Komersant: Rukovodstvo Srbije korigovalo svoj odnos prema bombardovanju

„Ako je Beograd ranije osudjivao agresiju NATO, ovog puta se predsednik Aleksandar Vučić založio da Srbija oprosti Alijansi bombardovanje, mada nije zaboravila na njih“, piše dnevnik u tekstu pod naslovom „Oprostiti, ali ne zaboraviti“.

List napominje da je izvinjenje Alijanse spremna da prihvati tek trećina Srba, a da opozicija, koja već četvrti mesec organizuje proteste optužuje predsednika za izdaju nacionalnih interesa i predaju Kosova.

Komersant navodi da je Beograd svih ovih godina kvalifikovao bombardovanje kao neosnovanu agresiju, da slična kvalifikacija u ocenama srpskog rukovodstva postoji i danas, „ali da su se pojavile nove nijanse“.

List citira Vučićeve reči da Srbija tada nije bila bezgrešna, da je to bio nezakoniti akt koji je protivurečio međunarodnom pravu, ali i da se založio da Srbija gradi sa Alijansom normalne odnose.

Formula koju je predložio Vućić se praktično potpuno podudara sa pozicijom koju je izložio generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg uoči godišnjice bombardovanja, dodaje dnevnik.

Komersant navodi i da je predsednik Srbije ućinio još jedan pomirljivi gest – da je bukvalno u poslednjem momentu odložio planiranu vojnu paradu u Nišu sa 24. marta na 9. maj.

„Pomirljive gestove prema NATO koje je učinio predsednik Vučić uoči godišnjice bombardovanja Jugoslavije, teško da se mogu oceniti kao apsolutno neočekivane. Bez obzira na stalna uveravanja o očuvanju neutralnosti i odsustvu želje da udje u Alijansu, Beograd aktivno i produktivno sarađuje sa njom“, piše Komersant.

List podseća da je srpska armija učestvovala u 149 vežbi zajedno sa zemljama Alijanse, a sa ODKB svega 12, kao i da je poslednjih godina donacija Alijanse srpskoj armiji previsila 40 miliona eura.

Dnevnik navodi i da je Srbija „koju Rusija smatra ključnim partnerom na Balkanu“ preduzela niz „značajnih“ koraka prema NATO, potpisavši više sporazuma.

„Formula ‘maksimalna saradnja, ali bez članstva’, koju srpsko rukovodstvo realizuje u odnosu prema NATO, u celini odražava negativan odnos stanovništva prema Alijansi u zemlji“, piše list pozivajući se na najnovije ankete.

Takva raspoloženja uzima u obzir ne samo vlast, već i opozicija, a protesti u Srbiji, koji su najpre počeli kao građanski sve više idu u stranu političkih.

Ključne uloge tokom protesta postepeno preuzimaju nacionalisti kao što je lider pokreta Dveri Boško Obradović, koji navodi da je glavna tema borba za povratak Kosova i briga za Srbe u regionu, piše list i dodaje da je lider Saveza za Srbiju (SZS) Dragan Djilas otvoreno tražio od srpskog predsednika da obustavi sve pregovore o normalizaciji odnosa sa Kosovom.

Analitičar Milivoj Bešlin izjavio je dnevniku da je „glavni cilj antievropskog i antizapadnog SZS opstrukcija i obustavljanje pregovora o Kosovu“.

„Dvadeseta godišnjica bombardovanja idealno odgovara realizaciji tog cilja“, zaključuje Komersant.