Foto: TviterKljučna stvar za komesara za proširenje Evropske unije Olivera Varheljija je uvođenje sankcija Rusiji. O tome će sutra razgovarati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, kao što je večeras o toj temi razgovarao sa opozicionimm političarima.
Ono što je komesar EU preneo večeras opozicionim predstavnicima, na sastanku, svodi se na to bi trebalo iskoristiti to što je napad Rusije na Ukrajinu, prema njegovom shvatanju, vratio pitanje integracija novih država u EU.
Dodatno, prenose sagovornici Danasa, koji su prisustvovali ovom sastanku, pitanje odnosa Kosova i Srbije bi, prema njegovom shvatanju, podrazumevalo da na kraju bude potpisan zajednički sporazum, u skladu sa međunarodnim javnim pravom.
Da li će doći do međusobnog priznanja, to će se videti na kraju procesa, kažu sagovirnici Danasa.
Varhelji kasnio na sastanak sa opozicijom 40 minuta
Komesar za proširenje Evropske unije Oliver Varhelji kasnio je na sastanak sa predstavnicima opozicije četrdesetak minuta.
On je u prisustvu šefa Delegacije EU u Srbiji, Emanuela Žiofra razgovarao sa skupštinskim opozicionim strankama, a Varljevijevi sagovornici prenose za Danas da je sa njima razgovarao u stilu – tražili ste sa mnom sastanak – izvolite.
http://twitter.com/OliverVarhelyi/status/1598419759292358691
Od predstavnika opozicije bili su prisutni Robert Kozma iz Ne davimo Beograd, Borko Stefanović, ispred Stranke slobode i pravde, Muroslav Aleksić iz Narodne stranke, Dragana Rakić iz Demokratske stranke, Radmila Vasić, funkcionerka Dveri i Đorđe Miketić ispred koalicije Zajedno.
Svako je potencirao „svoje teme“
Radmila Vasić je pričala o potrebi da se “EU odredi prema lažnoj državi Kosovo”, Miroslav Aleksić o kriminalu i korupciji, apostrofirajuči aferu Jovanjica, dok su Borko Stefanović i Đorđe Miketić naglašavli suštinski iste probleme iz izveštaja Evropske komisije, s tim što je Stefanović isticao da se Srbija ne sme terati na međusobno priznanje sa Kosovom.
Robert Kozma, koji je na sastanku bio predstavnik Ne davimo Beograd kaže za Danas da je na sastanku preneo poruku da je pitanje usklađivanja spoljne politike Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, veoma bitno pitanje, kao i da Zeleno-levi klub, Ne davimo Beograd podržava usklađivanje spoljne politike, ali da se ne smeju evropske integracije svesti isključivo na ovu temu.
– Ona zapravo služi vladajućem režimu kao izgovor da je to pitanje jedino uticalo na usporavanje procesa pridruživanja Evropskoj uniji.
Prema njegovim rečima, pitanje evropskih integracija bi trebalo vratiti na razvoj vladavine prava, demokratskih institucija i pogotovo nezavisnih i kontrolnih institucija.
– Takođe, veći naglasak mora da bude na rešavanju pitanja koja jesu donekle, ali uvijeno spomenuta u izveštaju, a to je da se jasno vidi da Srbija ima ozbiljnih problema sa slobodom medija i slobodom izražavanja, borbom protiv korupcije i organizovanim kriminalnom, energetskom bezbednošću, zaštitom životne sredine i zagađenjem vazduha. Dodatno, da ne smeju zaposleni u javnim institucijama, kao što su zdravstvo i školstvo, da budu primoravani da idu na mitinge podrške vladajućem režimu, kako bi zadržali posao. Stavimo se u poziciju osobe koja je bolesna i ode u dom zdravlja, a tamo nema lekara i medicinskog osoblja, jer su primorani da budu na SNS mitingu. Zbog nerešavanja ovakvih pitanja kod građana zamire želja za članstvom u EU – zaključuje Robert Kozma za Danas.
Prema rečima Radmile Vasić, Varheljiju ie spostavila stav Dveri da je priznanje Kosova neprihvatljivo, te upitala evropskog komesara zašto EU „žmuri na stvaranje velike Albanije“.
Kako kaže za Danas, Vasić je Varheljiju rekla da je za taj pokret neprihvatljivo uvođenje sankcija Rusiji, kao i pristupanje Srbije NATO.
Miroslav Aleksić kaže za Danas da je na sastanku bilo reči o imenovanju Aleksandra Vulina za šefa BIA, a Varhelji je, prema njegovim rečima, „izrazio zabrinutost zbog urušavanja institucija u Srbiji, kriminala, korupcije i izostanka vladavine prava“, što su, dodaje Aleksić, neke od ključnih evropskih vrednosti bez kojih nema napretka.
– Bio je zainteresovan za sve što je čuo od opozicije o stanju u državi. Pre svega o urušenim institucijama pod političkom kontrolom, pre svega pravosuđu, kriminalu i korupciji. Informisao sam ga o dešavanjima u slušaju Jovanjica i opstrukciji procesa od strane države, kao i o progonu tužioca zbog slučaja paljenja kuće novinaru Milanu Jovanoviću – zaključuje Aleksić za Danas.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
