve je bezbedno,na – Titaniku!

13. Prvo u Libiji nije rec o bezbednosti predstavnistva, sto podrazumeva prostorije, vec o bezbednosti clanoca osoblja diplomatskig predstavnistva. Tesko je pogoditi zasto je to pitanje postavljeno nekarijernim ambasadorima. Mozda zato sto karijernih vise nema ili zato sto sluzbom koja je za to nadlezna u MSP upravljaju amateri, autolimari i sl. U svakom slucaju svima je jasno da su procrne o tome da li je trebalo zatvoriti predstavnustvo u Tripoliju bile lose sa katastrofalnim posledicama, a da li je za to iko odgovoran je posebno pitanje. Sigurno je ipak da bi bilo mnogo korisnije da je novinar o bezbednosti diplomatskih misija razgovarao sa sefom nadlezne sluzbe a ne sa penzionisanim ambasadorima, strucnjacima opste prakse za sva pitanja u vezi sa diplomatijom u koju su stupili posle pedesete godine zivota.