Posle više od decenije i po, dočekalo se nešto što je do juče bilo prosto nezamislivo: da u jednoj istoj rečenici – ali u pozitivnom kontekstu – ovde najzad budu pomenuti Srbija i naša saradnja sa Međunarodnim tribunalom za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji! Sve kompliment do komplimenta, da se prosto ne poveruje kad se ima u vidu šta nam se sve (po tom „haškom pitanju“) predočavalo i činilo od leta 1995. naovamo. Do juče.
„Pozdravljam odlučna nastojanja predsednika Tadića i vlade Srbije da se osigura pronalaženje Mladića i njegovo suočavanje sa pravdom. Očekujemo njegovo brzo izručenje Hagu. Ovo je značajan dan za porodice mnogih Mladićevih žrtava, kao i za Srbiju, za Bosnu, za SAD i za međunarodnu pravdu. Mada nikad nećemo moći da vratimo one koji su pobijeni, Mladić će sad, pred sudom, morati da odgovara porodicama svojih žrtava i celom svetu“, poručio je Barak Obama, sa samita Grupe 8 najrazvijenijih zemalja u Francuskoj, uz konstataciju da su SAD „od Nirnberga do današnjih dana smatrale kažnjavanje ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida kao moralni imperativ i osnovni element stabilnosti i mira u svetu“.
Državni sekretar Hilari Klinton, takođe se oglasila izjavom kojom se Mladićevo hapšenje označava kao veliki dan za međunarodnu pravdu, uz propratnu poruku vlastima u Beogradu „Nadamo se da će ova akcija hapšenja Mladića pomoći Srbiji da krene napred i dobije pristupnicu za Evropsku uniju. To će omogućiti Srbiji da da izgradi svetliju budućnost, kao deo ujedinjene, slobodne i mirne Evrope“.
Američki elektronski mediji, inače, odmah su i maksimalno reagovali na hapšenje Ratka Mladića, imajući u vidu činjenicu da je prva vest na tu temu („vest na koju se čekalo duže od 15 godina“, kako je to podsetio Nacionalni radio) stigla na ovu stranu sveta negde posle 6 sati ujutru. Taj superpublicitet nastavio se tokom celog dana: sa detaljnim podsećanjima na balkanske ratove iz 90-tih godina i posebnim osvrtom na lik i nedela Ratka Mladića koji se označava – kao i u svim ranijim ovdašnjim reagovanjima, unazad deceniju i po – kao glavni realizator najstrašnijih zločina u Evropi posle Drugog svetskog rata.
Sve u svemu, zajednički imenitelj vašingtonskih reagovanja karakteriše primetno zadovoljstvo (uz prateće olakšanje) što su nadležni u Beogradu najzad ispunili svoju dugogodišnju i najvažniju međunarodnu obavezu. I time, kako se naglašava, otvorili put ka ubrzanom uključenju Srbije u evro-atlantske integracije.
„Hapšenje generala Mladića došlo je u odlučujućem trenutku za vlasti u Beogradu. Serž Bramerc, glavni tužilac Haškog tribunala, imao je već pripremljen svoj redovni izveštaj u kome se navodi da Srbija ne sarađuje u međunarodnim nastojanjima da se uhvati Mladić. Izveštaj, sa tom konstatacijom, praktično bi blokirao tekuća nastojanja Srbije da postane zvanični kandidat za članstvo u Evropskoj uniji“, navodi se tim povodom u komentaru Njujork tajmsa, uz procenu da je sad sasvim izvesno da će hapšenje nekadašnjeg komandanta oružanih snaga bosanskih Srba otkloniti najavljeni holandski veto na kandidaturu Beograda za pristup EU.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
