„Više demokratije bilo je unutar Komunističke partije Jugoslavije nego danas“: Sagovornici Danasa o izjavi Mićunovića da nije postojao komunizam, već samo partijske diktature

Naime, posle duže vremena ćutanja i nepojavljivanja u javnosti, upitan u intervjuu za Politiku, o tome da li je komunizam ikad nestao u Srbiji, uz opasku da ga je Josip Brzo Tito smatrao državnim neprijateljem, i da je bio politički protivnik Slobodana Miloševića, Mićunović je odgovorio da komunizam nigde nije ni postojao.

– Komunizam nije postojao ni u Srbiji, ni bilo gde drugde, ni u Rusiji. Postojale su samo partijske diktature koje su vladale pod plaštom komunističke ideologije izneveravajući je. Država je bila zasnovana na ličnoj i partijskoj vlasti – rekao je Mićunović.

„Sasvim tačna izjava“

Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu kaže za Danas da je izjava Dragoljuba Mićunovića sasvim tačna.

– Komunizam je besklasno društvo, a ono nikada i nigde nije ostvareno. Komunisti su želeli da diktaturom proletarijata ostvare preduslove za razvoj komunizma u budućnosti. Nažalost, ispostavilo se da je reč bila o diktaturi partijskih vrhuški, a ne o klasnoj diktaturi – smatra Bakić.

No, dodaje, došlo je i do smanjivanja društvenih nejednakosti, rasta društvene pokretljivosti, masovnog opismenjavanja, urbanizacije, u odnosu na društvo Kraljevine Jugoslavije.

– Reč je o utopijskom mišljenju, tj. želji da se uklone društvene hijerarhije. Čak iako nije moguće ostvarenje besklasnog društva, važno je da to bude cilj, jer tako se društvo usmerava ka jednoj čovečnijoj budućnosti – zaključuje Jovo Bakić.

„Čak i takav kakav je postojao u XX veku uspeo je mase naroda da izvuče iz bede ratova, siromaštva“

Miloš Baković Jadžić, portparol PP Solidarnost, s druge strane, kritikuje izjavu Dragoljuba Mićunovića.

– Možda se Mićunović ovom izjavom želeo setiti i svoje mladosti i poručiti da je komunizam jedan nedosanjani san. U tom smislu bih se složio sa njim da komunistički projekat nigde nije zaživeo u meri i na način na koji je bio potreban i koji je obećavao milijardama ljudi širom sveta. Ipak, čak i takav kakav je postojao u XX veku, a nikada i nigde nije dobio ni priliku da se razvija bez pritisaka svetskog tržišta, uspeo je mase naroda da izvuče iz bede ratova, siromaštva i isključenosti svake vrste – kaže nas sagvornik.

Pogledajmo samo Jugoslaviju – kako su obični ljudi živeli u prvoj a kako u drugoj polovini prošlog stoleća?, dodaje.

– Mićunović govori o jednopartijskoj diktaturi – pa više je demokratije i različitih mišljenja postojalo unutar jedne KPJ/SKJ nego što danas postoji među desetinama navodno različitih političkih stranaka i to skupa u svim republikama naslednicama SFRJ. Ta strašna diktatura je kaznila disidentski profesorski kružok kojem je i Mićunović pripadao mahom tako što ih je iz nastave izmestila u novo osnovani naučni institut iz kojeg su društveno delovali bez većih problema – podseća on.

Kao član političke organizacije u Srbiji, a koja je deo Evropske Levice, kaže dalje, svakako i sam priznajem da su, uz brojna civilizacijska dostignuća, postojale brojne manjkavosti pokušaja državnog socijalizma, svugde, pa i u SFRJ.

– Ali projekat racionalnog i pravednog društva jednakosti koji bi pokušao da spase planetu i sav život na njoj, ne može da ne bude levičarski. Od Brazila preko Balkana pa sve do okeanskih ostrvskih država koje će uskoro potopiti more – demokratski i ekološki socijalizam 21 veka jedino je rešenje. Toga bi morao i profesor Mićunović biti svestan, pa pomoći koliko je moguće – tako što će iskustva društva koje je i njega iznedrilo prenositi na uravnoteženiji i korisniji način – zaključuje Miloš Baković Jadžić.

„Porediti komunističku diktaturu sovjetskog tipa, sa ondašnjom Jugoslavijom nije primereno“

Prema rečima Branislava Gubačkog Gute, poslanika u Skupštini Vojvodine Zeleno-levog fronta, autentično leve, a demokratske ideje nisu suštinski zaživele u bilo kojoj socijalističkoj zemlji.

Ipak, porediti komunističku diktaturu sovjetskog tipa, sa ondašnjom Jugoslavijom nije primereno, kaže.

– Stepen sloboda u bivšoj Jugoslaviji,dostigao je solidan nivo (a i najviši do tad), za većinu ljudi koji su živeli u njoj. Zdravstveni sistem, obrazovanje za sve, inspirativni momenti u kulturi, polet i optimizam, doživeli su vrhunac u tadašnjoj državi. To ne znači da se može u jednopartijskom sistemu,državi kulta ličnosti, doktrini takozvane diktature proleterijata, tražiti uzor za danas i rešenja za sadašnje probleme u društvu – smatra naš sagovornik.

To što ono „vreme“ u samoupravnom socijalizmu liči na „Periklovo doba“, ističe dalje, više ide na štetu današnjem „višepartijskom“, a u suštini takođe jednopartijskom uređenju, nego što je moguće previše koristiti i sva iskustva komunističko-socijalističkog sistema danas u ovoj, za veliki većinu, nepodnošljivoj realnosti, „kvazi neoliberalno-pljačkaškog“ sistema.