Konačni obračun sa vampirima ratne prošlosti

Karađorđevo, 50 kilometara zapadno od Novog Sada, ugostilo je Bakira Izetbegovića, Željka Komšića, Nebojšu Radmanovića, Abdulaha Gula i Borisa Tadića na drugoj trilaterali najviših zvaničnika BiH, Turske i Srbije. Prvi samit odigrao se aprila 2010. u Istanbulu, kada je potpisana deklaracija kojom su se tadašnji predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić, Tadić i Gul, između ostalog, obavezali da će raditi na očuvanju celovitosti BiH.

Oko 11 sati u Karađorđevo su sleteli predsednik Tadić (američkim BEL avionom) i članovi Predsedništva BiH Radmanović, Izetbegović i Komšić (ruskim avionom MI 8). Nakon sat vremena, tačno u podne, automobilom iz Beograda stigao je turski predsednik Gul. Prvo je održan višesatni sastanak u vili, potom konferencija za predstavnike medija, kojih je bilo stotinak, zatim svečani ručak i na kraju zajednička šetnja.

„Srbija nikada neće podržati referendum koji bi vodio podeli Bosne i Hercegovine i na bilo koji način doveo u pitanje integritet te zemlje. Ovoga ću se držati dokle god sam predsednik Srbije“, izjava je Borisa Tadića data na konferenciji za novinare koja je juče izazvala najveću pažnju izveštača. Tadić je, ipak, odmah dodao da očekuje od susednih zemalja da poštuju teritorijalni integritet Srbije po pitanju Kosova. „Dobio sam različita tumačenja referenduma koji je raspisala Republika Srpska o Tužilaštvu i Sudu BiH. Tumačenjem bih, međutim, prešao crvenu liniju i umešao se unutrašnje pitanje BIH i onoga što se tiče interesa njenih građana. Eventualnim mešanjem u unutrašnje stvari BiH ponovili bismo neke greške iz prošlosti, a to nikako ne želimo da učinimo“, objasnio je Tadić.

Ova predsednikova poruka u suprotnosti je s nedavnom izjavom šefa srpske diplomatije Vuka Jeremića, koji je u Banjaluci, posle sastanka s Miloradom Dodikom, izrazio podršku referendumu o odlukama visokog predstavnika međunarodne zajednice.

Stav predsednika Srbije da nikada neće podržati podelu BiH kasnije je, u neformalnoj izjavi novinarima, pozdravio Bakir Izetbegović, istakavši da je veoma zadovoljan onim što je tokom sastanka čuo od Tadića u vezi s njegovim protivljenjem ideji dezintegracije Bosne, kao i da su dve zemlje na putu da se reše loših duhova prošlosti i uspostave bolje odnose.

Tadić je na konferenciji za novinare, uz napomenu da se oduvek čudio kada ga neko poziva da dođe u Sarajevo jer je, kako je naglasio, tamo rođen, istakao da Srbija želi da sarađuje sa svim institucijama u BiH. Specijalne veze Srbije sa RS objasnio je poštovanjem entitetskih nadležnosti. On je više puta ponovio da je Srbija druga po iznosu investicija u BiH.

Obraćanje novinarima srpski predsednik je započeo negiranjem da je današnji skup međunarodna konferencija o BiH. Ponovio je da zvanični Beograd čvrsto stoji na stanovištu o nužnosti osude i procesuiranja svih ratnih zločina i da je to jedini način da se dođe do istine i punog pomirenja. Naglasio je i potrebu principijelnog odnosa svih prema optuženima i osuđenima za zločine. „Srbija je izručila Haškom tribunalu 44 od 46 osumnjičenih za ratne zločine i činimo sve da i preostala dvojica begunaca, Ratko Mladić i Goran Hadžić, budu uhapšeni. Pitanje krivice mora biti individualizovano, a pomirenje i borba protiv predrasuda naš zajednički cilj“, poručio je Tadić.

Novinarima se potom obratio predsednik Abdulah Gul ocenom da je na sastanku preovladavao princip nemešanja u unutrašnja pitanja drugih država. „Nadamo se da će se ceo region okupiti pod jednim zajedničkim kišobranom i da ćemo se svi uskoro naći u EU i NATO. Balkan je srce Evrope, a Srbija ima u okviru toga ključnu poziciju“, rekao je Gul.

I predsednik Predsedništva BiH Nebojša Radmanović počeo je obraćanje novinarima da nijedna zemlja ne treba da se meša u unutrašnja pitanja drugih zemalja. „Budući da nemamo zajednički pristup kada je reč o evroatlantskim integracijama i članstvu u NATO, jer Srbija je neutralna po tom pitanju, Turska je član, dok u BiH, nakon prevelikog optimizma, sada vlada skepticizam po tom pitanju, danas nismo o tome razgovarali“, rekao je Radmanović. Prema njegovim rečima, razne vrste optužnica koje zemlje podižu za ratne zločine stvaraju političke probleme tim državama. On je, tim povodom, najavio mogućnost trilateralnog sastanka Hrvatske, BiH i Srbije.

Bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović izjavio je novinarima, nakon zvanične konferencije za medije, na kojoj on i Željko Komšić nisu govorili, da Sarajevo i Beograd mogu da razgovaraju o svim spornim pitanjima „i bez patrona“. „U BiH je postojala izvesna odbojnost prema ideji da se sastanak održi u Karađorđevu, ali vredelo je doći ovde kako bi se čuli Tadićevi stavovi o svim bitnim pitanjima. Ideja je da se naredni sastanak održi u Sarajevu na jesen, ali nemam ništa protiv ni da se trilateralni samit održi u Srebrenici, jer je bliže Beogradu“, rekao je Izetbegović odgovarajući na pitanje izveštača o Srebrenici kao eventualnom mestu za naredni susret.

Kada je reč o zahtevima za autonomiju Sandžaka, Izetbegović je rekao da su pitanja dezintegracije na Balkanu završena priča.

Hrvatski član Predsedništva BiH Željko Komšić izrazio je nadu da samit u Karađorđevu predstavlja konačni obračun sa „zlim duhovima i vampirima prošlosti“. „Članovi Predsedništva BiH odvojeno su razgovarali s Tadićem, bez prisustva savetnika, o svim aktuelnim temama poput referenduma u Republici Srpskoj, hapšenju građana BiH osumnjičenih za ratne zločine, o situaciji u Sandžaku, ali i o Vuka Jeremića. Razgovor je bio koristan i iskren i izrodiće neke aktivnosti u budućnosti. Čuli ste i stav predsednika Tadića o referendumu i to je vrlo jasna poruka da Srbija neće podržati nikakav referendum o dezintegraciji BiH“, naglasio je Komšić i najavio mogućnost trilaterale Srbije, BiH i Hrvatske posvećene optužnicama, poternicama i hapšenjima građana tih zemalja osumnjičenih i optuženih za ratne zločine.

Na meniju riba i srpska vina

Vojna ustanova Karađorđevo, zvanični domaćin jučerašnje trilaterale, pripremila je za visoke goste za ručak meni kojim su dominirala jela od ribe i domaća srpska vina. Gulu, Izetbegoviću, Komšiću, Radmanoviću i Tadiću posluženi su marinirani file lososa na povrću, krem od celera i palenta s pečurkama uz dresing od grožđa, kao i popijeti od smuđa na grilovanom povrću. Uz ribu služeni su ajsberg salata, čeri paradajz i jagode. Predsednici su ugošćeni i belim vinom šardone (2010) i crnim aurelijusom (2009), oba iz Vinarije Kovačević.