Iznalaženje kompromisa u vezi s Kosovom najbolji je način da Srbija pokaže svoju privrženost ulasku u Evropsku uniju. To je nešto do čega je posebno stalo nemačkim političarima u procesu ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Što se tiče rezolucije koju je Beograd podneo u Ujedinjenim nacijama, od velike je važnosti da se dođe to teksta s kojim bi članice EU mogle da se saglase – ističe u razgovoru za Danas dr Kornelijus Adebar, stručnjak za proširenje EU i Balkan u Nemačkom savetu za spoljne odnose iz Berlina.
Da li je šef nemačke diplomatije Gido Vestervele prilikom nedavne posete Beogradu pokušao da sa srpskim zvaničnicima dođe do kompromisa u vezi rezolucije u Generalnoj skupštini UN ili se očekuje da Srbija jednostavno prihvati zahteve najmoćnijih članica EU?
– Pre svega, poseta ministra Vestervelea zemljama regiona, uključujući Srbiju, bila je unapred duže vreme planirana. Ipak, s obzirom na okolnost da je do posete došlo nakon mišljenja Međunarodnog suda pravde, a pre narednog zasedanja Generalne skupštine UN, jedna od tema sastanaka u Beogradu bila je i rezolucija koju je podnela Srbija. Među zemljama članicama EU vlada razočarenje zbog toga što je Beograd unilateralno predložio Ujedinjenim nacijama tu rezoluciju, i smatra se da svojim partnerima u Uniji nije dao dovoljno vremena da razmotre sadržaj tog dokumenta i prema njemu se odrede. Zbog toga su od velike važnosti napori da se dođe do kompromisnog teksta rezolucije, s kojim bi članice EU mogle da se saglase.
Da li bi evropska perspektiva Srbije mogla biti ugrožena ukoliko ona nastavi da aktivno osporava nezavisnost Kosova? Da li je zbog toga njena kandidatura za članstvo „na ledu“?
– Srbija je ta koja je podnela kandidaturu za članstvo u EU ranije nego što je to predviđeno Procesom stabilizacije i pridruživanja, pa sada zemlje članice moraju da je rešavaju. Uslov za pristupanje Uniji jeste da država mora da ima rešeno pitanje svojih granica, pri čemu imamo izuzetak Kipra, što je slučaj zbog kojeg svi žale i ne žele da se ponovi. Ono što je važno za Srbiju jeste da, pre suštinski nego formalno, njeno buduće članstvo u EU je prirodno povezano sa iznalaženjem neke vrste sporazuma s Kosovom. Ili, da stvari postavimo na sledeći način – nema boljeg načina za Srbiju da pokaže svoju privrženost ulasku u EU od toga da iznađe kompromis u vezi s Kosovom. To je nešto do čega je posebno stalo nemačkim političarima u procesu ratifikacije SSP sa Srbijom.
Postoji li mogućnost da članice EU usaglase zajedničku politiku u vezi s Kosovom?
– Što se tiče samog statusa Kosova, Unija (još) nema zajedničku poziciju. I pored toga, ministri EU su jednoglasno odobrili misiju Euleks, iskazujući privrženost svih 27 zemalja članica rešavanju praktičnih pitanja vladavine prava na toj teritoriji. S trenutno pet zemalja članica koje ne priznaju kosovsku nezavisnost, postoje ograničenja u tome šta EU još može trenutno da zajednički uradi. Ipak, mišljenje MSP će možda u nekim od tih pet zemalja pokrenuti diskusiju u vezi s preispitivanjem njihove pozicije prema statusu Kosova.
Po vašem mišljenju, da li je kosovsko pitanje opravdano na vrhu lestvice političkih prioriteta vlasti u Beogradu?
– Ljudima u Srbiji ne bi bilo išta bolje ukoliko bi se Kosovo vratilo pod vlast Beograda. To znači da se srpski političari fokusiraju na zaista pogrešno pitanje. Ako bi bili odgovorni prema svojim dužnostima izabranih predstavnika građana, radili bi sve što je potrebno da život običnih ljudi učine što boljim. U tom smislu, evropske integracije su put koji najviše obećava, i to ne samo zbog pomoći koju će Srbija u tom procesu dobiti. Tužno je što, umesto toga, srpski političari prave grešku i jednu rečenicu iz Ustava pretvaraju u nešto najvažnije u svojoj politici, dok u isto vreme blokiraju napredak zemlje i društva u mnogim oblastima svakodnevnog života.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
