Koliko su Srbi spremni da učestvuju u ovogodišnjem popisu na Kosovu i kako to može biti uzrok nove političke krize?

Prema rezultatima istraživanja, postoji razlika u stavovima Srba koji žive u južnom i severnom delu Kosova.

„Dok su se kosovski Srbi koji žive južno u većini potvrdno izjasnili o učešću 73,9 odsto (negativno je odgovorilo 13,3 procenata, neodlučnih je 12,8), njihovi sunarodnici sa severa su se u znatno manjem procentu opredelili za pozitivan odgovor dalo je 32,8 odsto dok je 19, 1 odsto za bojkot, a 48,1 procenat neopredeljenih“, navodi se u analizi „Popis stanovništva iz ugla srpske zajednice na Kosovu“, autora Igora Markovića, višeg istraživača i projektnog menadžera u Aktiv-a.

Marković je odgovarajući na pitanje Danasa kolika je mogućnost da su se rezultati promenili do sada, budući da je istraživanje rađeno prošle godine, odgovara da ne veruje da bi se rezultati mnogo promenili i da su građani upitani o popisu i tokom ove godine.

– Međutim, verujem da bi se u svetlu povlačenja Srba iz kosovskih institucija na Severu i sa centralnog nivoa, te nedavnim podgrejavanjem tenzija na relaciji Priština – Beograd, raspoloženje među kosovskim Srbima za učešće na popisu promenilo u sledećim smeru povećane neodlučnosti, nagianjanja ka odluci u bojkotu i očekivanju odluke Beograda o tome da li će pozvati Srbe da se odazovu pozivu kosovskih institucija da učestvuju u popisu. Ono što je važno naglasiti jeste da će oni koji budu odbijali da učestvuju na popisu biti kažnjavani u iznosu od 500 do 2000 evra, što može biti ključan faktor koji će uticati na Srbe da, bez obzira na prethodno navedene faktore, odluče da učestvuju u procesu popisivanja – ukazuje Marković.

Kada je o uticaju zvaničnog Beograda reč, istraživanje pokazuje da je 44,4 odsto ispitanika odgovorilo da neće uticati, „da“ je reko 24,6 odsto a nema stav 31 procenat.

Ključni nalazi dedukovani tokom istraživanja pokazali su da je iz perspektive ove zajednice pitanje učešća na popisu pod uticajem niza različitih faktora.

Ključni faktori su: bezbednosna situacija, očuvanje garantovanih prava i potreba da se ustanovi ukupan broj Srba koji živi na Kosovu, te da ne postoji saglasnost na nivou zajednice o ovoj temi.

Na pitanje da li su obavešteni o vremenu i načinu održavanja predstojećeg popisa stanovništva na Kosovu njih 92 odsto reklo je „ne“ a osam procenada „da“.

Upitan o tome da li su građani u međuvremenu obavešteni o popisu, Marković odgovara da nažalost nisu, barem ne na srpskom jeziku.

– Kao što je prošlogodišnje istraživanje pokazalo, a verujem da bi ponovljeno istraživanje samo još više potvrdilo, apsolutna većina građana srpske nacionalnosti uopšte nisu obavešteni ne samo o procedurama i pravilima učešća u procesu popisivanja, već i o tome da se popis uopšte održava tokom septembra i oktobra 2023. Bojim se da će zakonima definisana obaveza institucija da građane na njihovom maternjem jeziku obaveste o procesu popisivanja biti ignorisana. Uz to, siguran sam da će popis stanovništva biti žrtva politizacije na relaciji Beograd – Priština. Novu političku krizu na Kosovu može zasigurno kreirati poziv Beograda da Srbi ne učestvuju na popisu. Ovo može biti jako loša strategija. Umesto toga, Beograd bi trebalo logistički da se pripremi da u popis uključi povratničku i raseljenu zajednicu, koja do sada nije bila u fokusu pregovora između dve strane – smatra on.

Prema njegovim rečima, pripremni materijali i formulari na jezicima nevećinskih zajednica na Kosovu (srpski kao zvanični, turski, romski, bosanski kao jezici pojedinih lokalnih samouprava) trebalo je da budu gotovi 1. marta ove godine, međutim javnost nije obaveštena o tome da li je taj proces priveden kraju a što je najvažnije, da li je ispoštovan zakonski rok.

Istraživanje pokazuje da su se očekivanja ispitanika od popisa grupisala u nekoliko ključnih, međusobno ne nužno podudarajućih, stavova, odnosno tvrdnji.

„Mala izlaznost među kosovskim Srbima će za direktnu posledicu imati uskraćivanje prava garantovanih ovoj i ostalim nevećinskim zajednicama na Kosovu. Bez obzira na različite moguće scenarije podstaknute (ne)učešćem Srba na nastupajućem popisu, generalno se po pitanju svakodnevnog života Srba na Kosovu neće nešto kardinalno promeniti. Strahuje se od majorizacije od strane Albanaca u sredinama u kojima Srbi čine manjinu, te da se proces „popisivanja ne zloupotrebi u smislu prikazivanja nerealnih podataka kada je u pitanju srpska zajednica, a u korist većinske albanskeˮ, piše u Analizi.

Kako se dodaje, mlade naročito ne zanimaju rezultati popisa i u tom smislu većina mladih koja je učestvovala u istraživanju nije imala posebna očekivanja.

U nekoliko navrata je, kako se navodi, naglašeno da se očekuje značajno smanjivanje ukupnog broja stanovništva na Kosovu, a kao glavni argument u prilog ovakvoj tvrdnji navođena je činjenica da već decenijama traje intenzivno odseljavanje građana sa prostora Zapadnog Balkana, naročito onih koji pripadaju mlađim generacijama.

Kada se diskutovalo o regularnosti nastupajućeg popisa, apsolutna većina ispitanika se složila da će, ukoliko ne dođe do određene političke i bezbednosne krize, te Beograd „da zeleno svetlo kosovskim Srbima da budu deo procesa popisivanjaˮ, celokupan proces proći bez većih prepreka i neregularnosti.